|
Poslao: 06 Mar 2015 10:02
|
offline
- raketaš
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 07 Nov 2013
- Poruke: 5644
|
Uf što nas ovi nahvališe ... jesmo bili dobri, ali ne baš toliko.
A SCUD je san ( tiha patnja ) svakog raketaša kad pređe tih 50 km dometa i počne razmišljati kako dalje , on ima sve što treba i kad se njega savlada , kad se nauči sve što treba , kad se naprave matematički modeli i ispitaju u realnom letu onda je samo nebo, odnosno svemir granica.
Normalno je da su dečki sa Instituta puhali na maketu SCUD a i učili nešto o tome , normalno je da smo se bavili i njegovim motorima , bar učili nešto o tome , i normalno je da smo se bavili bar teoretski modelima upravljanja krilatih raketa ( a imali smo ih i ruskih i švedskih ) , modelima upravljanja protuavionskih raketa da ih sad sve ne nabrajam.
Zanimljivo koliko je taj zapadni svijet ljubomoran ako netko mali napravi nešto , pa nije im to babovina , pa i oni su to sve učili i kopirali sa V-2 rakete.
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 06 Mar 2015 11:13
|
offline
- ray ban11
- Legendarni građanin
- Pridružio: 17 Sep 2010
- Poruke: 24149
|
Neki interesantni komentari ...
SAMOHODNA VIŠECEVNA RAKETNA ARTILJERIJA
Citat:Veliki napredak u naučno-tehničkim i tehnološkim dostignućima, uslovio je veoma brz razvoj u oblasti raketne tehnike. Primena novih materijala u pogonu raketa, savremenih rešenja u oblasti elektronike, naročito sistema za inercijalnu navigaciju (INS) i sistema globalnog pozicioniranja (GPS), te novih konstrukcionih materijala, doprinelo je povećanju vatrene moći, mobilnosti, preciznosti i efikasnosti raketnih sistema.
Višecevni artiljerijski raketni sistemi namenjeni su za vatrenu podršku borbenih dejstava pešadijskih i okopnih jedinica, kao i za preventivne udare u području koncentracije neprijateljske žive sile, borbene tehnike, komandno - komunikacijskih centara i vojno industrijske infrastrukture. Pored toga mogu se koristiti za postavljanje minskih polja pri zaustavljanju prodora neprijateljskih oklopnih jedinica, za stvaranje dimnih zavesa, kao i za lansiranje bespilotnih letelica malih dimenzija. Ovako širok spektar namene, proizilazi iz raznovrsnosti raketnih projektila, pa bilo kakve podele i kategorizacije praktično nemaju smisla. To se posebno odnosi na period od poslednjih 10-20 godina gde su se nevođenim i vođenim artiljerijskim raketama priključile rakete sa korekcijom putanje zasnovane na „low-cost” tehnologiji inercijalne navigacije, kao i inteligenta submunicija sa samonavođenim elementima i senzorskim upaljačima.
U skladu sa izmenjenim uslovima ratovanja, 80-ih godina pokrenut je razvoj višecevnih artiljerijskih sistema modularnog tipa sposobnih da lansiraju više vrsta raketa različitih kalibara i dometa. Raketni moduli obezbeđuju brzo punjenje lansera i smanjuju logističke zahteve za održavanjem i skladištenjem. Razvoj i proizvodnja, kako komponenti tako i kompletnih borbenih sistema doveo je do industrijskog napretka u svim zemaljama koje su se uključile u ovako složene projekte.
 [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
U vezi sa podvucenim ...Da li su Brazilci sa svojim ASTROS II zaista bili dalekovidi kad su jos tih 80tih na jedan te isti kamion-lanser i lansernu kutiju ubacivali kontejnere sa raketama SS-30 ( 127 mm dometa 30 km i 32 kom ) ,SS-40 ( 180 mm ,40 km i 16 kom ) i SS-60 ( 300mm ,60 km i 4 kom ,Iraku isporuceno oko 1000 raketa 87-89) .Danas imaju i SS-80 ( 300mm ,80 km ,4 kom ) i SS-150 (300mm ,150 km ,4 kom ) , te nova krstareca raketa MTC-300 dometa 300km ....
Reklo bi se prilicno unifikovano i moderno ... doduse sa ovim novim raketama ASTROS II postaje vise ofanzivno sredstvo nego defanizvno kao sto je bio Orkan .
str 59
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Inace rakete SS-60 ( kasnije u Iraku izradjivane kao `Sajel-60` ) su bile u Iraku kad i Orkani pa je ono suceljavanje koje je ranije pominjano bilo sigurno po pitanju i dometa i mozda preciznosti na maks dometu ...
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 07 Mar 2015 08:49
|
offline
- raketaš
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 07 Nov 2013
- Poruke: 5644
|
Kad smo već zaređali sa fotkama ZIL a da se i ja priključim , Već par mjeseci koliko stignem skupljam podatke o ZIL u kao vozilu ili lanseru , ima dosta materijala i možda bi trebalo to posložiti kao posebnu temu , ali o tom potom .
Zamišljam neku proceduru kod lansiranja rakete R 262 sa ZIL a ... rakete su već u cijevima i posada izlazi na VP.
Vozač kamiona mora ugrubo nanišaniti kamionom , znači netko mu mora ranije pobosti bar dva piketa da on vidi pravac gađanja , kad je nanišanio, gasi motore , zateže ručnu i iskače van sa ostatkom posade .
Posada se prima stabilizatora i spušta ih ... nigdje nisam našao fotku kako su stabilizatori fiksirani u gornjem položaju , bio je jedan film sa lansiranja Plamena iz lansera ZIL a li ga ne mogu naći , možda se može sa tog filma skinuti taj detalj.
Na ovoj fotki se lijepo vide obje stope u donjem položaju
Kad je stopa stabilizatora u donjem položaju onda se uzdužna ukruta izcentrira i u nju zabije klin preko ručice , okretanjem ručice u donji položaj klin se izvlači , i obratno .
I sada se može preko poluge okretati čegrtaljku i tako podići vozilo na stope stabilizatora . Nešto slično se mora napraviti i na prednjim stopama , a tih fotki isto nemam.
|
|
|
|
|
|
|
|
