Ruske bespilotne letelice

• 9Ovo se svidja korisnicima: Sharpshooter, zoran MKD, ILGromovnik, dac, vathra, tomigun, Blogadan, Georgius, Žrnov
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sto se tice tela od kompozita, cak i na civilnom trzistu mogu da se kupe epoksidne smole koje uz pecenje imaju ciklus ocvrscavanja u zavisnosti od temperature od 15-60 min, 120 stepeni-15 min, 110 stepeni 30 min... dok se jedni kalupi laminiraju, drugi su u peci, tako da iz jednog kalupa moze da se izbaci vise komada u toku dana, pogotovo ako se radi u 3 smene. Sto se tice platna ne verujem da je ugljenicno jer visestruko dize cenu, a ne doprinosi znacajnoj ustedi na masi i ne dodaje cvrstoci konstrukcije (za ovu namenu, ne verujem da ovi dronovi trpe neka veca naprezanja ili G sile u letu), verovatno se koristi samo kao ojacanje na kriticnim mestima a ostalo je fiberglass (stakeno platno).

• 8Ovo se svidja korisnicima: dac, vidra boy, vathra, jalos, tomigun, stegonosa, Blogadan, sasans23
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kao što reč kompozit kaže, ovo je kompozit, tj. više materijala. Jako često to nije samo smola+stakleno ili smola+karbonsko platno, već se kombinuju (staklo, karbon, aramid/kevlar) tako da se dobiju željene karakteristike na mestu gde kakve trebaju. Vidi se i iz snimka iz fabrike da ima i stakla i karbona, što je i za očekivati.

Za ovakve projekte gde je bitna masovnost, niska cena i laka proizvodnja kevlar otpada (mnoge male letelice poput RQ-20 Puma su u velikom procentu od kevlara, iako je nezgodan za rad), ali karbon i staklo su i dalje u igri, nije karbon ništa preterano skup, pogotovo ako nije u vazduhoplovnom kvalitetu (što ovde nema potrebe da bude). Smole su kod bespilotnih u 99% slučajeva epoksidne, poliesterske imaju suviše mana i malo prednosti za ovakve stvari, a razlika u ceni je minimalna. Generalno RAD predstavlja najveći deo cene, a ne materijal i tu treba tražiti uštedu.

Kada vidite alate (kalupe), to govori najviše i potrebno je 5 sekundi da se oceni ozbiljnost i masovnost proizvodnje samo na osnovu pogleda na alat. Ovde koriste proste kompozitne alate (i sam alat je od stakloplastike) i klasični mokri postupak (popularno "mazanje"), što je najlakše skalirati od pojedinačne proizvodnje do velikih serija, ali daje lošije karakteristike, tj. neujednačene mase i čvrstoće izrađenih delova (iskusan i neiskusan majstor sa istim alatom i tehnološkim postupkom ne izbacuju skroz isti deo). Ovo što se vidi na snimku iz fabrike je relativno primitivno, ali nije ni ključno za ovakvu letelicu da svaka proizvedena bude u 100 grama jedna od druge, ovo nije fina tehnika gde se izvlači tih poslednjih 5-10% performansi, ionako nosi toljagu od bojeve glave i ide u jednom pravcu, koga briga. Da je ključni faktor krajnja rentabilnost proizvodnje, a da nije u ekstremnoj žurbi da se skalira sada i odmah, očekivao bih manji broj čeličnih alata za infuzioni postupak (gde se platna ređaju suva, a smola ubrizgava pod pritiskom/vakuumom), ovako ove alate moraju da štancaju skoro kao i strukture (ne verujem da ovakav alat može da izbaci više od 10-20 letelica bez potrebe za popravkama i doradama). Za ovoliku količinu, to bi bilo vrlo skupo za inicijalno startovanje proizvodnje, ovi alati su daleko jeftiniji. Ne sumnjam da su uradili matematiku i sračunali šta im je pametnije.

Što se materijala tiče, i smole i platna su komercijalno dostupni i nema nikakvih problema u njihovoj kupovini u komercijalnom kvalitetu (Rusija vrv deo pravi sama, a deo kupuje od Kineza), čak i u većim količinama. Za vazduhopovni kvalitet materijala već trebaju odobrenja, pogotovo za veće količine. To, naravno, dosta više košta, ali se dobijaju sertifikati, garantovane karakteristike, a u praksi do 20% bolje karakteristike od komercijalnog nivoa materijala (iskustvo istog dela izrađenog od jednih i drugih i ispitanog do loma, plus epruvete). Ima itekako smisla za bespilotne letelice koje nisu za jednokratnu upotrebu, dok za ovako nešto nema nikako. Takođe, ako ne znate tačno šta kupujete, to je nešto što će prvo neko pokušati da vam podvali.

