LAHAT

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

LAHAT(LAser Homing Anti-Tank)launched weapon system, s pravom se može nazvati revolucionarnim oružjem iz IMI-jeve ponude. Naime, radi se o poluaktivno laserski samonavođenoj raketi koja je se može koristiti iz tenkovskih topova kalibra 105 i 120mm, bestrzajnih topova 106mm, iz lansirnih cevi sa vozila ili iz vazduha(helikopteri i BPL). Osim svoje uloge protiv-oklopnog oružja, zbog solidne brzine(4000m prelazi za 14s) može se koristiti i za dejstvo po sporoletećim vazduhoplovima.




Sekvenca lansiranja iz topovske cevi kalibra 105mm(levo) i 120mm(desno)



Lanser za vazduhoplove sa ukupnom masom od 75kg(naoružan) je izuzetan izbor za naoružavanje lakih helikopterskih platformi poput Kiowa, Defender ili Gazelle. Takođe je u dvostrukoj varjanti predviđen za upotrebu na većim BPL
Isti lanser koristi se i za kopnene platforme



Jedna od važnih osobina ovog oružja je tzv top-atac napad ili napad odozgo. Na taj način tenk se napada na mesto gde je zaštita najslabija, što povećava verovatnoću uništenja prvim hitcem



Sama raketa je razvijena tako da se relativno lako može ukomponovati u naoružanje bilo kog sistema. Što se tenkova tiče neophodno je da imaju NATO kalibar topova(105 ili 120). Raketa se pakuje u čauru tako da se na prvi pogled i ne razlikuje od ostale municije, što je važno jer se bez problema smešta u automatske punjače. Da bi mogla da se koristi, laser u nišanu tenka treba da dobije mod obeležavanja i treba povezati upraljačku kutiju u SUV.



Proizvođač posebno ističe veliku otpornost na ometanje i robusnost same rakete.
TTK:
-masa kg- 13,5
-dužina mm- 975
-prečnik mm- 104,5
-raspon mm- 285
-brzina m/s- 280
Vidno polje tragača je 28°, dok je polje skeniranja 85°. Domet rakete u direktnom hitcu je 6km, pri uglovima do 30°oko 8km, dok je pri idealnom kosom hicu oko 13km.
Probojnost tandem b/g je oko 800mm homogenog oklopa.
Za kraj njen presek

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

E ovo izgleda kao nešto što bi i naša namenska mogla da napravi...ili ne?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nesto slicno bi mogla relativno brzo da napravi, ali kao i uvek fale preduslovi, tim koji ce se samo time baviti, a ne kao sto je kod nas cesto slucaj izmedju ostalih 50 stvari i stabilno, dobro finansiranje. Nije to raketna nauka sto bi rekli (mala sala, ovde naravno jeste raketna...), aramis s bi sigurno znao da li bi mogli bi da modifikujemo recimo raketu Bumbara za ovako nesto (pitanje je da li je to dobra polazna baza, mozda da rasklopimo prvo ruski Refleks da vidimo sta je unutra) ili da bar iskoristimo neke postojece delove. Sam top-atac mod je nesto sto nikako nije nedostizno naprotiv, mislim da tu ne bi trebalo da bude vecih problema. Mislim da bi pre bili problem gabariti, kao i modelovanje rakete da moze da koristi cauru sto bi zahtevalo sklopive stabilizatore i zahtevalo temeljna aerodinamicka ispitivanja. Bumbar se vuce godinama zbog neke smesno male sume (neko je tacno spomenuo koje, cak mislim da je bio i neki zvanicni izvestaj o izdvajanjima) naspram korisnosti projekta, ovde bi sigurno otisla ozbiljna para, ali bi se i dugorocno visestruko otplatila.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Glavu sa laserskim navođenjem bi mogli da "posude" sa ove lasersko vođene bombe koju sada razvijaju (naravno ako je dovoljno dobra), raketni motor mislim da nebi bio problem za EdePRO i kumulativna glava isto tako (jedino ja bi radije koristio napredniju verziju EFP glave zbog sistema aktivne zaštite) i ...

