Leteći robot X-47 PEGAZ

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Državna agencija za strateška istraživanja DARPA (Defense Advanced Researsch Project Agency) je početkom veka počela sa radom na realizaciji projekta UCAV (Unmanned Combat Air Vehicle) ili ti Bespilotna Borbena Letelica. Agencija je obezbedila početni kapital od 80 miliona $, a ubrzo se projektu priključio Northrop Grumen uloživši u prototip svojih 35 miliona $, tako da je već 23. februara 2003. godine poletela prva letelica, a ceo projekat proglašen tehnološkim demonstratorom, verovatno zbog gorkih iskustava sa ranijim bombastično najavljivanim projektima koji nisu dočekali raelizaciju poput RAH-66 COMMANCHE helikoptetra. Projektu se ubrzo priključio i Boeing tako da je razvoj krenuo u dva paralelna smera i to X-47A za potrebe vazduhoplovstva i X-47B UCAV-N za potrebe mornarice, kao buuća udarna okosnica sa nosača aviona. Osnovna namena ove letelice u budućnosti biće udari po infrastrukturi neprijateljske PVO i dejstvo po odabranim ciljevima na zemlji. Dejstvo će biti u potpuno autonomnom programski vođenom modu letelice po unapred ubačenim parmetrima misije. Svako će se zapitati pa zar nije dovoljno dejstvovati po ovim ciljevima raketama velikog dometa. Razlika je u tome što će računar Pegaza biti u mogućnosti da traži i raspoznaje tačkaste pokretne ciljeve , i poput pravih pilota dostavi podatke komandi preko data linka i "zatraži" odobrenje za dejstvo. Sekundarna namena Pegaza su izviđačke i misije elektronskog dejstva, a po nekim studijama planira se čak i za zaštitu vazdušnog prostora u lovačkim misijama. U taktičkom smislu Pegaz predstavlja osnovnu udarnu grupaciju mornaričke avijacije koja bi masovno dejstvovala sa nosača aviona daleko van dometa neprijateljskih protivbrodskih sistema. Masovnost se ogleda u tome što zbog značajno manjih gabarita od standardnih aviona, može biti ukrcan veći broj ovih letelica.
Aerodinamički koncept Pegaza svoje korene vuče iz programa B-2 i YF-23, tako da njegovo leteće krilo, izražene strele napadne ivice i niskog nivoa uočljivosti predstavlja logični koncept u razvoju letećih krila. Kompletna letelica je izrađena od kompozitnih materijala, i ima deltoidni oblik s obzirom da dužina trupa letelice i razmah krila su gotovo identični
(8,46 naspram 8,44m). Pogonsku grupu čini kanadski motor Pratt & Whitney tip JT15-D 5C za verziju X-47A i takođe Pratt & Whitney F100-220 turbofen motor za X-47B. Antenski sistem primopredajnika i senzori su postavljeni u prednjem delu, otprilike na mestu gde se nalazi kokpit kod pilotiranih letelica. Stajni trap je ojačani, tipa tricikl sa duplim točkovima na glavnom stajnom trapu (ovo je urađeno zbog potreba mornarice za sletanje na nosač aviona), a takođe je tu i kuka za hvatanje sajle. Inače ratna mornarica je spremna da u slučaju otkaza projekta sama nastavi razvoj na osnovu svog tehnološkog demontratrora koji je već imao uspešna sletanja i poletanja sa nosača aviona, a ugrađeni GPS sistem obezbeđuje tačnost praćenja sa greškom manjom od 20 cm po sve tri ose što je vitalno za uslove sletanja na nemirnom moru. U okviru celog razvojnog projektovanja naročita pažnja je posvećena integraciji C3 sistema (Komandovanje Kontrola Komunikacija), razvoju interfejsa čovek-sistem, te sistem za akvizaciju cilja, verifikaciju, nišanjenje i odbacivanje ubojnih sredstava. Kao i kod svih stelth letelica, naoružanje je u posebnom nosaču integrisanom u trupu. Interesantno je da su ove letelice predviđene i za autonomno dopunjavanje gorivom u letu.

Hronologija razvoja:

30.06.2000: - Odluka o razvoju
30.07.2001: - Predstavljanje letelice
29.04.2002: - Test motora
18.07.2002: - Prvo testiranje po zemlji
09.09.2002: - Drugo testiranje po zemlji
23.02.2003: - Prvi let
15.04.2003: - Postavljen koncept USAV-N (X-47B) mornaričke verzije


Tehnički podaci X-47A:

Dužina: 8,46m
Širina: 8,44 m
Visina: 1,8 m
Težina prazan: 1740 kg
MAX poletna težina: 2678 kg
MAX brzina: Podzvučna






Tehnički podaci X-47B:

Dužina: 11,6m
Širina: 18,9 m
Visina: 2,8 m
Težina tovara: 2500 kg
MAX poletna težina: 19000 kg
MAX brzina: Visoko podzvučna
MAX visina leta: 12000 m
MAX domet: oko 6500 km






Razlika u veličini između X-47A, F-16 i F-117




X-47A:








X-47B:











Da li će budući piloti umesto vazduhoplovne akademije morati da zavše visoke informatičke škole, i iz udobnosti i sigurnosti virtuelnog kokpita izdavati naređenja nekoliko hiljada kilometara udaljenim letelicama. Verovatno...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

X-47B

MAX domet: oko 6500 km
Jel ovo sigurno?

