Specijalna vojna operacija u Ukrajini, 2025. komentari

• 9Ovo se svidja korisnicima: PlayerOne, sap, raketaš, Bobrock1, GrobarPovratak, kalens021, zlaya011, GrammaticalAnalysis, kolle.the.kid
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

draganl ::''Glavno pitanje i naravno po meni nepremostiva prepreka za Zapad, jeste da li su zaista spremni na pogibiju hiljada svojih vojnika samo da bi u Ukrajini linija razdvajanja bila ovde umesto onde.''

Ovo. Koji je motiv i potencijalni dobitak?Asked & answered, više puta.
Motiv je uvlačenje Amerike u sukob a ne linija razdvajanja. A pretpostavljeni dobitak bio bi popuštanje Rusije u strahu od nuklearne konfrontacije, što bi verovatno dovelo do unutrašnje nestabilnosti u samoj RF.
Tako to gledaju ovi na zapadu, po svoj prilici.

• 4Ovo se svidja korisnicima: sap, kunktator, Denaya, kolle.the.kid
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Napisano: 07 Sep 2025 15:45

flash12 ::Ali nadam se da je ovo početak kampanje protiv mostova na Dnjepru

Nije.

Dopuna: 07 Sep 2025 15:46

kunktator ::


[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Centralna sekcija mosta, tj "donji sprat", može se podići u svrhu prolaza većih brodova. Izgleda da namera nije bila rušenje mosta već onesposobljavanje mehanizma. Otud upotreba Gerana u napadu. Sad je glavno pitanje šta tačno Rusi žele postići ometanjem rečnog saobraćaja?

Eto analize i eto odgovora. Mislim da do sad nismo mnogo govorili o rečnom saobraćaju na Dnjepru kao vidu transporta ka frontu. Dnjepar ima idealan položaj za vršenje transporta rečnim saobraćajem od Kijeva ka Djepropetrovsku i Zaporožju i dalje ka frontu.

• 5Ovo se svidja korisnicima: Frunze, zoran MKD, sap, amaterSRB, ILGromovnik
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^
Imamo snimak direktnog pogađanja u mehanizam, od prije godinu i pol otprilike.

• 8Ovo se svidja korisnicima: sap, Denaya, Dolinc, GrobarPovratak, RED4G-304, šumar bk2, kolle.the.kid, Žrnov
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

sap ::+ ... системи отпорних тачака по систему натоа ...Линија додира у класичном смислу ватрених полажаја увезаних рововима,спојених траншејама,осигураних запрјекама,фугасама и фортификацијама ослоњеним на природне препрјеке која би у правом смислу те ријечи била ,,прва линија,,одбране,овдје више не постоји.
Постоје мапирани системи отпорних тачака по систему натоа ,које покривају једна другу у дубинском распореду гдје на одређеним тачкама постоји урађена јача,,ровоска,, одбрана која покрива битније правце у распореду и на одређеним растојањима.
Тако је организовано војиште што с обзиром на његову просторну димензију и географску одређеност чини његове основне карактеристике.
Ове задње двије карактеристике омогућавају малобројним укрима да колико толико спријече масивније руске нападе,а велика растојања дају простора дрон оператерима да хватају јуришнике који су, опет,присиљени да неформалним средствима брзо савладавају простор.
Кад укрима падне неколико отпорних тачака ,имају их још у дубини бојног поља,а ако не,повући ће се и направити нове.На огромној ратној просторији има се гдје и повлачити,а ако Руси пробију дубоко
ризикују да буду отсјечени и уништени.
Ако пробију са хиљаду војника на десет км фронта у оваквој ситуацији поставља се питање докле да иду у дубину.Морају остати повезани са својим системом ватрене подршке, попуне и логистике.
Читав фронт би морали урушити одлучним масивним ударом како би систем укро одбране колабирао.
О томе смо раније писали како би то изгледало.
Овако како је сада,у овој фази вођења рата нова Руска стратегија налаже спорији темпо наступања
и лагано потискивање непријатеља уз стратегијске ударе по дубини(и то темпирано) који су нама који смо орјентисани на линију додира,једва видљиви,а који суштински разарају систем укро одбране и дотурене логистичке капацитете натоа.
Ту нема везе колико војника брани ватрене отпорне тачке јер смо давно примјетили да постоје скоро небрањени цијели сектори(сјетимо се Невелског)попут сад Бурлучког џепа,а и на другим правцима
јер укро војска представља само ону ватрену компоненту нато похода на Русију,а која постаје све малобројнија.Англо коалиција вољних се зато заталасала јер види да би морала мало да попуни ту компоненту како би одржала ниво у конвенционалној форми сукоба,а Русија,знајући то диктира динамику вођења операција на начин да ови не знају шта да раде.
У овом тренутку немају потребе да их тјерају на исхитрене потезе јер фактор времена још увијек ради за њих(Русе) и зато ћемо још неко вријеме гледати игру,, равнотеже стратешког преимућства,,
односно предности.
На све то,хладан туш.
Шос ,Кинеска војна парада и нуклеарна тројка у првом кадру. Nisam sve prethodne postove pažljivo ispratio, pretpostavljam da je reč o proređenom rasporedu koji se pominje u onom tekstu "Kyiv independent"-a što ga je @babaroga postavio. Verujem da su intervjuisani govorili istinu.

