Samohodna haubica 155 mm „Nora“ B-52

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, Bogoslov
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Znaš kako se kaže:



Danas se balistika može smestiti na mobilni ili omanji tablet ali ...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Wisdomseeker ::

Danas se balistika može smestiti na mobilni ili omanji tablet ali ...
... ce TOC sigurno naci 100 razloga zasto se balistika ne sme smestiti na mobilni ili omanji tablet. Ali SUV artiljerije je ipak slozeniji od obicne racunice. Treba odrediti koordinate orudja i koordinate cilja, sto je kako cujem, slozen i izuzetno slozen problem.

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, jazbar
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sve to može da se odradi sa namenski napravljenim uređajem veličine mobilnog ili tableta a određivanje koordinata ide preko globalne navigacije ili može i peške pa se unese. Što je teško napraviti GPS antenu da se prikači na takav uređaj ili meteo stanica, neka BPL prenese podatke ili komandi ili lično bateriji. Može sve da se napravi da bude kompaktno samo košta.

http://udcusa.com/training-technical-services/universal-ballistic-computer/

Na videu se vidi i meteo stanica a kordinate cilja ili dobijaš od BPL ili od izviđača ili ih već unapred znaš itd. Dakle to već postoji samo mi vrtimo praznu priču.



Slični uređaji

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, bojank
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vasiljevic ::Sad ako govorimo o tome kako se stvarno pravi cev, onda je najbolje ovaj video, baš artiljerske cevi u proizvodnji:

https://www.youtube.com/watch?v=QtqwlgEC-bg

Isto mesto, praktično isto to gore:

https://www.youtube.com/watch?v=WxeCll5-9Qw


Vasiljeviću hvala ti za dobar link .

Ako obratite pažnju na pedesetu sekundu onda se lijepo vide glavne faze izrade cijevi , početni trupac u ovom slučaju je strojno obrađena debelozidna cijev od 15 inča , a ona nije pala s neba morao ju je netko otkovati i izbušiti rupu u njoj i strojno obraditi , dakle neka kovnica mora biti prije ovog izvanrednog stroja za rotaciono raskivanje cijevi.

Ovih nekoliko filmova zorno pokazuje što sve treba imati da bi se reklo da mi proizvodimo NORU .

Sad kad smo vidjeli kako se dolazi do sirovog otkivka za izradu cijevi bilo bi dobro da netko ako ima postavi filmić o bušenju cijevi , honanju i izradi žljebova.

Možda ta naša filmoteka posluži nekome da shvati u što se uvaljuje i sebe ili narod ?????

• 2Ovo se svidja korisnicima: bojank, Georgius
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Za ovako mali tempo proizvodnje i mali ukupan broj jbg... cev se ionako mora kupovati kod *spoljnog kooperanta*, jednako kao i kamion ako već nema domaćeg sa svim negativnostima koje to nosi.

Liliputanske države na(o)stale na razvalinama Juge nikad više neće imati snage (zapravo, cinično, ni potrebe) za ovako *teškom* industijom u svom aražmanu.

• 8Ovo se svidja korisnicima: acatomic, MB120mm, Davor Kondic, Wisdomseeker, gavrilon, victoria, pedja63, Limeni91
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da prevedemo ljudima ovako da bi bilo mnogo lakše. Sve zavisi od toga kuda želi zemlja da ide i šta da radi. Ako je nama opredeljenje poljoprivreda, e tad gospodo lepo da se pomirimo sa time da mi odavde gde smo nećemo nigde mrdnuti, jedino na dole. Poljoprivredne zemlje imaju najniži životni standard i najniži BDP, najgore uslove života, veliku nezaposlenost i to je to. Tačka.

