offline
- Pridružio: 09 Sep 2014
- Poruke: 1303
|
Издати или не издати ?
Систематски предајући за последњих 10 година Кијев под контролу Вашингтона,Москва се нашла у врло непријатној ситуацији.Мада то неће да признају сви.
Како се то десило?
Био је први Мајдан после кога се појавио Јушјенко.Већ тада смо могли да наслутимо куда то иде.Споменици Бандери,херојизација ветерана ОУН УПА и тако даље и томе слично.
Али гас се продавао добро и Кремљ је био задовољан.
Јушјенка су преживели,појавио се Јануковић.Чинило се да је заштитник руских интереса Јануковић.Какав је заштитиник руских интереса био Јануковић ми сада одлично знамо.Да ли је то било могуће сазнати раније?Наравно да је могло.Ми смо имали досије везан за Виктора Фјодоровића,а тамо где је требао да буде је био од почетка и тамо је све написано.
Али гас се продавао као раније...
Говорити да није било ресурса...Апсурд!То је могло да се говори за 90-те.После 2004.године ресурса је било,а у 2006-2007 Русија се налазила на највишој тачки економског раста за цео постсовјетски период.Бирај музичке жеље!Све за паре клијента!
“Били су и други проблеми”-је сасвим лош изговор зато што у ближем иностранству важнијег правца за Русију од Украјине нема.А то значи-да је активније занимање украјинском ствари било могуће и животно важно.Сви који су се бавили политиком и економијом као послом,а не у кухињи за ручком су разумели и говорили...али гас се продавао и продавао добро...Као резултат руски трговци гасом и украјински власници златних векни хлеба заједничким напорима су се преиграли и дошло је до другог Мајдана,после ког су отворено почели да називају Русе окупаторима и обећали су да ће ограничити њихова права у најбољим традицијама неких земаља Прибалтика,нећемо показивати прстом.
Ту се појавио Крим
То је било очекивано.Да се то не би десило Кијев је био дужан да игра јако опрезно и да се уздржи од обећања да ће да пошаље “воз пријатељства” и требало је да се барем мало потруди да обећа Кримљанима барем нешто.Али Кијев је ту одиграо непромишљено.И у Вашингтону је недостајало писмених људи који се добро разумеју у ситуацију на полуострву.Нису учили,нису прорачунали и Крим је отишао,отишао је у Русију.И док су Вашингтон и Кијев са чуђењем посматрали за оним што дешава.Москва је брзо схватила да Крим мора да се узме и то одмах.Не доводећи ситуацију до уличних борби-јавно мњење у Русији и војне базе су имале пресудну улогу.
Јавно мњење-то значи да уколико би се одрекао Крима сопствени народ би рекао “а ни Владмир Владимиривић није онај стари-и шта да се одговори’?Војне базе –други је део питања.То да ће власт која је дошла са Мајдана на власт да их мења на базе НАТО-није било никаквих сумњу.А шта то значи?Значи да ће тиме бити незадовољни војници и не само они него и други делови оружаног блока.
Такође треба узети у обзир да је и сам Крим демонстрирао решеност да оде од Украјине.То јест да се бори,а пуцњава око руских база где би буквално могле да се воде борбе,такав сценарио уопште није био погодан.Тако да хтео,не хтео мораш да се „ухватиш у коштац”,а ако нећеш пуцаће на тебе,не баш превише избора.
Такву ситуацију у Москви су схватили озбиљно,судећи по брзини доношења решења.У том моменту спојило су се у једно интереси,народа,власти и бизниса.Народ-понос,војска-слава и поштовање,бизнису нови хоризонти у области туризма и непокретности за елиту и још што шта.Чиновници су такође били срећни.
Као резултат-брзо доношење одлука у вези са Кримом,десант војске,брзо спроведени референдум и већ следећег дана после проглашења резултата у Кремљу су потписани папири.И шампањац.И химна.На таласу еуфорије зато што је све тако добро испало,када је буквално потезом пера вољени председник стао раме уз раме са великим људима који су сабирали руске земље.
Русија је пила шампањац и од среће плакала.
