Radi poredjenja, Spile LR, ER i NLOS imaju sledece modove:
1. Odabir mete pre lansiranja, operater je slobodan da ode ili moze da prati metu i promeniti mod vodjenja ako se ukaze potreba.
2. Lansiranje pa zakljucavanje mete. Raketa leti autopilotom, a meta se selektuje tokom leta. Meta se moze promeniti. Ovo je porucnikpantovic objasnio da imamo na Alasu.
3. Rucni mod, kada se "vozi" raketa koristeci pogled kamere iz nosa. Ovaj mod se moze kombinovati i sa automatskim pracenjem cilja ako je sistem za isto ugradjen na lansirnom vozilu.
Iz moda 1 se moze preci u mod 2 ili 3. Iz moda 2 se moze preci u mod 3. Iz moda 3 se moze preci u mod 2.
Pustite tu filozofiju iz ovog moda u onaj mod, to je covek objasnio i sada je jasno. Ja sam lepo pitao, zasto je cetiri puta manipulisao raketom u tako kratkom vremenu na metu? Sta bi bilo da je meta bila u pokretu? Jos bollje je sto glava radi na principu zakljucavanja slike, a ne kontrasnom principu koji ima AGM-65 i Ruske rakete. To znaci da bi operater jos manje morao da se ukljucuje u vodjenje nego kod kontrasnog nacina. Ako neko zna neka odgovori, bas me interesuje. Ako ima image processing kako onda jedva kaci metu. Da je topom iz M-84 gadjao na 2 Km pogodio bi u centar.
Mozda testiraju citav sistem, raketa skupa pa ajde o istom trosku da provere sve opcije, kako se raketa ponasa, kako reaguje na komande i sl. Tu je ib predvidjena mogucnost da operater u zoni dejstva izabira cilj, da moze da preusmeri raketu ili da je unisti... Mozda su zato i dodali dodatne upravljacke povrsine, zbog brze reakcije.
stegonosa ::Mozda testiraju citav sistem, raketa skupa pa ajde o istom trosku da provere sve opcije, kako se raketa ponasa, kako reaguje na komande i sl. Tu je ib predvidjena mogucnost da operater u zoni dejstva izabira cilj, da moze da preusmeri raketu ili da je unisti... Mozda su zato i dodali dodatne upravljacke povrsine, zbog brze reakcije.
Videcemo! Moguce je da se dosta kasni u razvoju pa se ovako na brzinu lansira par raketa i kazu evo, a onaj nit zna sta je video ni sta se desilo.
Covek je testirao zakljucavanje i otkljucavanje mete, a ne pogodak u centar. Nije u vojsci pa da gadja metu za ocenu, a i ovako je meta pogodjena. Ne zaboravi da ALAS ima kalibar od 175 mm i da napada odozgo (gde je profil mete daleko veci). Ako pogodi tenk bilo gde u kupolu sa gornje strane, taj tenk je izbacen iz akcije.
aramis s ::@porucnikpantovic
da li je na ALAS-u i dalje komercijalna SONY CCD kamerica ili je urađeno nešto po tom pitanju.
Ne. Ta kamera je koriscena koliko znam u pocetku kada testovi jos uvek nisu sluzili za verifikaciju glave nego nekih osnovnih sistema. Nema logike olupavati svaki put kompletan sistem ako proveravas na primer motor, opticki link, brave i dr. Kad potvrdis pouzdanost tih sistema onda stavljas skuplje i sofisticiranije elemente u igru.
Poz.
Dopuna: 01 Mar 2017 7:52
[quote="BSD"]BSD ::
Hvala sto ste pojasnili ovo pomeranje operatera i moram reci da mi je pao kamen sa srca, ali moram da pitam jos neke nejasnoce. Kada se uporede ovi dostupni snimci, dva ili postoji i treci, vidi se da operater prakticno do poslednjeg momenta upravlja raketom tj. on je na snimku po snegu od 180m, pa do udara u cilj cetiri puta manipulisao raketom. Zasto tolika pomeranja, utvrdio je cilj, na 200m visine, zakljucao na 180m cemu vise pomeranja?! Tu mu jos vise pomaze „image processing” , nema tu vise hvatanja trave pored cilja, pogledajte strane snimke na internetu dovoljno je samo da uoci cilj, sledi zakljucavanje i direktan pogodak, sem ako nisu neke montaze, a cisto sumnjam. Razmisljam logicki, da je bio VBR sa brzinom 20km/h i da je na 180m zakljucao sliku travu pored njega, a zatim na 150m zakljucava sliku VBR-a na sredini, koliko bi puta morao jos operater da se umesa kako bi ga pogodio? Ako uzmemo u obzir da je 4 puta manipulisao na cilj koji nije pokretan.
Iz više razloga. U pitanju je testiranje sistema. Vi imate nekoga ko to finansira i kome morate sve sisteme i njihove mogućnosti vrlo jasno da verifikujete i potvrdite. Tačno se zna šta se ispituje svakim testom. Ima još mnogo snimaka, ovo je sada jedan od njih koji je prvi put objavljen jer je to neko odobrio, verovatno sa vrha. Dakle, probama i testiranjima mora se proveriti kako to radi i da li radi uopšte kako treba. To nije pravo borbeno dejstvo. Uostalom, ako potražite video na youtube-u pogotka voza u Grdeličkoj klisuri tokom NATO bombardovanja videćete da je zapravo ako se dobro sećam operater čak sedam puta radio ponovljeni zahvat. Možda nije baš sedam puta ali se sećam da sam jednom prilikom toliko izbrojao... Zatim, ova verzija rakete je planirana sa blizinskim upaljačem koji se aktivira iznad cilja dok je raketa još u vazduhu pa nije zapravo ni bitno fizički pogoditi metu. Ali to su sad finese i varijacije zavisno od kupca, šta kome treba i za šta će da koristi. Naravno da će u realnim uslovima biti svakakvih zaključavanja i svakakvih operatera. I još jednom da ponovim važnu stvar. Operater ne upravlja raketom već samo TV glavom. Pomera krstić. Kada ga zaključa onda i raketa sama ide tamo gde gleda krstić. Pozdrav
Dopuna: 01 Mar 2017 8:05
BSD :: Ako ima image processing kako onda jedva kaci metu. Da je topom iz M-84 gadjao na 2 Km pogodio bi u centar.
Raketa pogadja u onaj deo mete u koji operater zaključa krstić. Ako je zaključao dole levo pogodiće dole levo... Ako medjutim previše kasno uradi popravku, naravno da raketa neće stići da odreaguje tako brzo. Zbog toga je to stvar vežbe.
Osim toga, ovo je projektil koji je originalno radjen za odbranu obale od desantnih čamaca i ne mora pogoditi metu direktno već se bojeva glava aktivira u zoni iznad cilja...
porucnikpantovic ::
Osim toga, ovo je projektil koji je originalno radjen za odbranu obale od desantnih čamaca i ne mora pogoditi metu direktno već se bojeva glava aktivira u zoni iznad cilja...
Onda je izraženo njeno parčadno dejstvo, nije kumulativna?
Za brze čamce ti nije neophodno kumulativno dejstvo, jer to umanjuje parčadno i razorno. Treba da eksplodira iznad i napravi što veću štetu desantu i komandnom mostu.
