offline
- Jovan Nenad
- Elitni građanin
- Pridružio: 14 Okt 2012
- Poruke: 2296
|
PetarN ::@ Jovan Nenad
Dobar clanak.
Par primjedbi:
Citat:САД енергично сравњују са земљом постојећи систем и ничим га не замењују
Zamjenjuju ga tipom drustva koji im odgovara.
Citat:То је хаотични процес са типично постмодернистичким одсуством било каквог циља. Хаос је и средство и циљ. Међутим, то је посебан хаос – стерилан – он не претпоставља рађање ничег новог, никакав долазећи Нови Поредак. Стерилизовани хаос.
Novi Poredak je kontrolirani Kaos.
Naglasak na “kontrolirani”.
Sto se tice Poretka, i u tom kontroliranom Kaosu postoji jasan poredak.
Citat:Ради се о томе да у будућности може да се настави постојећа тенденција: што је више утицаја САД, тим је више хаоса. Не само у Украјини и у исламском свету него и у Европи и, на крају, у самим САД.
Apsolutno.
Na tome se i intenzivno radi.
Citat:Али то и јесте победа америчке стратегије: САД наросто све руше. Оне су разрушиле Југославију, Авганистан, Ирак, Либију, директно су допринеле цепању Грузије, покушавају да сломе Сирију, даље су на реду Босна, Турска, Иран, Азербејџан, Јерменија. Украјина је још једна земља оборена у хаос и то је закономерна појава. Што је више Америке, то је више хаоса. Што је више хаоса, то је мање државности.
Slazem se.
Citat:Треба само да један разумни и регуларни (а сем тога, утицајни и моћни) посматрач региструје чињеницу колективног уливања у хаос, па да сва слика почне да се мења: разумни поглед ремети колективну хипнозу.
Pitanje glasi: sto su u stanju uciniti tome razumnom oni nerazumni?
Citat:Али та доминација се срушила управо са обрушавањем те доминације, са крахом америчкоцентричног Новог светског поретка, САД су се и латиле извоза хаоса.
Ne mislim da se srusila, nego se rusi. A u tom rusenju se svasta moze dogoditi.
Citat:–тржишна економија из либерализма, прва политичка теорија (што основу таквог поретка чини рањивом и пропустљивом за глобалну олигархију и светски капиталистички систем);
– национални интереси и одбрана руског идентитета из национализма (Трећи Пут – трећа политичка теорија).
Pa, to je to.
Neoliberalna globalizacija nasuprot nacionalnim interesima.
Kako to rijesiti…...
Ne samo na nivou teorije nego i prakse.
Moram nesto priznati ovdje (sto su, naravno, pametniji clanovi foruma davno ubrali).
Tragikomicno je gledati kako (odredjeni) Balkanski nacionalisti brane “zapad” u ovom slucaju.
Pametnom dosta.
Citat:Такав Поредак је реакционаран, реактиван, пасиван и зато неперспективан.
Дакле, управо ово и постаје главни задатак Русије: стварање будућег Поретка из хаоса садашњости. Само у том случају неизбежни сукоб са САД, као главним спонзором светског хаоса, биће истински судбински. Сада у први план излази рат идеја.
Slazem se.
E, sad
Citat:А то нас већ упућује на Четврту Политичку Теорију.
A koja je to?
U kojoj se meri današnja Rusija ne može upoređivati sa prethodnim SSSR-om, ona se u toj meri ne može upoređivati ni sa Carskom Rusijom. Iako naslednica jedne i druge državne tvorevine, ona je danas, nakon po nju mukotrpnih 90ih, izrasla u posebnu ,,treću Rusiju,, jednu modernu državu, koja jeste u kontinuitetu sa (istorijskom) SSSR-om ili (tradicionalnom) sa Carskom Rusijom ali mimo toga, ona je posve drugačija država. U Putinovoj izjavi ,,Ko ne žali sa Sovjetskim Savezom nema srca, a ko razmišlja o stvaranju novog SSSR-a nema mozga,, krije se sva formula veze i odnosa danasnje Rusije prema prošlosti. Rusija danas nije samo država pravoslavnih Rusa već svih onih koji Rusiju doživljavaju kao svoju zemlju. Politika vladajuće garniture na čelu sa Putinom jeste tzv. ,,rusijanstvo,, na čemu mu zameraju određeni nacionalistički i ekstremno desničarski krugovi u Rusiji. To takozvano, ,,rusijanstvo,, podrazumeva prihvatanje Čečena, Tatara, Kalmika, Hazara, Dagestanaca pod okrilje Rusije, države podjednako njihove kao i države Rusa. Ovaj model je delom bio prisutan i u Carskoj Rusiji ali ne u ovom obliku kao što je danas slučaj. Otuda ne čudi što je popularnost V.V. Putine preko 70% i što je, na jedan vrlo specifićan način rešio unutrašnje probleme i probleme pobunjenih autonomnih pokrajina (primer Čečenije i Kadirova). Njegovoj popularnosti je naravno doprineo i obračun sa oligarsima koji su umnogome doprineli desetogodišnjoj agoniji ruske države - postavivši nova pravila igre. Oni koji ta pravila nisu razumeli ili nisu hteli po njima da igraju, bili su vrlo brzo eliminisani. Oni koji su ta pravila razumeli, igrali su po njima, opstali su, uključili su se u nov odnos snaga na terenu.