У Кијеву у Вашингтону су се затворила уста.Обама је рекао да ће Русија скупо платити,а украјински политичари су обећали сурову гиљотину и вечни џихад.
Ујутру када је од попијеног шампањца остало само сећање.Кремљ је схватио да је у његовим рукама остао осигурач од украјинске бомбе и да не сме да га врати назад.Тада се Кремљ нашао пред тешким избором да узме или не узме после Крима,Донбас?А Одесу?А Харков?а целу Украјину?
Узети Донбас је јако скупо.Чисто економски.Подићи Крим до руског нивоа плата и пензија-је једно.А седмомилионски Донбас-друго.Направити референдум на Криму где је итекако јасно да је велика већина за Русију,а у Донбасу је нешто сасвим друго.На Криму где се затварањем Перекопа све решава и где су војне базе-а у Донбасу где руских база нема,а украијнске војске има ,затварање целог региона није баш лако.
И у Русији по поводу Донбаса већ није било таквог расположења као око Крима,а и бизнису он не треба,као ни војсци.
.И међународној заједници како објаснити да Русија врши окупацију Украјине.Крим је посебан случај-ратна историја.Хрушчов је направио глупост.А за Донбас је немогуће пришити такве епитиете,биће то права војна агресија.
А затим Харков,Одеса,Запорожје.Испада да Русија дели Украјину.
Узети целу Украјину у целини...не у састав Русије,а на пример у Евроазијску Унију и ОКДБ или где већ..а како то урадити?Украјина после мајдана је категорички настројена против Русије,а после Крима шкргуће зубима.
А у Донбасу је процес већ почео.И пробај да објасниш Русима,а њих је неколико милиона да они морају да остану у саставу Украјине и да су Крим и Донбас две различите ствари.Како да се то објасни.?
Кремљ се нашао у ситуацију да не може да узме Донбас,али не може да га остави.Узећеш-бићеш крив пред целим светом.Оставићеш-бићеш крив пред својим народом.Скренеш лево изгубићеш Донбас,скренеш десно изгубићеш бизнис.Неко време је Кремљ ишао право.
Политика угађања свима је доживела куршлус.Та политика која је дозволила да се мање више успешно тргује,обезбеђивајући једнима гас ,а другима јефтину робу широке потрошње,једнима акције руских фирми и дивиденде,а другима радна места и ситуацији војног конфликта таква политика се показала неодржива.Дошла је у сукоб са економијом.
Политички Кремљ је требао да подржи Русе у Украјини.Ту је и заштита националних интереса и прича о највећем подељеном народу и томе слично.Требало је помоћи Русима и пружити им заштиту од украјинског национализма и не допустити гранатирање градова и такође казнити виновнике за 2. мај у Одеси.
Економски Кремљу је подршка за Русе била сасвим неугодна.Зато што погоршавање односа са западом,значи санкције замрзавање рачуна,поништавање уговора,блокаду Јужног тока,поскупљење међународних кредита,снижење кредитног рејтинга,одлив страног капитала,пад цена акција итд,итд..
Савремена Русија је дубоко интегрисана у међународни финансијски и трговински систем.Буџет се половину пуни од нафте и гаса ,а корпоративни дуг руских компанија је 700 милијарди долара-4 пута више него државни дуг време Јељцина,а његову исплату сви као један стваљају као заслугу ВВП.Враћање државног дуга је добро,али повећевање за 3 пута корпоративног дуга није ништа добро.Ако ће фирме у целој земљи да се затварају због немогућности враћања иностраних кредита-коме ће бити лакше због тога што је дуг компанијски,а не државни?Каква је разлика за отпуштеног радника у каквом је статистичком реду написан дуг,да ли као државни или као корпоративни.А ако држава преузме корпоративни дуг и он постане државни,тада ће он бити 4 пута више него пре 10 година?
Фактички економија Русије је талац земаља Запада.Зато радовати се томе како председник бодро обраћа лидерима ЕУ и САД и како их надмудрује није потребно.То је у великој мери добра мина.Не назива председник спонзоре украјинског националзма партнерима без потребе,и није случајно да у Руској доктрини националне безбедности нема непријатеља и није случајno да се среће са Порошенком коме руке “нису узмазане крвљу” и да са њим разговара о смиривању Руса југо-истока Украјине.
