Suhoj Su-35 "poslednji Flanker"

• 1Ovo se svidja korisniku: dani.tomic
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Futurama ::

Kubovac, jel znaš možda na kojoj su daljini ti radari otkrivali cilj tipa mig-21 ili f-16 npr?

Pa ne bih znao iz prakse, jer nisam radio na tom radaru. Mogu možda da ti citiram TT podatke, ali pretpostavljam da nisi na to mislio...

Ono što ti mogu reći, a da bude prilično pouzdano, jeste da su se radari P-12 i P-18 pokazali najbolje tokom rata, jer su zbog svog metarskog radnog opsega, načina formiranja snopa, izlazne snage i još nekih karakteristika, bili uz AN/TPS-70 i AN/TPS-63 najotporniji na ometanje, imali su dobre karakteristike u otkrivanju ciljeva (čak i sa "stealth" karakteristikama) nisu privukli niti jednu protivradarsku raketu na sebe i mali broj radara je pogođen/onesposobljen tokom rata.
Zbog svega toga, radar je pri kraju rata 99-te intenzivno korišćen u jedinicama VOJ, kod Nevaša kao osnovni OAR ali i kod Kubovaca, pre svega na KiM kao osnovni OAR.....

Inače, ne znam da li znate da je radar P-12 (slično kao i P-35) bio zamišljen kao 3D radar i imao je zaista mogućnost određivanja visine cilja, ali je ta preciznost bila niska. Visinu je određivao po principu goniometra upoređivanjem faza gornjeg i donjeg seta jagi antena.....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Za P-18 na APA se pominjalo ne manje od 250km za istrebitelja koji je na 10km, podatak je iz ruskog kataloga. E sad koliki je odraz istrebitelja kod Rusa nek neko drugi napise.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

mean_machine ::
Po koji put moram da ti ponovim da ovo sto ja pisem veze nema sa Lokid propagandom, vec sa akademskim radovima, pocev od brazilskog rada iz cini mi se 2006 pa sve do kineskog iz 2016.
Koji izvori su navedeni u tim radovima za podatke o steltu?
Da li su samo naveli podatke, ili su oni dobijeni nekom analizom, procenom i sl?

• 1Ovo se svidja korisniku: Milos1977
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kubovac ::
Pa ne bih znao iz prakse, jer nisam radio na tom radaru. Mogu možda da ti citiram TT podatke, ali pretpostavljam da nisi na to mislio...

Inače, ne znam da li znate da je radar P-12 (slično kao i P-35) bio zamišljen kao 3D radar i imao je zaista mogućnost određivanja visine cilja, ali je ta preciznost bila niska. Visinu je određivao po principu goniometra upoređivanjem faza gornjeg i donjeg seta jagi antena.....

Pa mislio sam i na TT jer nemam baš ništa.
Ovo je dijagram detekcije Mig-21 savremenim AESA 3D VHF radarom Nebo SVU



Skinuto sa APA
https://www.ausairpower.net/APA-Nebo-SVU-Analysis.html

Vidi se da postoji velika razlika u daljini detekcije ciljeva na 10km i 5km visine.
Na 500m visine domet pada na samo 50km a u pitanju je vrlo moderan radar u poredjenju sa P-12 ili P-18.
Dakle pitanje je kolika je daljina detekcije mig-21 npr. na visini od 5-6km u idealnim uslovima.
Drugo pitanje je u kakvom su stanju bili naši P-12/P-18 tokom rata.
Radari N019 na Mig-29 su imali prema rečima pilota prepolovljen domet usled degradacije karakteristika komponenti.
Mislim da je kod starih P-12/18 dosta moglo da se uradi i od strane našeg tehničkog osoblja ali opet pitanje je koliko i šta i da li je uopšte.
Npr. čuvenoj 3 bateriji 250 brigade taj drugi kanal za vodjenje rakete nije radio tokom celog rata.

