"On je odbacio održavanje referenduma o statusu Karabaha, ali smatra mogućim davanje kulturne autonomije Jermenima, u sastavu Azerbejdžana."
Možda sada zvuči kontroverzno, ali možda za deset godina biče rješenje i za Kosovo. Tako da treba za svaku cijenu sačuvat resoluciju 1244. Azeri su čekai 30 godina. Da su se nauružali i da njih poduprla Turska, Izrael.
Možda u tom kontekstu, se evropi žuri. Jer se situacija mjenja. Mislim da iznudi priznanje Kosova sa strane Srbije.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je danas da Priština mora da promeni stav da je jedino rešenje da Srbija prizna tzv. Kosovo, i da shvati da je neophodno da se primene svi potpisani sporazumi, pre svega, Briselski.
Vučić je rekao da za Srbiju situacija oko Kosova i Metohije nije laka, imajući u vidu da su 22 od 27 članica EU priznale nezavisnost Kosova, ali je ukazao da je, u skladu sa UN i Rezolucijom Saveta bezbednosti 1244, sve suprotno od onoga što kažu neke velike sile.
"Nismo u lakoj, ni jednostavnoj situaciji i voleli bismo da vidimo postizanje kompromisa dve strane”, poručio je predsednik Srbije.
https://www.rtv.rs/sr_lat/politika/vucic-stvari-su.....72300.html
Тито је забранио да кренемо тенковима на Косово! Ексклузивна исповест Србина у Совјетској армији
Моја јединица је после ослобођења севера Србије требала да иде на Косово, али је Тито то изричито забранио. Побунили су се Шиптари који су требали да иду на Сремски фронт. Да су Совјети отишли, данас би било другачије, каже за Спутњик Милан Рунић, једини тенкиста, Србин, припадник Совјетске армије.
Citat:Да су Совјети тада отишли на Косово, било би другачије
У другом делу своје "Књиге сећања" која ускоро излази из штампе, наш саговорник посебно се бави Косовом и Метохијом, јер, како каже, данашњи догађаји у јужној српској покрајини везани су управо за оно што се дешавало на крају Другог светског рата.
"Ми смо требали да идемо на Косово, та моја јединица, али је Тито то забранио, о томе сам писао у књизи. Мени је управо мој старији поручник рекао, Рунићу, не можемо на Косово. Ми нисмо смели да уђемо ни у Хрватску. Наредио је, пошто су то тражили они који су били на Сремском фронту, да са тенковима пробијемо фронт, да то урадим ја, са три тенка, али да се вратим назад".
Демобилисан је из јединице Совјетске армије 1946., прешао је, како каже, у нашу. После тога је био на Косову. Каже да је и тада био сведок догађаја који су утицали на данашње стање на југу зеље, о којима се и даље мало говори.
"Тамо су се побунили Шиптари који су требали да иду на Сремски фронт. Недовољно се говори о томе да су се они масовно придружили Италијанима и Немцима".
Преживео и Голи оток
Због својих политичких ставова завршио је на Голом отоку. После неколико месеци малтретирања, један војвођански официр Удбе обавестио га је да ће бити премештен изнад Новог Виндолског, где су се рушила стабла за потребе пилане.Тај рад га је спасио.
По повратку 1951. трпео је последице етикете голооточанина, посветио се науци, годинама касније добио је и заслужено место декана.
Судском рехабилитацијом држава је донекле поправила штету нанесену угледу. Међутим, Русија памти своје хероје, Милана Рунића одликовала је чак пет пута. Прву медаљу ветерана добио је 20. марта 1995, када је амбасада Руске федерације обележила 50 година победе у Великом отаџбинском рату.
У*ебали су ситуацију Александар и Пашић.Све остало је само последица!Правили су Југославију а имали су Србију *докле су хтели*/фигуративно,али не далеко од истине/.
Лежао сам десет дана на ВМА са двојицом Косовара. Дечко од 24 године из једног мешовитог села код Вучитрна и потпуковник ВС у пензији који по Косову шета као по Србији. Довољно смо дуго били заједно да их пажљиво слушам - и не извлачим још никакве закључке (сећајући се лекција из братства и јединства, успављивања са братским градовима, итд). Дечко је изричит у томе да би се много Срба вратило (а и остало) само да има посла и каже да са својим комшијама живе врло мирно. Уз КФОР, наравно.
Потпуковник истиче да је прошао кроз све шиптарске средине (иначе је рођен у Приштини, а пензионисао се у ВБА), куповао јевтиније резервне делове, посећивао старе другаре, итд, и никад није имао проблем када би говорио српски.
Ето, неког исечка из ког ја, за сада, не извлачим никакав закључак.
radicr ::Sta je Kosovar, ozbiljno pitam? Je li to Srbin, Albanac ili bilo ko sa Kosova?
То је језички паразит, стручно речено. Ктетик становника Косова јесте Косовац, Косовка и правопис не дозвољава друге облике (осим још оних који настају по принципу ''зови их како они себе зову'') . Међутим, пошто је Косово од 1945. године увек било осетљива тема и изузетак, тако је и језик (односно лингвисти) трпео притиске политичке природе да се еуфемичним, неутралним називима не гура прст у око тадашњој мањини - Шиптарима.
Тако смо дошли до следећег:
-И дан-данас Шиптаре са Косова много чешће наша медија зову Албанцима ...а после се ишчуђавају што они траже велику Албанију.
-Израз Косовар усталио се само за Србе и остале етничке мањине на Косову. У многим срединама, нажалост, захваљујући делом и њима, овај израз има ксенофобично, односно омаловажавајуће значење.
