Struktura čelika za izradu artiljerijskih granata

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Na koji nacin se pravi kosuljica za ariteljrijske granate sa rasprskavajucim dejstvom, u smislu, kako se dobija tako krt celik koji se rasprskava u mnogo fragmenata? Sta mu se dodadje da bi postao takav?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

previse ugljenika, mislim

• 5Ovo se svidja korisnicima: proka89, Drug pukovnik, vrabac, MB120mm, puškomitraljezac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kosuljice za artiljerijske i minobacacke granate se prave u prvoj fazi obrade "kovanjem", tj. postupkom prerade i deformacije celika u uzarenom stanju. Razume se da se ne mogu bilo koji celici kovati, najpre su to legirani celici namenjeni za poboljsanje, a u domacoj namenskoj industriji se koriste i specijalizovani celici, cije su odredjene mehanicke osobine pojacane ili odredjeni legirajuci element (recimo mangan, hrom itd) u vecem ili manjem procentu od standardno propisanog. Takav otkovak, nakon vrlo specificnog i vremenski preciznog postupka hladjenja, ima vrlo nepovoljnu mikro strukturu i zaostale unutrasnje napone, prosto jer su celicna vlakna strasno narusena silama kovanja i temperaturama koje su zahtevana, odlazi u peci za termicku obradu, gde se opet odredjenim postupcima, temperaturama i vremenima grejanja i hladjenja mikrostruktura dovodi na zeljenu. Zeljena mikrostuktura podrazumeva da su mehanicke osobine (tamo neka zatezna cvrstoca, granica tecenja itd, da ne zamaram) takve, da omoguce naknadnu mehanicku obradu na zadate mere, dovoljnu elasticnost da kosuljica izdrzi pritiske, inerciona ubrzanja, brzine i sile koje vladaju u cevi orudja, a da opet pri padu na cilj se rasprsne (fragmentira) na odredjeni broj i odredjene velicine komada koje zadovoljavaju trazeno ubojno dejstvo.
Ovo je uopsteno, procesi su vrlo pipavi i zahtevni, a detalji ne bitni... zanat kao zanat, struka kao struka, iskustvo kao iskustvo.

@Garand
Nije bas razumljivo laicima, pazljivo iscitaj, pa ako nesto buni tu sam
@Kvcali
Tacan odgovor je hemija+termicka obrada+hladjenje+... ima jos

• 1Ovo se svidja korisniku: Ray1973
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Baš upravo kako kolega reče, kemijski sastav i termička obrada. I samo to.
Kemijski sastav definira šta možeš očekivati od proizvoda sa i bez termičke obrade.
A termičkom obradom možeš napraviti žvaku od inoxa ili prslotinu običnu od inače žilavog materijala.
Inače dosta kompleksna materija i studira se godinama.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hvala na odgovoru! Znam da visok procenat ugljenika kod celika izaziva vecu tvrdocu ali manju cvrstocu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Granatni čelici su specifično legirani ugljični čelici, dominantnu ulogu na rasprskavanje - fragmentaciju u ima dodatak bakra kao legirnog elementa ( u malim količinama ), naravno da igra ulogu i kovanje i termička obrada

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

А битан је и експлозив и пиротехнички део детонатор (детонаторски појачник ако га има) јер за исту кошуљицу се добија већи или мањи број парчади у зависности од наведеног, а треба наћи оптимум. Дакле два пута пипавије ...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Takva struktura se dobija primenom legirnih elemenata koji se dodaju u fazi dobijanja celika na primer Hrom koji povecavaju krtost materijala.

• 3Ovo se svidja korisnicima: WS2, Mixelotti, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jugoslovenski Armijski Standar JAS 0405 iz 1977 godine predviđa uporabu 4 vrste čelika za kovanje košuljica granata , mina i raketa sa trenutno fugasnim djelovanjem .

Č1534VP , Č 1737VP, Č1635 VP i Č 9180 VP za sve je čelike predviđena vrlo stroga kontrola i evidencija još od ljevanja ignota do valjanja i kasnijeg sječenja na kvadratne gredice dužine 6m. Tako da se sistemom označavanja gredica i kasnijm rezanjem i kovanjem u tvornici te serijskim brojem granate mogla naknadno ustanoviti šarža i broj gredice i mjesto komada u gredici.

Zanimljiv po dobroj fragmentaciji i potpuno neobičan je ovaj zadnji čelik Č9180, sastav:

Ugljik 0,38-0,48 / Silicij 0,15-0,35 / Mangan 0.50-0.80 / Fosfor 0,05/ Sumpor 0,05 / Bakar 0,9-1,30

Većina municije je rađena od Č1737 sastav:

Ugljik 0,60-0,68 / Silicij 0,15-0,30 / Mangan 0,60-0,90 / Fosfo r0,05/ Sumpor 0,05 / Bakar max 0,4 / Nikal max. 0,25 / Crom max. 0,20 .

Visoko opterećene košuljice kao kao ona kalibra 130 mm su rađene od Č 1635 koji je sličan po sastavu Č1737 samo što ima Mangana 0,7-1 i zbog toga veću čvrstoću.

Najopterečenije košuljice sa tankom stijenkom poput onih 155 ERFB su rađene od čelika po sastavu sličnom čeliku za opruge, sa izrazito lošim fragmentacijom .

Ni jedan "normalan" čelik nema propisano obavezno sadržaj bakra od 0,4 % čak naprotiv bakar se tretira kao štetni sastojak isto kao sumpor i fosfor i drži na manje od 0,05 % , samo čelik za fragmentaciju ima propisanom obavezno 0,4 % bakra.

Nikal i Krom djeluju štetno na fragmentaciju , ali bez njih u sastavu čelik se ne bi smio koristiti na -30 C u dinamičkim uvjetima , a pucanje iz topa je jedan od najvećih dinamičkih slučajeva opterećenja materija

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Raketas kakav se celik koristio za kuglice rucne bombe m75 i jesu li kuglice kaljene.I jel se kuglice prave istim postupkom kao i kuglice od olova za sacmu.