Inače ovaj članak na APA je must read pa ga pročitajte ako imate vremena.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vathra ::mean_machine ::
Po koji put moram da ti ponovim da ovo sto ja pisem veze nema sa Lokid propagandom, vec sa akademskim radovima, pocev od brazilskog rada iz cini mi se 2006 pa sve do kineskog iz 2016.
Koji izvori su navedeni u tim radovima za podatke o steltu?
Da li su samo naveli podatke, ili su oni dobijeni nekom analizom, procenom i sl?

Pre svega matematickom analizom.

http://www.scielo.br/pdf/jatm/v8n1/1984-9648-jatm-8-1-0040.pdf

Ne mogu da razmatraju upijajuce materijale jer ne znaju konkretna svojstva istih mogu samo da nagadjaju pa ih u analizi ne koriste.

Inace autori rada su:

Cheng Liangliang 1,3,
Yue Kuizhi 1,2
Guo Weigang 2
Yu Dazhao 2

Citat:1.Beijing University of Aeronautics and Astronautics – School of Aeronautic Science and Engineering – Department of Airborne Vehicle – Beijing – China.

2.Naval Aeronautical and Astronautical University – Department of Airborne Vehicle Engineering – Laboratory of Aircraft – Yantai – China.

3.Naval Aviation Institute – Department of Carrier-based Engineering – Laboratory of Aviation Maintenance – Huludao – China.

Cetvorica ja sam pogresio kad sam napisao trojica.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da bi bilo lakse:



Samo mi jedno nije jasno - da li je moguce da je tolika razlika izmedju RCS iz prednje polusfere i sa strana, po radu razlika je i do 100 puta?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mlav ::Da bi bilo lakse:



Samo mi jedno nije jasno - da li je moguce da je tolika razlika izmedju RCS iz prednje polusfere i sa strana, po radu razlika je i do 100 puta?

Prosecan odraz a posto sa strane imas znatno vece pikove onda oni nabijaju prosecan odraz. Uzmi u ozbir da 2016 nije se znalo da ce Su-57 imati stelt mlaznice.

• 3Ovo se svidja korisnicima: amaterSRB, bojank, zoran MKD
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Futurama ::
.......
Drugo pitanje je u kakvom su stanju bili naši P-12/P-18 tokom rata.
Radari N019 na Mig-29 su imali prema rečima pilota prepolovljen domet usled degradacije karakteristika komponenti.
Mislim da je kod starih P-12/18 dosta moglo da se uradi i od strane našeg tehničkog osoblja ali opet pitanje je koliko i šta i da li je uopšte.
Npr. čuvenoj 3 bateriji 250 brigade taj drugi kanal za vodjenje rakete nije radio tokom celog rata.

Inače ovaj članak na APA je must read pa ga pročitajte ako imate vremena.

Pročitaću čim nađem malo vremena.
Hteo bih da nešto dodam ili barem delimično odgovorim na neka pitanja.
Prvo pitanje: stanje naših P-12/18 tokom rata je bilo veoma dobro. Radari su bili ispravni i pouzdani u radu. Bilo je problema sa otkrivanjem ciljeva kod intenzivnijeg elektronskog ometanja, ali je i tada pokazao dobre mogućnosti borbe. Nije privlačio protivradarske rakete. Predajnih cevi sa putujućim talasom (CPT cevna tehnika) je bilo na zalihama koliko hoćeš i po potrebi su menjane, kao i ostalih pratećih kompomenti poput CPT varijatora, visokonaponskih ispravljača, impulsnih magnetrona i slično, tako da su karakteristike radara u otkrivanju ciljeva uglavnom bile veoma približne onim "kataloškim" .... Recimo, ja sam na radaru P-15M iz 1966. godine (tada je stigao u JNA) bez problema otkrivao ciljeve na daljinama preko 100 km do čak 150 km....Jednom tokom rata sam menjao CPT jer je pregorela usled veoma intenzivnog rada ali je posle 3-4 sata zamenjena rezervnom iz RAP-a...
Inače, treba reći i da radar P-12/18 ima odličan brisač stalnih odraza, tako da je u sistemu VOJIN tokom 70-tih godina radi spregnuto sa P-35, i tada se koristila slika do 100 km sa P-12, zbog brisača stalnih odraza, a na većim daljinama od P-35.
Takođe, da ne brkamo pojmove: kod 3. rd PVO Neva nije radio 2. kanal radio-korekcija ka raketi, a to je antensko-predajni sklop u sastavu nišanskog radara SNR-125, a ne P-12/18. I pred kraj rata im je kanal proradio, tako da su 20/05/99 kada se sumnjalo u pogađanje B-2, uspešno navodili 2 rakete na cilj.