Na sta ovaj ide ?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Guaranu

Mozda neko gorivo slicno kao Tomahawk koje je u cvrstom stanju.

Sa druge strane to je neki zacrtani cilj. Pa ce vec smisliti kako da to ostvare...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mislis Red Bull-daje ti krila

Pazi i to 6500 km bez dodatnog punjenja u vazduhu !

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mislim da je aerodinamika jednim delom odgovorna. Secas se da su jos Nemci u toku WWII dosli do zakljucka da je letece krilo izuztno pogodno za putovanja na daleke staze. Tako su mogli bombardovati NY.

E sad jedino ako nisu pokupili neko tehnolosko cudo od (iz)vanzemaljaca . Antigravitacija...


Koristi motor Pratt & Whitney F100-220, sa potiskom od 14.2 kN. Tezina Pegaza je oko 2 tone. To je isti motor koji pogoni F-15 i F-16. A znas koliki je potisank za te letelice...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

domnick ::
Da li će budući piloti umesto vazduhoplovne akademije morati da zavše visoke informatičke škole, i iz udobnosti i sigurnosti virtuelnog kokpita izdavati naređenja nekoliko hiljada kilometara udaljenim letelicama. Verovatno...

pa bas da ce hiljade kilometara bit u pitanju nisam siguran
jer vec na bespilotni spijunskim letjelicama kad odu van dometa
veza se prebacuje preko satelita
a to je kasnjenje signala oko 2s
to nije problem ak je letjelica u zraku
problem je kod sljetanja
ak letjelica mora negdje drugdje sletit
a nema ko u blizini da ju preuzme

sljetanje sa 2s zakasnjenja se ne cini previse
al je i za to se provodi posebna obuka

ovo ce se koristit za neutraliziranje radarskih i komunikaciskih sustava kao i PZOa
a ona naravno dok ljudska noga ne kroci na tlo
to jos uvjek nije osvojeno

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pa rečeno je da će operacije izvršavati sama, autonomno, a da je čovek tu da eventualno odobri ili ne određeni upit koji bi stigao sa letelice, odnosno verifikuje cilj po kome će dejstvovati. Dakle letelica će recimo samo "pitati" čoveka gde alternativno da sleti, a samo sletanje će obaviti sama na osnovu svojih senzora. Naravno, ovo možda zvuči kao SF, pa i sami ameri ne predviđaju masovniju upotrebu ovih letelica pre 2020. godine. Mada imajte u vidu da je uspešno sletela na nosač aviona, a to je operacija za koje se biraju samo vrsni piloti, i prolaze veliku obuku. E sad uzmite u obzir kada umesto takve skupe obuke jednostavno ubacite softver mašini i ona je u trenutku spremna za nešto za šta su čoveku potrebni sati i sati vežbanja.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

domnick :: Mada imajte u vidu da je uspešno sletela na nosač aviona, a to je operacija za koje se biraju samo vrsni piloti, i prolaze veliku obuku. E sad uzmite u obzir kada umesto takve skupe obuke jednostavno ubacite softver mašini i ona je u trenutku spremna za nešto za šta su čoveku potrebni sati i sati vežbanja.

ma sve 5
al to su sve skoro pa laboratoriski uvjeti
kaj da je malo jaci vetar puhnuo
nemirno more
kaj ak je ostecena od PZOa

bas tak
prije 2020 tesko da ce bit operativna na takvoj razini kakvu mi sad zamisljamo

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kao sto sam ver ranije naveo verujem da su to zacrtani ciljevi koje zele dostici u nekom planiranom roku. Znaci upravljkanje i dolet recimo.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Koristi motor Pratt & Whitney F100-220, sa potiskom od 14.2 kN. Tezina Pegaza je oko 2 tone. To je isti motor koji pogoni F-15 i F-16. A znas koliki je potisank za te letelice...

Pretpostavljam da si mislio 142 kN.
Ali F100-PW-220 ima potisak od 106 kN.
Sumnjiv mi je i toliki dolet, a i jos nesto.
Maksimalna brzina od 0,85 maha?!
Ima jednak motor kao F-16, a manju brzinu mnogo, uz daleko manju siluetu(istina veci raspon krila). Izgleda da ima motor koji nema opciju dodatnog sagorevanja.
U svakom slucaju nesto sa podacima nije u redu...,ili je bar sumnjivo.