online
- Sirius
- SuperModerator
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 25681
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
- 29Ovo se svidja korisnicima: rikirubio, Lord Nem, doklevise, danijell, Simon simonović, branko7, zoran MKD, Krusarac, raptorsi, Wrangler, srbijaiznadsvega, ccoogg123, upitnik, Rocker, Milan A. Nikolic, Trinitron1, brundo65, Lieutenant, vukovi, Kriglord, draganl, Litostroton, zlaya011, sremac983, Arsenije, Atenjanin89, amaterSRB, nobutado, Griffon vulture
Registruj se da bi pohvalio/la poruku!
Ово би требало да иде у тему ''СССР против сила Осовине - рат титана'', међутим, није далеко од овог топика. Опет Русија креће против сила нове Осовине и опет је то рат титана.
Да се подсетимо једне битке, како се то радило 1943. године. Наравно, не пишем ово због поређења (много тога је неупоредиво, као што знамо), већ да поново нагласим да је Украјина за совјетске стратеге исто оно што су за нас Пасуљанске ливаде или Пескови. Леп пример како треба учити из историје и како се она често понавља. Неки топоними ће вам зазвучати познато. Зато се немојте чудити неким потезима руских стратега. Добро они знају шта раде.
Донбаска стратешка офанзивна операција (Донбаская стратегическая наступательная операция)
Вођена је од 13. августа до 22. септембра 1943. године.
Операција је вођена с циљем ослобађања Донбаса уз учешће снага Југо-западног и Јужног фронта. У току борбених дејстава додатно су уведени у битку 11. тенковски и пети гардијски коњички корпус, као и четири стрељачке дивизије. У самој операцији спроведене су две нападне фронтовске подоперације: Барвенковско-павлоградска и Мијуско-Маријупољска.
Време трајања - 41 дан (41 сутки; Руси, као што знате, за дан од 24 сата кажу сутки, док ми за тај период користимо именицу дан коју користимо и за светло доба односно обданицу). Ширина фронта борбених дејстава била је 450 километара, а дубина продора совјетске војске 250-300 километара. Средњодневни темпо наступа пешадије био је 7-8 километара, а тенковских и моторизованих 10-15 километара.
Састав супротстављених снага.
На почетку операције непријатељска групација која је бранила Донбас (прва тенковска и шеста армија) из групе армија ''Југ'' (командант генерал-фелдмаршал Мајнштајн) у свом саству имала је 22 дивизије, а од тог броја две тенковске и једну моторизовану. Укупна бројност била је око 540.000 људи, 5.400 артиљеријских цеви и минобацача, 900 тенкова и јуришних оруђа и око 1.100 авиона.
Наспрам њих стајала је армада која се састојала из следећих делова:
-Југозападни фронт у чијем саставу су биле: прва, трећа, шеста и дванаеста гардијска армија, 17. ваздухопловна армија, 23. тенковски и први механизовани корпус.
-Јужни фронт је под командом имао: пету, 28, 44. и 51. ударни армију, другу гардијску армију, осму ваздушну армију, други и четврти гардијски механизовани корпус и четврти гардијски коњички корпус.
Ова два фронта су у наоружању имала око 21.000 артиљеријских цеви и минобацача, 1.257 тенкова и самоходнних топова, као и 1.400 авиона. Видно је да су Совјети применили класичан образац у коме снаге нападача морају бити значајно веће од браниочевих, с посебним акцентом на артиљерију.
Ток операције
Први су кренули 13. августа делови десног крила Југозападног фронта. Три дана касније, 16. августа главна ударна групација кренула је из центра. Битка је сместа добила на жестини и суровости, Немци су бранили положаје као да су пред Берлином. Сталним противударима Мајнштајн је покушавао да задржи утврђене линије одбране. Два дана касније Совјети су заузели град Змијов (Змиёв) што је закомликовало положај Немаца у реону Харкова. Но, развој ситуације у центру није ишао по плану. Тог, 18. августа, снаге Јужног фронта (друга гардијска и пета ударна армија уклинили су се у одбрану противника на реци Миус у дубину до 10 километара; четврти гардијски механизовани корпус, наступајући на правцу пете ударне армије пробио се према западу у дубину од 20 километара, форсирајући реку Кринку (Крынка) и учврстио мостобран на десној обали.
Развијајући наступање на Амвросијевку, војска Јужног фронта разбила је немачку шесту армију да два дела, а затим су ударили на јужни део одбране и 30. августа, уз активно садејство Аозовске ратне флотиле, разгромили су таганрогску групу противника и очистили од непријатеља легендарни град Таганрог.
На Мијуском фронту пробијена је велика бреша коју Немци нису могли да затворе, па је првог септембра Мајнштајн наредио повлачење на запад шесте армије и делова прве тенковске армије. Појачавајући темпо наступа и експлоатишући успех пробоја, Совјети су нанели низ удара у гоњењу по одступајућим немачким трупама, па су осмог септембра ослободили град Стаљино - данас Доњецк.
Резуталти операције:
Током офанзиве војска ова два фронта (Југозападног и Јужног) ослободила је Донбас, изашла у реон Запарожја и на реку Молочнаја (Молочная) и заузела мостобран на десној одбрани стратешке препреке највише важности - Дњепра; излазак совјетских армија на ове две реке створио је одличне услове за наступање ка јужним реонима десног приобаља Украјине и Северне Тавриде. Држави је враћен стратешки важан економски реон.
Цена победе:
Од укупно 1.011.900 ангажованих бораца бесповратни губици износили су 66.166 људи, или 6,5% укупног састава. Санитарни губици били су 207.356 рањених, што укупно чини 273.522 борца, односно 6.671 борац дневно.
Ево и данас, после готово осам деценија, опет Св. Георгије, заштитник Москве и целе Русије, мора да убија аждају.
Нека вечно бљешти сјај словенског оружја! Слава херојима!
|