Što se međunarodnog položaja Putinove Rusije tiče ona je svoj položaj izgradila upravo na opiranju američkoj međunarodnoj politici (primer Kosova, Sirije). Ako je Jeljcinova Rusija okretala glavz na drugu stranu, ili klimala glavom zarad kredita, Putinova Rusija se aktivno uključuje u rešavanje međunarodnih situacija, sa stavovima, često suprotstavljenim Zapadu. Mišljenja sam da je partija pokera započela u Gruziji a da je nastavljena u Siriji. U slučaju Gruzije je, barem ako je verovati zapadnim izjavama američki odgovor mogao biti malo čvršći a da su jastrebovi iz Pentagona tanko preglasani. U Siriji pak, Putin je već imao bolju poziciju, te je blef suprotne strane lakše pročitao. Sve u svemu ovi potezi su pokazali da se Rusija na najbolji mogući način vratila na međunarodnu scenu, suprotstavljajući se SAD i njenoj težnji za dominacijom putem haosa, nudeći, kao što reče Dugin, poredak kao alternativu. Arapska proleća svojim državama nisu donele slobodu i demokratiju već samo haos. Međutim, ona su se pretvorila u opšti manir promene vlasti u zemljama i jednu od poluga međunarodne politike SAD. Rusija se na scenu pojavljuje kao branilac opštih normi. Pojavljuje se kao protivnik arapskih i drugih proleća što mnoge zemlje prepoznaju i šte će mnoge tek prepoznati. Opšte norme, sa čijom odbranom Rusija nastupa na međunarodnoj sceni su, proteklu deceniju i više ozbiljno ugrožene. Počev od bombardovanja Jugoslavije, preko Iraka, Avganistana, Libije, pa sad i Sirije. Stiče se utisak da više ništa nije onako kako je propisano opštim normama i da sve može da bude, ali ne može da znači. Što državama donosi nesigurnost kako na unutrašnjem, tako i na spoljnom planu, odnosno, njihova sigurnost je uslovljena trenutnim američkim interesima. Međunarodne opšte norme postoje, ali one na žalost, nisu mrtvo slovo na papiru - one su selektivno primenjive, što je mnogo gora kategorija. Čovečanstvo odvajkada funkcioniše uz dređeni poredak. Međunarodna scena je kroz istoriju delala uz određeni poredak, koji je prestajao nakon velikih sukoba, da bi ga zamenio novi poredak. Ljudska civilizacija počiva i održava se na poretku. Rusija na svetsku scenu nastupa sa tom formulom - poretka, kao garanta održanja civilizacije i civilizacijskih normi. To će male i srednje zemlje u budućnosti prepoznati i u želji da se odupru nadolazećem haosu, prikloniće se onome ko nudi poredak, kakav god on bio, jer on jedini osigurava civilizacijski opstanak. Možemo danas pričati da su zemlje demokratije uglavnom okrenute Zapadu a da su tzv. nedemokratske države suprotstavljene njemu. Ali moramo postaviti pitanje šta je demokratija? Šta definiše modernu demokratiju? Da li se plutokratija može nazvati demokratijom? Da li se odeđene slobode mogu primeniti i uspostaviti na svakom ćošku sveta? Da li prihvatanje određenih sloboda zavisi od kulturnog i verskog okruženja? Da li je moguće uporediti Amsterdam i Teheran te i u ovom drugom očekivati ,,Prajd,,? Da li je vređanje verskih osećanja zarad ,,uspostavljanja slobode,, demokratija? Da li je uopšte moderna demokratija (odnosno, zapadno viđenje nje), položila ispit ili je pak večiti student kojeg smo prinuđeni da izdržavamo. Da li je moderna, zapadna demokratija, ipak samo haos? Da li kao takva može da se primeni samo na Zapadu ili je i tamo, ako to vreme pokaže, ovakva, neodrživa? Sve su to pitanja koje danas postavljaju širom sveta na temu moderne demokratije i njene primene u praksi.
|