Citat: Mislim da bi pre bili problem gabariti, kao i modelovanje rakete da moze da koristi cauru sto bi zahtevalo sklopive stabilizatore i zahtevalo temeljna aerodinamicka ispitivanja

...tu se slažem sa tobom.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

lahat je odlican koncept, medjutim, nije ga bas jednostavno iskopirati, uz sredstva koja su nama dostupna, uz naravno probleme vezane sa samo kopiranje. prvo bismo morali da kupimo odredjen broj raketa.

bumbar se, koliko znam, navodi poluaktivno, saclos, recimo, kao tow ili hot, ali sa optickim kablom. posto eryx/bumbar probijaju oko 900 mm iza era, to je za vecinu tenkova dovoljno, medjutim, za najbolje zasticene nije. najjednostavnije bi bilo napraviti nesto poput svedske rakete bill-2. dakle, umesto bojevih glava cija je osa paralelna sa osom projektila, okrenuti ose prema dole, a sistem za navodjenje modifikovati tako da je raketa iskace iznad cilja, tj. da ga nadlece. obe bg bi onda dejstvovale na krov, pod uglom od recimo nekih 90o - prednja bi morala da bude pod nekim uglom, kako bi se aktivirao era, a glavna bg bi onda probijala osnovni oklop. precnik od 136 mm je sasvim dovoljan da se ostavri ok probojnost. mogu da se koriste kulumativne bg, ali i efp.

inace, laserski tragac u glavi nije neka mudrost, moze da se odradi, a da raketa udara u krov, mada tu ima mozda vise cackanja oko kinematike.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Lahat jeste odličan koncept, ali kod naših tenkova je neprimenljiv zbog dvodelne municije. Kao POVR za vazdušne i kopnene platforme ne bi bio tako loše rešenje u kombinaciji sa raketama sa optičkim kablom i CCD kamerom.
@sebab
Samo da dodam,koncepcija laserskog tragača je istovetna IC tragaču. Razlika je samo u senzoru. Udar u krov se može lako rešiti ispaljivanjem rakete po ubacnoj putanji, a zatim obeležavanjem krova kada je raketa u silaznoj putanji.
Mislim da bi uz male prepravke LAHAT mogao da se ispaljuje i iz minobacača 120mm i posluži za "hiruške udare" na daljinama do 13km.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

aramis s ::Lahat jeste odličan koncept, ali kod naših tenkova je neprimenljiv zbog dvodelne municije. Kao POVR za vazdušne i kopnene platforme ne bi bio tako loše rešenje u kombinaciji sa raketama sa optičkim kablom i CCD kamerom.
@sebab
Samo da dodam,koncepcija laserskog tragača je istovetna IC tragaču. Razlika je samo u senzoru. Udar u krov se može lako rešiti ispaljivanjem rakete po ubacnoj putanji, a zatim obeležavanjem krova kada je raketa u silaznoj putanji.
Mislim da bi uz male prepravke LAHAT mogao da se ispaljuje i iz minobacača 120mm i posluži za "hiruške udare" na daljinama do 13km.

na zalost, tako je. dvodelna municija je velik problem, ne samo zbog lahata vec i apfsds municije. molim se bogu da pokrenu program modernizacije m-84, ali ne pukog stavljanja novih komponenti kao na m-84ab1, vec da se umesto postojeceg automatskog punjaca on postavi u nisu kupole, kao sto je to na leclercu, a municija modifikuje i postane jednodelna - to nije nikakav problem. danas standardna municija u zemljama treceg sveta gde bi i bila nasa trzista, a gde je do nedavno t-55 bio vrhunac tenkovske tehnike i nema toliki znacaj. posadu iz kupole spustiti dole i poboljsati oklop na krovu i podu. ne bi bio potreban kontakt 5.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 05 Mar 2009 9:59

Evo zvaničnog reklamnog postera



Dopuna: 19 Apr 2012 8:54

Interesantna fotografija

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

aramis s ::Mislim da bi uz male prepravke LAHAT mogao da se ispaljuje i iz minobacača 120mm i posluži za "hiruške udare" na daljinama do 13km.
Ne razumem baš sistem navođenja prema postovima gore, steće se utisak da je LAHAT samonavodljiv na lasersko obeležavanje cilja što znači da je glava rakete osetljiva na neku valnu dužinu laserske svetlosti. Zar nije navodljiv SACLOS sistemom (kao recimo Kornet-E), znači da raketa putuje u t.z. laserskom tunelu koji stvara optronika lansernog sistema (bio to helikopter, tenk, brod...) do samog cilja, dok dodatno obeležavanje laserom sa nekog drugog izvora (npr. izviđači, UAV, neko drugo vozilo ili letelica...) pridonosi verovatnoči pogodka da nebi trebalo do samog kraja držati cilj na optronićkom nišanu, odnosno ako se između lansera i cilja pojavi neka zapreka preko koje cilj nije više vidljiv? Barem sam tako razumeo tekst na wikipediji.

Ako je to tako onda lansiranje minobacačima nebi bilo izvodljivo, jer je potreban manjeviše premocrtan let da bi se raketu moglo dovesti do cilja.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nije beam riding ili što ti reče u laserskom tunelu, već se navodi po laserskim zracima reflektovanim o cilj.