Samo da podvučem paralelu, da smo pre početka rata imali samo 2 od 4 AN/TPS-70 i samo 3 od 8 AN/TPS-63 na raspolaganju upravo zbog problema sa resursima i mogućnostima predajnih cevi.
Na kraju rata, godine 2004. na brojnom stanju su se vodila 5 AN/TPS-63, od kojih 3 radara sa potpuno istrošenim predajnim cevima (zbog toga van upotrebe) i 2 sa oko 30% kapaciteta koji su povremeno uključivani u rad. Zapadne zemlje nisu htele ni posle rata (bar u tom prvom peridou i posle promene vlasti) da nam prodaju rezevne delove.

Što se tiče radara N019 kod MiG-29, pisao sam i ja i drugi članovi više puta o tome. Po rečima tadašnjeg komandanta RV i PVO generala Smiljanića, radarima je, usled slabljenja karakteristika predajne cevi, domet smanjen za oko 20% i to je ustanovljeno ispitivanjem na opremi MK-9.12., a piloti su o tome obavešteni.
Samo radi podsećanja, izvorne mogućnosti radara N019 za otkrivanje cilja RCS 3m2 (bez elektronskog ometanja) iznosile su oko 90 km.

• 1Ovo se svidja korisniku: amaterSRB
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Evo još da ubacim ovaj link na tekst ispisan oktobra prošle godina na temi F-35, gde smo analizirali mogućnosti stealth tehnologije protiv PVO sistema tipa S-300/400 i radarskog kompleksa Nebo.
Da ne ponavljam ceo tekst, pročitajte ga, izvori iz kojih sam izvlačio većinu informacija su zapadni...

Stealth tehnologija protiv savremenog sistema PVO

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 06 Jun 2019 11:07

Mlav ::Da bi bilo lakse:



Samo mi jedno nije jasno - da li je moguce da je tolika razlika izmedju RCS iz prednje polusfere i sa strana, po radu razlika je i do 100 puta?

Prevedeno u metre kvadratne to iznosi 25m2 sa strane što je previše bez obzira na to što je u pitanju prototip.
Ja ću potražiti neke druge radove ako stignem.
Problem je u tome što ovakvi proračuni ne uzimaju u obzir stvari kao što su radio prozračni radom i radar iza njega kao i veliki broj sličnih "prozora" za razne antene.
Kada se spustite na oko 0.01m2 to čini jako veliki uticaj na ukupni RCS.
Upravo rešavanje i maskiranje takvih otvora (a da ti uredjaji i dalje imaju svoju funkciju) predstavlja najveći izazov u stelt tehnologiji.

Odličan ali i veoma obiman članak o RCS J-20
http://www.ausairpower.net/APA-2011-03.html

Procena RCS F-22 za frekvenciju od 2GHz bez upotrebe RAM.
Nisam siguran koliko je ovo verodostojno jer je mnogo veliki frontalni odraz.
https://www.researchgate.net/publication/284733658.....ter_Design