• 5Ovo se svidja korisnicima: dac, raketaš, Phoenix, ladro, stegonosa
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Slazem se sa svim napisanim sem sa par stvari, karbon u odnosu na staklo jeste dosta skuplji, i epoksidna smola u odnosu na poliestersku (ogradjujem se da su to moja iskustva i cene koje ja placam) i na svetskom trzistu su cene kompozitnih materijala skocile od pocetka rata u ukrajini, pogotovo karbona, a neka tkanja i gramaze je gotovo nemoguce nabaviti. Pre rata sam otkupljivao stokove neiskoriscenog materijala na cele rolne kojem je ''istekao rok trajanja'', i ako karbon kao materijal nema rok trajanja, ne truli, ne degradira, ne menja svojstva (za razliku od kevlara), i na kutijama su bile nalepnice od inspekcija svake godine, i tada mi je objasnjeno da u vazduhoplovnoj industriji sve ima rok trajanja i da se taj materijal ne sme koristiti ako se ne potrosi u predvidjenom roku. Inace sam tada placao karbonsko platno u vazduhoplovnom kvalitetu 7e po metru kvadratnom a sada je to isto 40-70E, jedina caka je bila sto je moralo da se otkupi sve, a to su rolne duzine 70-150m i bude ih dosta i mora brzo da se reaguje.

Radim sa kompozitima 15ak god, radio sam i za vazduhoplovnu industriju i za motosport bukvalno svim proizvodnim procesima. Za proizvodnju ste sve u pravu, na snimku je klasican wet lay up proces ili ti po nasem rucno laminiranje, sa tim da je najjednostavnije podignut kvalitet i postignuta bolja konsolidacija slojeva laminata time sto se posle rucnog ''mazanja'' i natapanja, ceo alat stavlja u kesu i vakumira i time se postize bolje ''spajanje slojeva'', tanji laminat i bolji odnos smola-tkanina koji bi idealno trebalo da bude 33-37% udela smole i ostalo ojacanje, inace jako tesko postici rucnim laminiranjem gde uvek bude viska smole gde dolazi do slabljenja laminata.

Kompozitni alati napravljani od namenskih alatnih epoksidnih ili vinilesterskih sistema, ako se dobro odrzavaju i tretiraju mogu da izbace preko stotinu odlivaka, mada proizvodjaci reklamiraju i vise.

• 1Ovo se svidja korisniku: dac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vidra boy , malo ga pretjeruješ s tim temperaturama , to ide s metalnim kalupima, i sigurno da ima pozicija koje se rade tako. Masa sovjetskih odnosno ruskih raketa je rađeno od kompozitnih materijala tehnologijom prešanjamase AG-4

Bio sam u Belišću u tvornici strojeva kad je išla isporuka stotinjak velikih preša za SSSR Za sve nas iz vojne industrije je to bio dobar pokazatelj kuda ide tehnologija.

Mlaznica i svi unutrašnji dijelovi na raketi grad su urađeni od AG 4 mase tehnikom prešanja , a komora je iznutra "lakirana " termozaštitnom masom na bazi fenola.

Slično je tako i na raketi R262 za ORKAN

• 3Ovo se svidja korisnicima: dac, stegonosa, ladro
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Postovani raketas, kompozitni kalupi koje ja koristim, imaju tg 150 celzijusovih stepeni, i to je temepratura koju konstantno mogu da trpe, kratkotrajno do 180 stepeni. Postoje smole koje trpe 200 i koristim ih za izradu auspuha i zastitu izduvnih grana ali su mnogo skuplje.

Inace preimpregnirana ojacanja moraju da se zapeku pod prituskom u autoklavu na temperaturi od 100-150 stepeni i gde moraju da se odrze kriticne dimenzije i alat mora da se uradi od kompozita jer imaju mnogo manju termalnu ekspanziju, za razliku od metalnih kalupa.

Ako vas detaljnije zanima mogu da vam posaljem tehnicke listove od materijala i preporucene cikluse termicke obrade da ne davimo temu ovde.

