offline
- Drug pukovnik
- Legendarni građanin
- Pridružio: 31 Dec 2011
- Poruke: 5386
|
- 56Ovo se svidja korisnicima: GnaeusDomitiusAhenobarbus, Kubovac, Gama, vathra, novator, ssekir75, mateju, Cranium, rikirubio, rkekoke, bojank, Sale, powSrb, sremac983, Mrkva, _Petar, ikan, slonic_tonic, radicr, Zandar, francis begbie, MiG-29M2, voja64, ILGromovnik, stug, cezar 35, Pera Ždera, ofbeyond, Georgius, zlatkoa987, djonsule, yrraf, laki_bb, Rota 9, pein, Insan, Joja, Trinitron1, amstel, Lieutenant, m0nstrum_, amilutinovicc, radionica1, LUDI, djordje92sm, aramis s, vlad4, Cufo, Atomski čoban, theNedjeljko, Novi, upitnik, marko76, zokikoki, BraneS, Drug Platov
Registruj se da bi pohvalio/la poruku!
@powSrb
Nije mjesto ni tema za nešto opširno, ali u par rečenica da opišem. Moja iskustva su pozitivna, i svaki odlazak u Siriju mi je bio vrlo drag. Trajalo je to nekoliko godina, i po nekoliko odlazaka u svakoj godini kako su poslovi određivali. A bili su to dobri i izdašni ugovori. Onda naprasno prekinuto, za nas neočekivano, ništa nije odavalo da bi do rata moglo doći. Istina nije ni kod nas pa je opet vrag došao po svoje. Ne znam, možda su oni nešto i znali, iako sumnjam, sve do samog početka je sve bilo kao svih prethodnih godina, planovi kao da neće biti ničega.
Damask i Idleb su mi bile baze, sve ostalo usputno, jednodnevni turistički ili nabavni odlasci. Na istoku nisam bio. Jednom rečenicom, za mene je Sirija bila Damask i sve ostalo. Kad sam prvi put iz Damaska otputovao u Idleb došlo mi da zaplačem od muke, s vremenom se nekako navikneš, ali opet jedva čekaš i stišćeš posao da ti ostane što više dana za Damask u povratku. Neću nikada zaboraviti kako su mi se ovi moji smijali kad smo drugi put došli u Idleb, ušli u hotel, razgrnuo zastor, a ono opet meni minaret u prozoru. Ostalima sobe na drugoj strani. A džamija na 20 metara, kad te u noći trgne, uši ti zvone.
Alepo-trgovina, Hama-lijep krajolik, Homs-ništa, Latakia-dobar provod za malo para, Idleb-užas, Damask-zakon. Malula i Sejdnaja, iako nisam religiozan jedno iskustvo koje se ne zaboravlja, u Palmiru nisam otišao i sad mi je jako žao. Bilo je odvratno vruće i vjetrovito kad su mi ponudili domaćini tu avanturu, a pustinja je tada nemilosrdna. Drugi put, ako bude drugog puta kad se ovo sranje smiri, obavezno.
Obični ljudi, izuzetno gostoljubivi, skromni, zahvalni i na najmanji znak pažnje. Za nevjerovati koliko samo najbanalnija stvar, kao recimo ovaj paket vode za piće je moj i tvoj, znači skromnom čovjeku. Nisu oni bili uboga sirotinja, bilo je naravno sirotinje kao što je ima svuda, ali ta skromnost ili čak neka vrsta straha od stranca mi je ostala nešto ni danas razumljivo. Bio je jedan pomoćni radnik, imao je motor, danima je obilazio i gledao kožne zavarivačke rukavice. Da ukrade to mu nije padalo na pamet, nikome, čak niti pomisliti. Jedan dan sam otišao u skladište i doneo mu ganc nove švapske za argon, mekane, ugravirana jelenska glava...kakva je to bila sreća.
Ljudi, obični ljudi, da pravo velim onda ja nisam imao pojma šta je tko odnosno nisam doživljavao. Šiti, suniti pojma nisam imao, Kurdi su imali običaj to naglasiti, Armenac (poslovođa, grmalj od čovjeka) ljudina u svakom pogledu, šofer mog domaćina...alavit, vrlo vrlo uticajan, šofer ali i...bliski rođak vladajućoj obitelji, moćan. Oženjen kršćankom, s njim su sva vrata bila otvorena, do te mjere da mi je jednom kad su ovi moji pavijani zasrali sa avio kartom za povratak sa par telefonskih poziva osigurao nesmetan ulazak na aerodrom i u avion.
Teško mi je za reći dali je bio sklad ili nesklad među ljudima koji je kuvao i kuvao i onda kada je netko izvana dosolio eto sranja. Ne znam, teško je to za nekoga tko nije odande reći. Da je bilo razlike, bilo je, ali i u Americi ima ljudi koji spavaju u kartonskoj kutiji dok se neko kupa u zlatnoj kadi.
Sreo sam i upoznao par Iranaca, inženjera, vrlo siguran da su bili tamo da pokupe tehnologiju. Tada su bili pod sankcijama, a ovo im je bila dobra prilika da dođu do svega. Jako dobro informirani i učeni. Predstavio sam se da sam kao iz Mađarske, i odmah je spomenuo NE Pakš, eto a zašto mi ne bi imali, a vi smijete.
Jugoslavija, Tito...svi znaju i sve dobro, rat u Jugoslaviji...Bosna. Mislim da je sve jasno.
Imam još jednu, ja rekoh par rečenica a odužio doboga, uzeo taxi i rekao mu vozi me po Damasku i raspričao se s njim. Inače u Damasku je engleski bio sveprisutan, bez problema se snađeš. Priča on meni kako je u Siriji ravnopravnost, svi imaju ista prava, nema razlika, čak i Židovi slobodno žive. Nema ih puno, ali imaju sva prava. I onda kako se vozimo pokazuje mi gdje je koji stan ili kuća u kojoj žive Židovi. Ajd dobro, baš vjerujem da im je ugodno živjeti tako.
Suma sumarum, dobro iskustvo, žao mi je te zemlje i naroda, stvarno mi je bilo ugodno tamo. To je njihova sudbina, nije im ni prvi ni zadnji put da najebu, nalaze se na velikim silama bitnoj lokaciji. Da će Sirija biti kakva je bila, neće. Nije prvi put, ali svi ti gradovi i ljudi koji su tamo koliko tisuća godina će nastaviti živjeti. Vojske prolaze i odlaze, a Damask je i dalje najstariji kontinuirano naseljen grad.
|