Dopuna: 06 Jun 2019 18:42

Kubovac ::
Pročitaću čim nađem malo vremena.
Hteo bih da nešto dodam ili barem delimično odgovorim na neka pitanja.
Prvo pitanje: stanje naših P-12/18 tokom rata je bilo veoma dobro. Radari su bili ispravni i pouzdani u radu. Bilo je problema sa otkrivanjem ciljeva kod intenzivnijeg elektronskog ometanja, ali je i tada pokazao dobre mogućnosti borbe. Nije privlačio protivradarske rakete. Predajnih cevi sa putujućim talasom (CPT cevna tehnika) je bilo na zalihama koliko hoćeš i po potrebi su menjane, kao i ostalih pratećih kompomenti poput CPT varijatora, visokonaponskih ispravljača, impulsnih magnetrona i slično, tako da su karakteristike radara u otkrivanju ciljeva uglavnom bile veoma približne onim "kataloškim" .... Recimo, ja sam na radaru P-15M iz 1966. godine (tada je stigao u JNA) bez problema otkrivao ciljeve na daljinama preko 100 km do čak 150 km....Jednom tokom rata sam menjao CPT jer je pregorela usled veoma intenzivnog rada ali je posle 3-4 sata zamenjena rezervnom iz RAP-a...
Inače, treba reći i da radar P-12/18 ima odličan brisač stalnih odraza, tako da je u sistemu VOJIN tokom 70-tih godina radi spregnuto sa P-35, i tada se koristila slika do 100 km sa P-12, zbog brisača stalnih odraza, a na većim daljinama od P-35.


Hvala na ovim informacijama. Eto JNA rezerve plus odlično obučeno ljudstvo čini čuda .
Interesantno je da je stara analogna tehnika MTI tako dobro funkcionisala. Avionski radari su bili već druga priča.

Da, što se protivradaskih raketa tiče jednostavno nisu mogle da urade ništa jer prijemnik nije dizajniran/precizan na VHF opsegu.
Evo piše i ovde:

http://www.radartutorial.eu/19.kartei/11.ancient/karte049.en.html

Citat:
Opposite the other radar wavebands the VHF frequencies have the advantage that there aren't any Antiradarmissiles for this frequencies. An antenna with the necessary beamwidth for this frequency has very large geometric extents and then this antenna isn't transportable with air to ground missiles.

Jedina mogućnost je bila naći okvirnu poziciju pa slati udarnu grupu da čačka sa FLIRom i gadja bombama.
Danas nove verzije HARM-a sa mm radarom i INS+GPS predstavljaju već ozbiljnu pretnju.

Citat:
Takođe, da ne brkamo pojmove: kod 3. rd PVO Neva nije radio 2. kanal radio-korekcija ka raketi, a to je antensko-predajni sklop u sastavu nišanskog radara SNR-125, a ne P-12/18. I pred kraj rata im je kanal proradio, tako da su 20/05/99 kada se sumnjalo u pogađanje B-2, uspešno navodili 2 rakete na cilj.


Znam da je u pitanju nišanski radar nego sam samo naveo kao primer da je bilo sistema koji su bili poluoperativni.
Mislio sam da su duge godine sankcija i nemarnog odnosa prema RV/PVO učinile svoje...

Citat:
Samo da podvučem paralelu, da smo pre početka rata imali samo 2 od 4 AN/TPS-70 i samo 3 od 8 AN/TPS-63 na raspolaganju upravo zbog problema sa resursima i mogućnostima predajnih cevi.
Na kraju rata, godine 2004. na brojnom stanju su se vodila 5 AN/TPS-63, od kojih 3 radara sa potpuno istrošenim predajnim cevima (zbog toga van upotrebe) i 2 sa oko 30% kapaciteta koji su povremeno uključivani u rad. Zapadne zemlje nisu htele ni posle rata (bar u tom prvom peridou i posle promene vlasti) da nam prodaju rezevne delove.


Meni je čak jedan pripadnik VOJIN iz 126te pričao da su Amerikanci prvih dana rata poslali kod koji je posiključivao sve njihove moderne radare kod nas. Verovatno na prijemu IFF kanala ili čak radarskog prijemnika postoji analiza signala i ako se detektuje odgovarajuća šifra radar se jednostavno ugasi.
Ovo je vrlo logično i nije neki poseban problem da se izvede.
Ono što mi je fantastično je da su momci posle 3 dana isključili zaštitu i ti "krekovani" radari su korišćeni do kraja rata ukoliko nije bilo drugih neispravnisti naravno.