Rat Izrael i SAD protiv Irana 2026

• 42Ovo se svidja korisnicima: Sirius, mocnijogurt, tehnika, kolle.the.kid, Dukelander, aleph_one, Kriglord, Bo96, Milos1389, 357magnum, Ne doznajem se u oružje, hyla, goran.vvv, dac, uruk, bankulen, cifra, paja69, meyconi, laurusri, jalos, TTN, vlad4, Insan, cvrle312, Alexandar-1973, Bobrock1, Apok, mist-mist, stemark, debeli, PlayerOne, vlajkox, Metanoja, Leonov, danijell, HogarStrashni, EXIT78, kunktator, arsa, Magarac, Giskard
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 04 Maj 2026 7:17

cifra ::

Ako sam dobro shvatio Grci kupili 100000 raketa za Plamen? Koliko vidjeh JNA je navodno imala oko 800? komada lansera Plamen M63 ako je borbeni komplet 64 rakete znaci imali smo na stoku citava cetiri borbena kompleta za svako orudje.

Možda 5 BK što bi bilo normalno. Sad bih trebao to zbrajati po serijama , Grci su kupili rakete u dva navrata, za lansere se ne sječam više , austrijanci isto tako kupili neku manju kolićinu.
Za Oganj je bilo stanje s raketama još gore , ukupno e napravljeno do raspoada države cc 7500 komada , kad to podjelimo po lanserima ispada da su lanseri iz Varaždinskog korpusa bili predviđeni za jednokratnu uporabu.

Negdje smo već pisali o tome da su u Sovjetskom bloku do raspada imali cca 3 miliona raketa 122 mm za GRAD , a ukupno je u svijetu bilo oko 6 miliona tih raketa .

1991 godine je u RH trebalo manje od 15 dana da se doese odluka o prekalibaciji lansera.

Dopuna: 04 Maj 2026 7:44

Možda je važno da na ovom mjestu objasnim neke razlike u tehnologiji aketnih goriva i eksploziva istoka i zapada.

Sve je to vezano uz svemirski program Shutle , po planu letova trebale su ogromne kolićine Amonijevog perklorata za izradu kompozitnog goriova za one ogopmne bustere. Prestankom tog programa pojavile su se ogromne kolićine perklorata koje se nigdje drugdje ne mogu koristiti , i onda su ga počeli trpati gdi god stignu.

Perklorat se proizvodi iz kuhinjske soli ( natrijev klorid ) i puno struje , tako nastaje Natrijev Perklorat koji se kasnije dvostrukom zamjenom sa Amonijevim kloridom ( salmijak koji se koristi kod lemljenja ) pretvori u Amonijev Perklorat. To je jedan relativno siguran proces , dosta ekološki i prihvatljiv po ljudsko zdravlje.

Raketnagoriva na bazi perklorata razvijaju visoke temperature što uištava mlaznice i dovodi do ogromnog rasturanja totalnog impulsa motora , samim tim je i konačna brzina projektila nepredvidiva , što dovodi do velikog rasturanja projektila na cilju . S kompozitnim raketnim gorivom se ne može pogoditi deset nogometnih stadiona poreađanih uzduž pravca gađanja sa 20 km daljine. Znaći mora biti vođenje , sateliti is ve te kerefeke i tu se bere lijepa lova.

S druge strane u istočnom bloku su se bazirali na dušičnoj kiselini koja se koristi u proizvodnji umjetnih gnojiva , ali i za proizvodnju baruta i eksploziva. Dušićna se proizvodi iz amonijaka , a za njega teba zemni plin i zrak. Nitroglicerin je izuzetno opasan , i nezdrav po ljude, ali kad jednom osvojiš proizvodnju i izgradiš kapacite imaš svijet pod nogama bilo preko proizvodnje gnojiva i hrane ili raketnih goriva.

Raketna goriva na bazi nitroglicerina ne uništavaju mlaznicu , pa se nešto može i pogoditi nevođenim raketama pogotovo ako imaju kasetnu BG.

Nitroglicerinska raketna goriva se nakon isteka resursa samelju i koriste kao doatak rudarskim eksplozivima . ja sam radio u barutani Kamnik i tamo smo radili udarski eksplozv " Kamniktit "na bazi amonijevog nitrata ( umjetno gnojivo iz Petrokemije Kutina ) sa dodatkom fino mljevenog starog raketnog ili topovskog baruta.

Rat je ekonomija , i pobjeđuje onaj koji može duže izdržati bez umjetnog gnojiva

• 11Ovo se svidja korisnicima: kolle.the.kid, Milos1389, 357magnum, paja69, Insan, Bobrock1, cifra, Dogma21, vlajkox, HogarStrashni, EXIT78
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Raketaš, moj naklon!
Zbog ovakvih tekstova volim forum. Naučno-popularnim rečnikom objašnjeno utemeljenje ratovanja.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@raketaš da li to govoriš o Kipranima, koji su kupili i lansere (24 komada), ili su i _Grci u užem smislu_ iste isto nabavljali i kupovali?

Kiprani su imali 24 lansera. Da im nije malo mnogo 100k raketa sa ne tako dugim "shelf life"-om?

Austrijci su prekalibrisali svoje RM vz. 51 lansere na 128 mm sa Plamen-A raketama, za iste su imali ukupno 10000 raketa (pisao sam o tome ovde [Link mogu videti samo ulogovani korisnici])

• 2Ovo se svidja korisnicima: dac, bojank
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ajde ovo na neku normalnu temu da se prebaci. Da ne bude zatrpano.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Iranska agencija Fars javlja da je jedan od americkih brodova u blokadi Ormuza pogodjen sa dva projektila.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

draganl ::

''Kad bi u SAD sakupili sve inženjere profila kakav nam je potreban, napunili bi jednu kongresnu salu u nekom hotelu. U Kini, punimo stadione.'' Stiv Džobs.
Bila Gejtsa na poziciji CEO-a, zamenio je nzinjer iz uvoza, konkretno iz Indije.


celt ::
A ovo im kao nije neki "masovni napor" verc samo ekskurzija sa tri nosaca umesto kruzera gde se mornari dure sto ne mogu kuci. Pa gde su im sada ti kapaciteti, sto ne prave, sta cekaju kada su se vec dobro istrosili, zar im sada nije potrebno ili im promaja u magacinima veoma godi?
Pa kolega ovo je neka 4-5 godina kako su "magacini prazni" ili skoro pa prazni, najpre nakon napora oko Ukrajine, pa nakon prve kampanje po Iranu, pa tu smo gde smo, Iran pregovara.


celt ::
A i Venecuela je bas bila neka masovna vojna akcija, isto kao i piraterija po okeanima
Vec previse gazimo u off, ali Venecuela sa vojnog gledista je bila primer akcije produkt strukturiranog i dobro organiziranog sistema. I pored toga sto su na vlast dosli radikali i bez premca nestrucni kadri, vojska isporucuje.

Mislim da je dosta, jasne su mi emocije i zelje ali realnost na terenu i ono sto vidimo na terenu je ta