Русија-није много више суверена земља од Украјине.Више је суверена разуме се,али не много више.На рачун нуклеарног оружја.Нуклеарна бомба-је оружје прошлости,а на санкције Вашингтону се не може њом одговорити одговорити као и на снижавање кредитног рејтинга.Доказ за то је и судбина СССР,кога од економске кризе није спасио ни нуклеарни штит.Већи суверенитет Русији обезбеђују резерве нафте и гаса,али оне не требају да се прецењују.Нафта може да се продаје свуда,али гас само где постоје цеви.То јест у Европу,кроз Украјину.
Зато Кремљ мора да решава противречан задатак-како да подржи Донбас,а да не добије за то потпуне санкције и тражи тло под ногама,али тла нема.Компромис између фашизма и антифашизма не постоји.Седења на две столице нема-то није компромис то је нешто друго.
У текућој ситуацији Кремљ прави паузе и покушава да закочи рат.Али,жртве расту и омча око врата се стеже и сваки баланс постаје неодржив.
Кремљ је већ са краја марта и почетком априла покушао да закочи конфликт.Резултат је био заузимање СБУ у Луганску и администрације у Доњецку.Кремљ је ћутао у нади да ће шачицу активиста ухапсити,а затим ће Украјина да изабере Порошенка и поновиће се епоха Јушјенка-националисти ће поставити још десетине споменика бандери,наградиће један другог,Руси ће постати грађани другог реда и добиће се велики Прибалтик.Завршиће се Јужни ток,а тада ће све бити небитно шта се дешава у Украјини,поготово зато што је Крим наш.
Покушај није успео и активисти у Луганску и Доњецку се нису предали,а на помоћ су им стигли добровољци из Русије и као непозван гост је искочио Стрјелков и у Славјанску је направио Брестску тврђаву.
Други покушај кочења је био да се изабере Порошенко и да се договоре са њим раније пре него што његове руке буду крваве и тај покушај је био у почетку маја када је Гарант предложио да се одложи референдум.Али,за три дана до референдума није га било могуће одложити.Народ је био наоштрен,гласачки листићи су били одштампани.Доњецки депутати нису заборавили вређање и нису чекали милост Кијева,а даља дешавања из Одесе,а касније и градови,фосфор, минобацачки напади су показали каква је да милост за непослушне грађане Доњецка.
После референдума Запад је запретио да ће за саботажу председничких избора казнити Русију.Кремљ је то схватио и избрао је позицију посматрача.Избори су били.Победио је разуме се Порошенко.Запад га је прогласио за председника неколико секунди после затварања биралишта и затражио је од Москве да се сретне са новим кијевским господаром.Сусрет се догодио у Нормандији на обележавању годишњице искрцавања у Нормандији.Појава Меркел и Порошенка су тамо чудни имајући у виду историју.Договорено је да се договарају.
У јуну се наставила права кланица.Славјанск је полако био окружаван и уништаван.Стрјелков је туговао због тога што од Русије нема тешке технике.Кремљ је плакао о неправедном свету и примао је избеглице и подизао је кривичне пријаве против неких украјинских плитичара.Рачунало се на то да ће Славјанск задавити и да ће Порошенко брзо завршити рат како је и обећао.Зато што у јуну Доњецк није имао ко да штити осим Стрјелкова.У самом руководству ДНР је био хаос,што није погодовало систематичној одбрани.
Опет није успело,Стрјелков је нарушио обећање да ће се за Славјанск борити до последњег метка изашао је из окружења и прешао да брани Доњецк.У Кремљу се догодила мала хистерија чији је резултат брзи одлазак Кургињана који је направио хистерију због тога што је Стрјелков жив.Али посета Кургињана није дала резултат и Гиркин није дао оставку,.
Уместо тога да погине у Славјанску,јединица Стрјелкова 2000 хиљаде људи се брзо објединила са гарнизоном Доњецка и тада јединице броје 3000 до 4000 људи нерачунајући ЛНР.
