Kod ovakvih ostataka od topa obično se sumnja u deflagraciju TNT u košuljici. Za razliku od detonacije koja nastane kad upaljač uredno aktivira TNT deflagracija je samopaljenje TNT i to nije prava eksplozija već ubrzano izgaranje.
Do deflagracije prije svega dolazi zbog pukotina u TNT ili lunkera , tako da se uslijed ubrzanja eksploziv lomi i aktivira od tog udrca.
Drugi mogući uzrok je pukotina u dnu košuljice i prodor barutnih plinova do TNT a koji se zapali i grune.
Pukotina na košuljci nastane zbog greške u materijalu ili prilikom kovanja , o tome se vodi računa i svaka bi granata trebala proći test sa magnetofluksom U u jakom magnetskom polju se granata pospe mješavinom petroleja i fine željezne prašine, pa se eventualna pukotina vidi . Na dnu se pukotina magnetofluksom ne može otkriti , ali se zato svaka košuljica ispita sa hidrostatskom tlakom do 3000 bara , ako ima pukotina to zna biti mlaz oštar ko sablja.
U trupi je uobičajeno da se u ovakvim slučajevima okrivi posadu , da nije cijev očistila da je komad kamena bio u cijevi , ili komad čahure od prethodnog hica, ali istraga će dati pravi rezultat koji ne bude javno dostupan
..i svaka bi granata trebala proći test sa magnetofluksom U u jakom magnetskom polju se granata pospe mješavinom petroleja i fine željezne prašine, pa se eventualna pukotina vidi . Na dnu se pukotina magnetofluksom ne može otkriti , ali se zato svaka košuljica ispita sa hidrostatskom tlakom do 3000 bara , ako ima pukotina to zna biti mlaz oštar ko sablja.
Да ли се ради контроле узима случајан узорак из масе кованих кошуљица у ковачници или са лагера у војним магацинима?
Ако би сваку контролисали,какви су то услови потребни?Ипак се ту ради о стотинама хиљада граната.
Napisao je @Raketaš, kontrola 100% magnetnim prahom i hidro-pritiskom svih, i to obradjenih kosuljica do finalne forme.
Nema smisla otkovke proveravati ovim metodama jer su otkovane površine po difoltu pune zadora,naprslina, dvoplatnosti...tek kada se "ošišaju" pokorice, i skinu kilogrami i centimetri kubni čelika i pretvore u špon/špenu (hr.),dolazi se do zdravog tkiva košuljice, tj. do košuljice koja kasnije ide u trupu i top. Tada se kontrolom "love" nesavršenosti u materijalu.
Otkovci se, što uzorkovanjem, što 100procentno proveravaju na neke druge karakteristike, što nije tema ovde.
Kobtrola magnetnim prahom zahteva uslovno rečeno mračnu komoru, fluid kojim se obliva košuljica, iskusno oko kontrolora koji zna šta treba da vidi pod specifičnim svetlosnim uslovima.
Hidrostatički test zahteva pumpetine visokog pritiska,pripadajuću instalaciju, dihtujuće čepove koji treba da zarobe vodu u unutrašnjosti košuljice,i tipove koji su u mokrim uslovima celu radnu smenu. Obično test podrazumeva da kosuljica izdrzi odredjeni pritisak 30ak sekundi. Plus pripremno/zavrsno vreme. Sve je to daleko brže neko obraditi košuljicu iz otkovka.