Meni ta priča liči na rad u pretpolju. Ono: "nas dva a njih 'iljadu", uz svo dužno poštovanje prema ukrajinskim vojnicima i njihovoj hrabrosti i veštini. Po zapadnim pravilima, ulogu "covering force" (borbeno obezbeđenje?) u pretpolju obično ispunjava ajd da kažemo taktički samostalna jedinica. Iza njih su "forward positions", "screening & guard forces" (koje su iz sastava linijskih jedinica, iako su faktički pozicionirane u pretpolju). Kolika je dubina tog pretpolja u odbrani? 10, 15 km? Koliko u ovim uslovima? Kolika jedinica radi kao "covering force" jedne brigade ili divizije/korpusa (što bi odredilo i širinu zone odgovornosti)?
Jedna ili dve čete koje rade samostalno, ispred slabo posednutih prvih linija odbrane, pokušavajući da rano otkriju i uspore napadača, kako bi se kupilo vreme za ojačavanje linije na pravcu napada? Meni na to liči.

P.S. Možda bi kolega @RED4G mogao nešto više da nam kaže o zapadnom načinu rada. Koliko sam shvatio, njegov scouting posao u Iraku ponekad je bio sličan opisanom.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Denaya, kunktator, Panter
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Придружујем се позиву.
Можда би требало узети у обзир и то да су им и јединице за подршку малобројне,на пола или мање од пола формације,као и то да им судбина издвојених борбених гупа на истиреним ватреним положајима
уопште није битна,посебно са становишта натоа јер прокси је ту да се троши умјесто тебе.

• 5Ovo se svidja korisnicima: sap, zoran MKD, kolle.the.kid, Panter, BraneS
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Meni se čini da je konstrukcija oštećena negde oko polovine ovog pokretnog dela mosta. Tamo gde je konstrukcija najosetljivija. Novator, daj neki komentar.

• 4Ovo se svidja korisnicima: Bobrock1, sap, zlaya011, kolle.the.kid
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^
To dole je kolateral. Gađana je kućica na vrhu, gde je verovatno bio smešten pogon.

• 6Ovo se svidja korisnicima: draganl, Metanoja, amaterSRB, zlaya011, GrammaticalAnalysis, ILGromovnik
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

kunktator ::
Centralna sekcija mosta, tj "donji sprat", može se podići u svrhu prolaza većih brodova. Izgleda da namera nije bila rušenje mosta već onesposobljavanje mehanizma. Otud upotreba Gerana u napadu. Sad je glavno pitanje šta tačno Rusi žele postići ometanjem rečnog saobraćaja?
To je jedini suvisli razlog koji ja vidim, pošto je visina prolaza ispod mosta prilično mala, sudeći po vikipediji oko 8 metara (verovatno po nultom vodostaju, tako se meri). Na celom Dunavu najveći problem ladjarima je bio most u Novom Sadu, koji je ako me sećanje služi imao 11,25 m prostora za prolaz, a koga je srušio Nato. Eto taj Novosadski za znatno većim prolazom je znao da pri visokim vodostajima ozbiljno ugrožava plovidbu. E, sad kunktator je lepo napisao da ovo rusko gadjanje postrojenja za podizanje mosta OMETA rečni saobraćaj, ali ga ne STOPIRA. To se relativno lako rešava, tako što jedan brod dotera vuču (barže) do pola mosta, a sa druge strane je sačeka drugi i nastavi dalju plovidbu.

• 8Ovo se svidja korisnicima: PlayerOne, GrobarPovratak, Metanoja, Bobrock1, sap, amaterSRB, ILGromovnik, Denaya
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

^^
Kuntaktor je definitivno u pravu, mada se čini da je pogodak bio možda malo niže.

Na brojevima 2 i 1 vidimo prekide čeličnih ramova rešetke. 3 je donja kućica koju sam označio kao orjentir jer je slika sa oštećenjima načinjena sa kontra strane od druge koju sam priložio (prije udara).

Vjerojatno smo odgonetnuli i onu drvnu građu po mostu, s obzirom da ova gornja kućica neodoljivo podsjeća na drugi objekt iz priče o vuku i tri praščića (broj 4). Nje više nema...

• 4Ovo se svidja korisnicima: sap, Velički, zlaya011, kolle.the.kid
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Slažem se da kućice nema, oduvana sa svog mesta. Ali kad se uveća fotka, definitivo u onom delu koji sam obeležio, nedostaje gornji deo metalne rešetke. Bar se meni tako čini na fotografiji. Nije samo crno, kao što se crni deo konstrukcije ispod mesta, gde je nekad stajala kućica. Ne verujem da se deo rešetke može pokidati tek tako lako, od pogodtka iznad. Možda su bila dva pogodka.

Novator. broj 1 si obeležio prekid X rama, čini mi se da je i sa druge strane mosta deo X rama pokrivljen. Dok je broj 2 prekid nosača (metalni stub) takodje sa druge strane mosta u odnosu na fotkanje. Na slici se svugde uočavaju dva stuba, samo kod tog crnog dela (sa strane fotkanja) pri dnu mosta samo jedan ceo i taj pokrivljeni.

A izmedju ta dva oštećenja i prekida pune čelične konstrukcije, ostala cela cev.