offline
- raketaš
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 07 Nov 2013
- Poruke: 5247
|
Napisano: 15 Jun 2020 5:28
vathra ::Мене је више занимала да ли је тачна прича да је та легура развијена или коришћена за Фау програм.
Švabe su kuburili sa svime i svaćim u toku rata , tako da nije isključeno da su koristili i cinkove legure umjesto kositrenih u klznim ležajima . Mlaznice , odnosno komore izgaranja za Fau program su bile od INOX materijala , tek prelaskom Fau programa u ruske ruke došlo je do zaokreta u korištenju materijala , tako da je Gluško dok mu je KGB dozvolio napravio komoru izgaranja od bakra, odnosno beilijeve bronce, i ta komora je i dan danas u uporabi na RD 107 RD 108 prvi i drugi stupanj SOJUZ RN.
Foralno gledano RAR 12 nije bronca već mesing , ali nije bitno kako se nešto zove već kako radi , a vidim po svojstvima da je slična sovjetskom Zamaku , onda znači da je dobra i jeftina. Od Camaka su ruje radili vodilice za preše ,vodilice na koljevkama za topove klizne lagere na radilicama tenkovskih motora itd.
Dopuna: 15 Jun 2020 6:17
kaptain ::
Inace ko su to proizvodjaci presa koji se koriste? Nesto posebno ili proizvodjaci koji rade u civilnoj industriji? Gledao neke vece proizvodjace ali se ne hvale namenskom (Andritz, Danieli Breda)..hteo malo da pogledam njihove siteove
Puno je fitmi koje proizvode preše za duboko izvlačenje ( Deep draving ) i defakto se svaka preša za izvlačenje lonaca može koristiti za izvlačenje kumulativnog lijevka.
Problemi nastaju kad dođeš na odnos kalibra i proboja 7 i više, onda svaka dlaka smeta .
Dobra municijaška preša se napravi od standardne tako da ne koristiš punu silu i hod. Mi smo koristili preše firme SMG ,specijalno rađene i specijalno plačene , a ta specijalnost je bila u tome da je umjesto hoda od metra preša imala hod pola metra , ali bi zato vođenje malja bilo produženo za tih pola metra, tako da je odnos širine radnog prostora preše, širine malja, i vođenja malja bio preko 2 , dok je kod standardnih preša to oko 0,5.
Zatim bi kupili masivnu prešu predviđenu za silu od 400 tona , a nebi koristili ni 100 tona , tako da su deformacije kučišta bile znatno manje , sve se to odražavalo na točnost lijevka, i naravno probojnost.
Dopuna: 15 Jun 2020 6:38
bojank ::Za struganje pitam jer su tako Sovjeti radili na ranim tenkovskim kumulativnim. Uzimali su otpresak pa ga doradjivali na strugu, prvo unutrasnju stranu, pa spoljnu. Imao sam i neki tekst na ruskom o tome pre ihaha godina, ali boga pitaj odakle je bio. Verovatno presovanjem nisu postizali dovoljnu preciznost pa je to trazilo dodatnu obradu?
.
Kumulativni ljevci su se i kod nas obrađivai strojno , struganjem, ali samo oni dijelovi koji su bili vezani za neki drugi dio , jer se sve nije moglo otprešati . Za to su bili kupljeni vrlo kruti i vrlo brzi CNC strojevi , tu se išlo na velike perverzije od strane firme INDEX ( koja je isporučivala strojeve) tražili su garanciju države da nebudemo kopali po vreteništu i lagerima. Lageri su bili od keramike podmazivani uljnom maglom od firme FAG , a mi smo bili licncirani proizvođać lagera za SKF , i sad su se švabe bojali da im konkurencija ne zaviri u sitna crevca. Naravno da smo zavirili u sitna crevca i iskopirali ih , a lagere kupili od japanaca 
Nastojali smo glavne površine lijevka raditi prešanjem , a ne struganjem , cilj je bio dobiti homogenu strukturu i sitnozrnatu strukturu bakra , a to se može postiči samo lomljenjem zrna na prešama .
Ruje su zbog deficitarnosti bakra i milionskih serija radili kumulativke i od mekog željeza , ja to više doživljavam kao školsku municiju i municiju za izvoz , a ne za pravu bojevu primjenu u Tamanskoj diviziji ili nekoj sličnoj.
Duboko sam ubjeđen da su oni kvalitetu bojevih glava postizali samo na bazi odbira najboljih komada , što je lako ako imaš milion komada godišnje i radiš u kontinuitetu , pa postaviš deset preša i deset komornih peći u liniju i ožež miško dan i noć.
Mi to nismo mogli , mi bi pustili jednu partiju od 5000 -10000komada i onda bi mijenjali alate na preši i režime na prolaznim pečim, i tako bi čekali mjesec dana da ta partija dođe u završnu fazu.
Osa je rađena u serijama od cca 20000 komada godišnje , bojeva glava ima osim lijevka još kapu i jedan kontra lijevak kroz koji se prenosi strujni impuls sa upaljača , Dakle ukupno 4 pozicije za duboko izvlačenje , a svaka ta pozicija ima barem 5 do 10 faza izvlačenja , sve je išlo na jednu SMG prešu ... katastrofa od posla , a na toj preši je išlo i nekoliko faza izvlačenja komore za Strelu i još koješta.
@drug polkovnjik debljina lima tih bakrenih lijevaka je bila manja od 2 mm , s tim da bi se ona ovisno od stupnja izvlačenja i sile držanja lima mijenjala , fora je bila u tome da kako se detonacioni val širi od devijatora ka vrhu povečava se količina bakra jer raste sa kvadratom promjera , a smanjuje se oet sa kvadratom promjera masa eksploziva.
Trebalo je nači optimalan oblik da se to kako tako izjednači , a da kalibar ne poraste previše. Vrhunski znanstvenici i na zapadu i na istoku su trljali glavu sa time i masu stvari nam naravno nisu rekli , nego smo bubali matematiku i teoriju i radili eksperimentalno
|
