Struktura čelika za izradu artiljerijskih granata

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

someone9781 ::Kakvima su se pokazale livene košuljice minobacačkih mina u odnosu na kovane? Fragmentacija bi bar u teoriji trebala biti bolja?

Koliko se sjećam na VTI su vršena ispitivanja ljevanih košuljica i prema TU KOV kalibar 60 i 82 se u ratnim uvjetima mogao proizvoditi i od livenih košuljica. U Jugi su bile dvije takve automatizirane ljevaone po postupku firme DISA , jedna u Kikindi i druga u Slavonskoj Požegi. Sad više nisam siguran da li su te ljevane mine smjele ići na puno punjene ili samo do trećeg.

U svakom slučaju fragmentacija je bila puno lošija sve se pretvaralo u prašinu ili sitne komade koji samo uplaše i ogrebu.

Problem je bio u kvaliteti liva , sve su to bile neke modificirane varijante sivog liva , jer te ljevaone i nisu bile predviđene za čelični liv.

Kalibar 120 ima već ozbiljnije tlakove i ubrzanja i jednostavno navoj na stabilizatoru nebi imao dovoljno čvrstoće te bi često mina odletila bez stabilizatora.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Raketas koji se celik koristio u jugi kod probojni granata 20 i 30mm i probojni jezgri kod 7.62x39 i 12.7.Imao sam jedno probojno zrno 20mm i moglo se bez problema busiti kobaltnim borerom.Dok recimo probojnu jezgru od 7.62x39 i 12.7 nije moguce ni zagrebati kobaltnim borerom,dok vidija uredno busi.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

EXOCET ::Raketas koji se celik koristio u jugi kod probojni granata 20 i 30mm i probojni jezgri kod 7.62x39 i 12.7.Imao sam jedno probojno zrno 20mm i moglo se bez problema busiti kobaltnim borerom.Dok recimo probojnu jezgru od 7.62x39 i 12.7 nije moguce ni zagrebati kobaltnim borerom,dok vidija uredno busi.

ufff , sad si me srušio na ispitu , ha ha .

Nemam pojma , unutar vojne industrije bila je dosta stroga podjela po kalibrima.

Sloboda je radila svu municiju od kalibra 20 mm do kalibra 57 mm , a PRETIS od kalibra 76 mm pa dalje , e sad unutar koncerna UNIS bile su dvije tvornice te sitne municije Pobeda u Goraždu i Igman u Konjicu . U Konjicu je rađena municija 7,62 i 12,7 ali me to baš nije puno zanimalo , ipak sam ja raketaš motoraš.

Ali ono što znam sigurno u nekom trenutku razvoja streljačke municije , a i tenkovske, pojavila se potreba za tvrdim jezgrama, i tada je UNIS kupio zagrebački SINTAL , to se tad zvalo samoupravno udruživanje. Jednostavno otkupiš neke kredite ili dugove i stisneš za jaja direktore firme i onda oni " dobrovoljuno" pristupe nekom koncernu. Nama je tada bilo u interesu da eliminiramo švedskog Sandvika iz Užica kao ozbiljnu konkurenciju u poslu sa volframskim jezgrama za podkalibarnu municiju na Kapeli.

U sklopu tih petljanja i kemijanja , dečki su radili i wolframske jezgre za pancirnu municiju za Kalaša i 12,7, ali mislim da je sve to bilo neko alkemijanje i da nije ušlo u seriju.

Znam da te buni tvrdoća tih jezgri, ali mehanika loma , odnosno proboja, je vrlo specifična, i ako bi jezgra bila napravjlena od čelika sa 10 % kobalta i zakljena na 64 HRC ti je ne bi mogao bušiti sa Co 5 borerom , čak mislim da joj ni Widija ne bi mogla ništa . Ali bi se kod sudara sa oklopom ta visoko legirana i zakaljena jezgra sva rastepla u prašinu , dok bi neka jezgra od crom molibden čelika u sudaru sa oklopom uslijed deformacije očvrsnula , postala dovoljno tvrda , ali ne i krta i prošla bi kroz oklop, a takvu jezgru prije sudara sa oklopom možeš bušiti borerom