Ako želimo više od toga, e tad gospodo mora da se razvija industrija. I to ne za poljoprivredu, kako ovde neko propagira, već ona metalska i ostale poznate industrije. I tu nema pitanja mala ili srednja ili velika zemlja, tu država mora da zalegne. I to se vidi i po podacima ko u svetu i zašta daje pare. Pa i pomenute prese, za njih uvek ima posla i one jesu isplatljive ali su i skupe. To je strategijski poduhvat i to je i SAD radila kroz svoj Heavy Press Program. Tad je država platila i napravila 4 velike prese i 6 extrudera i to krajem 50ih ako se ne varam. I tu dolazi u igru onaj podatak: strategijsko. Od tih 10 mašinica, i dalje je u upotrebi njih 8. Zadnja remontovana 2009te je 50.000 tonska presa u Klivlendu. Dakle, mi ne govorimo o posliću za 10-15 godina, mi govorimo o nečemu što treba da radi decenijama unapred. I tu ima smisla i da se igramo i oko željezeare, i oko mnogo drugih stvari.

Usput rečeno, opet informativno za sve, ona jadna Kina koja ima najveći rast u zadnjih 2 decenije, kad podvuče crtu, pokazuje da njih nije diglo strano ulaganje, i da je najveće ulaganje u proizvodnju kod njih državno ulaganje. I da u zadnjih 5-10 godina ulaganje u proizvodne programe od strane države čini cifra preko 90%. I da privatni kapital kod njih uglavnom radi posao u trgovini, u građevinarstvu, u lakšoj inustriji tipa tekstilne i sl, dakle, gde su ulaganja minimalna i gde je brz povratak kapitala i dobar profit. Ako uzmemo to kao reper (a to je danas skoro svuda u svetu tako) treba da pogledamo da li trgovina i građevina nama odrađuju posao. To imamo i danas, i vidimo da ne rade posao, idemo u glib sve dublje i dublje. Fali nam jedna komponenta: ona klasična industrija koja pravi stvari koje se prodaju i koja pravi profite i koja zapošljava veliki broj ljudi. Mislim da vam je jasna poenta priče. Nama treba odluka šta želimo. Prosto. E tad možemo da raspravljamo o tome da li nama treba ili ne neka presa ili šta već. Sve te prese imaju mnogo više namene i mogućnost da se radi za civilni sektor ili nekog spolja nego za armiju. I sve to mogu bez problema da odrade i zarade. Samo terba naša odluka kuda želimo da idemo.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vrabac ::Za ovako mali tempo proizvodnje i mali ukupan broj jbg... cev se ionako mora kupovati kod *spoljnog kooperanta*, jednako kao i kamion ako već nema domaćeg sa svim negativnostima koje to nosi.

Liliputanske države na(o)stale na razvalinama Juge nikad više neće imati snage (zapravo, cinično, ni potrebe) za ovako *teškom* industijom u svom aražmanu.

Zato treba biti realan , biti inžinjer a ne pekar , jer kod pekara od 5 ujutro do 8 sati pecivo ili krafna poraste dva tri puta , a kod mene se već tri borera zatupila , ali ja u svoju cevku mogu staviti M 107 , a on svoju kiflu može zadenuti za uho ili staviti u usta , odnosno popušiti.

Razlika je dosta bitna

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Postoji li koji drugi nacin da se napravi cev?

• 1Ovo se svidja korisniku: acatomic
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Drotara je drugojačije izrađivana pa ima i ta tehnologija al nebiva za ovaj kalibar i ove domete ACO.to ti sigurno kao iskusni lovdžija znaš...
Malo šale u sve ovo sivilo nije nikad na odmet a i nemere da škodi pa pošto ne škodi onda sigurno KORISTI.

• 4Ovo se svidja korisnicima: renba, victoria, voja64, acatomic
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

"Wire wound" topovi su radjeni u mornarici tom metodom, ali i tu su postojale unutrasnja cev i spoljasnja cev koje su bile monolitne. No od te tehnologije se odustalo negde oko 1.s.r... Sta se desi kada se raspukne...