Украјинска војска која је била на јужној граници Донбаса са Русијом и која је требала да успостави контролу над целокупном границом се нашла у котлу.Једино што може да објасни то-је да су генерали због нечега били уверени да Стрјелков неће изаћи из Славјанса.Зашто су били тако уверени можемо да нагађмо.Ко се више зачудио појави Стрјелкова у Доњецку,Кримљ или Кијев тешко је рећи.Вероватно и једни и други.
Судећи по даљим догађајима Стрјелкова су отерали,да не би добили нова изнанеђења у неочекиваном заузимању Маријупоља,Одесе или Харкова.Можда у неки час и Кијева.Услов одласка Стрељкова је финансијска и војна помоћ Донбасу.После одласка Стрјелкова долази до брзог увећања технике(не обавезно руске,можда и купљене унутар Украјине) и после тога се догодио контанапад.
Интересантно је да су се пред контранапад догодила још 2 догађаја-оборен је Боинг и Русија се одрекла права да употреби војску на територији Украјине. .
На овај или онај начин Кремљ је отворено покушао да измени ситуацију,а претераног избора није било.Стрјелков је склоњен,али су његови борци остали и добили су подршку.Јужни котао је уништен.Доњецк није предат.Чекати да пола милионског града буде претворена у рушевине-могло се претпостављати резултати такве ситуације у односу на руској јавност .
Русија је кренула у напад и одједном су се на Донбасу појавиле резерве,а уведене су санкције на пољопривредне производе из ЕУ,.
Офанзива није трајала дуго ускоро је био заказан сусрет у Минску на ком је гарант покушао да се договори са човеком за кога треба да се претпостави да нема руке умазане крвљу.Да ли су се договорили или не,али пуцање је престало,а напад на Маријупољ је обустављен недалеко од зидинама Маријупоља.
Као последица прекида ватре Гарант је објавио да је циљ-престанак гађања градова и одвођење војске на безбедно растојање,а Кијев је спреман да да Доњецку специјални статус.Очигледно,да у Кијеву,Кремљу и Доњецку говоре о различитим стварима.И да Москва покушава да нађе тврдо тло под ногама и да тражи компормис и стабилизацију система не стајући ни на ту ни на другу страну.
Стабилизација тражење компромиса и покушај да се сви задовоље-то је политика Путина која му је донела популарност и обезбедила подршку у јавности.У ситуацији која се сложила бе може се свима угодити ни Русима у Доњецку ни Кијеву издајом Новорусије ни Вашингтону заступајући интересе Русије.
Питање је категорично или паре или живот.Или живот за Русе на Украјини или паре за руски бизнис који зависи од међународног финансијског система.Некако се мора изабрати.Ту је и дилема унутар самог Кремља.Разлог свих пауза размишљања и недостатка јасне стратегије по поводу Украјине.Да решења доноси једино Путин решење би било донето одавно.Он зна да одлагањем решења само отежава ситуацију.да се пита Путин то би се десило јако брзо као са Кримом или не тако брзо,али без великих одлагања и без жртви које посматрамо и без милиона избеглица.
Али одлуке Путин не доноси сам.Решења у Русији доноси група лица која контролише основне ресурсе.Врхушка владајуће класе.Путин не може да игнорише мишљење неких људи.Таква су правила игре од 1999. године.Одустајање од тих правила значи рушење система и оно што се дешава у Украјини.
А то значи да мора да се узме у обзир и мишљење тих који су за Новорусију и оних који су за Америку,и тих који су а издају и тих који су за подршку и тих који су за живот и тих који су за паре.Компромис је опасан јел у сваком моменту може да се појави нови Боинг или воз који је искочио из шина или да брод буде потопљен и може у сваком тренутку да се појави нови Стрјелков.Можда се и у Кијеву нешто догоди.У текућој ситуацији сваки компромис је неодржив.Стабилност претпоставља победу једне од страна .Кремљ се труди да још увек не донесе тешку одлуку,али пре или касније је мора донети.Направити избор и ићи до краја.Издати или не издати питање је сад,као код Шекспира.
http://www.newrussiannews.ru/archives/5047
|