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Aktivni deo AP granate 20 mm je istovremeno i aerodinamička površina, dok aktivni deo probojnog jezgra npr. 7,62 nije aktivna aerodinamička površina.
Iz toga bi se moga izvući zaključak da prvi mora biti nešto mekši radi lakše a kvalitetnije završne obrade, odnosno da je razlog tehnološki ...
Ali to je samo hipoteza...?
Inače moglo bi da se napravi jezgro za metak, od 58 do čak i 62 HRC (na površini) koje se verovatno ne bi mrvilo pri udaru, naime od alatnih čelika namenjenih za alate za kovanje na vruće.
No ne toliko cena tog čelika koliko pipava i mučna termička obrada, a pogotovu kontrola, takvog jezgra verovatno devastira svaku realnost cene u nekoj ozbiljnijoj seriji...
Ovo do sada su sve martenzitne strukture, relatvno skupe u legirajućim elementima i termici.
Međutim još jaču ili bar jednako jaku, tvrdu a ipak žilavu strukturu (bainitnu) je moguće dobiti i jeftinijim manganskim legurama, jeftinim forsiranim kaljenjem-gašenjem, mada je upitno koliko se dobro ponaša pri takvom dinamičkom udaru u cilj...Ona bi ipak morala radi centraže biti obrađena za upotrebu kao jezgro u streljačkom zrnu nekim vrlo grubim brušenjem, i to vrlo neprijatnim obzirom na *stezanje* u mašini ali teorijski moguće je zamisliti... Asocirao si me na njih obzirom kako ti se odbijaju burgije od površine.
Da smo ovaj razgorvor poveli pre deset godina sutra bih ti rekao legure u zrnima (20 mm pancirnu sigurno nisam kod kuće imao ni tada), isekao bih zrna i ustanovio na gasnom spektroskopu...
Jbg. mogu da pitam ako neko ne nađe u literaturi ili dokumentaciji ali može da potraje...

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Nešto sam iskopao u dokumentaciji za metak 14,5 za PT pušku PTRD , radi se o metku oznake B32 koji na 100 m probija 30 mm oklopa , a na 500 m 25 mm oklopa ( čelična ploča pod kutem 60 stupnjeva poboljšana na 120 kp/mm2 ) , po drugom izvoru probija 32 mm okomite ploče na 500 m daljine.




Jezgro je rađeno od ugljičnog alatnog čelika Y12 ili Y12 A kaljeno na 64 Rokvela , tom ruskom čeliku odgovara Č 1946 odnosno Č 1943.

Č1946 , sasatav: ugljik 1,15-1,24 , silicij 0,15-0,35, mangan 0,15-0,35, crom 0,20, nikl 0,15






Prema podacima iz knjige od prof. Malova jezgra je imala kalibar 12,43 mm i masu od 41,2 grama i pri brzini od 964 m/s kod tvrdoće od 64 HRC probija tih 30 mm na 100m daljine, ali ako je tvrdoća jezgre 55 HRC proboj pada za 50 %.

Malov još navodi da u slučaju ne prokaljene jezgre ( tako da je u centru jezgre promjer mekanog materijakla 4 mm ) proboj pada na 90 % od prvotnog, a u slučaju samo površinskog kaljenja proboj pada na samo 10%.

Specifičnost kod kaljenja je temperatura vode , ako je ona do 20 C kaljenje je potpuno , ako je voda na 25-30 C onda ostaje meka jezgra promjera 2,5 mm.

Malov navodi da je istom tehnologijom rađen i pancirni metak 7,9 mm

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

raketaš ::

Istraživanja efikasnosti BG za OGNJA su rađena u oboru , areni , dosta skupa "oprema" par kubika daske i puno rada , a onda to Oganj sasječe u tisučinki sekunde.



Ako te puca nostalgija ovih dana radim u oboru, pa ti mogu poslati svježe fotke.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pričali su mi stari ljudi da je na tom platou gdi je sad obor nekada bila šumica i da se tu teferićilo , bilo je janjetine ko u prići , a i potok je bio jači i hladniji , pa je i brlja bila bolja.

Ako možeš daj neku fotku s Tihovićkog brda da dečki vide kako to sad izgleda.