• 2Ovo se svidja korisnicima: vidra boy, ladro
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nema potrebe da nešto meni šalješ , imam iskustva sa SICA polimerima koji imaju te radne temperature . Sve je to ok za neke manje komade ali za ovo delta krilo od nekolio kvadratnih metara , nikada nebih išao preko 60 C u polimerizaviji i 90 C za starenje, i nema potreba za autoclavom, ipak je to letjelica tehnološki u rangu osrednjeg kajaka ili osmerca.

Ako se pojave bolje fotke možemo prodiskutirati, daleko je važnije kako spajaju gornju i donju polovicu i koji tip ispune koriste između tih polovicki.

Na jednoj se fotki nazire ta ispuna , neka žuta pjena.

Ako Admini nemaju ništa protiv možda bi bilo dobro na ovoj temi kad smo već počeli priču , malo to raširiti, dati neke procjene kapaciteta i velićine te proizvodnje, procjenu potrebnih sati i ljudi po komadu.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Asparagus, ILGromovnik
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Napisano: 25 Jul 2025 21:11

Нови Ланцет


Citat:Autonomija u izboru ciljeva i povećana otpornost na elektronsko ometanje dodatno bi učvrstili ovu prednost. Serija „Lancet“ je već dokazala svoju efikasnost tokom rata u Ukrajini. Osnovni model Lancet-3 korišćen je 2.800 puta, sa oko 700 potvrđenih uništenja ciljeva. Mete su najčešće tenkovi i artiljerija. Pisali smo o velikim gubicima koje je “lancet” naneo ukrajinskim tenkovima.
Sve ovo ukazuje na jasan trend ka većim, jeftinijim i smrtonosnijim dronovima koji mogu delovati na većim udaljenostima.U poređenju sa zapadnim sistemima kao što su američki Switchblade 600 (domet 40 km) i izraelski Harop (domet preko 100 km), navodni Lancet XXL sa 200 km predstavljao bi najveći domet u svojoj klasi. Međutim, treba napomenuti da za sada ne postoje zvanične potvrde ni video-dokazi koji bi potvrdili realnu upotrebu ovog drona. Ni rusko Ministarstvo ni Zala se nisu izjašnjavali. Ukoliko se potvrde navodi o njegovim sposobnostima i masovnoj proizvodnji, ovo bi moglo predstavljati ozbiljnu promenu taktike i tehničke nadmoći Rusije u oblasti ratovanja dronovima.

Dopuna: 27 Jul 2025 14:49

И Руска Баб Јага Коначно

• 3Ovo se svidja korisnicima: jalos, raketaš, ILGromovnik
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Analiza saasnjosti i buducnosti ruske industrije dronova:

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Руси замишљају будућност дронова која се протеже далеко изван тренутног сукоба.

Недавно сам истакао велика улагања Русије у индустрију дронова, показујући њен брзи напредак у иновацијама и производњи. Али руске амбиције досежу далеко изван садашњости, и то је оно што ћу овде истражити.

Русија се позиционира као глобални лидер у производњи дронова, са смелом стратегијом да производи 400.000–500.000 дронова дугог домета годишње до 2035. године, уз подршку десетина милијарди долара инвестиција током наредних пет година.

Специјална економска зона Алабуга у Татарстану, највећа фабрика дронова на свету, је у сржи овог напора. Од 2023. године производи камиказе дронове Геран-2 (базиране на Шахед-136), достижући 5.000 дронова месечно ове године. Комплекс који се шири обухвата осам зграда (по 10.000–20.000 м²), спаваонице за 40.000 радника и дроно-порт, са плановима да се до 2025. године произведе 30.000 дронова мамаца Геран-2 и 35.000 дронова мамаца Гербера.

Да би се остварила ова визија, Русија оснива 48 научно-производних центара (НПЦ) у регионима попут Москве, Томска и Татарстана, од којих ће 15 већ бити оперативно до 2025. године.

Да би се остварила ова визија, Русија оснива 48 научно-производних центара (НПЦ) у регионима попут Москве, Томска и Татарстана, од којих ће 15 већ бити оперативно до 2025. године.

Ови објекти интегришу истраживање, тестирање и производњу, стварајући робусну инфраструктуру. Када се урачунају дронови домета од 50 км, опремљени вештачком интелигенцијом и оптичким влакнима, годишња производња у Русији би могла да достигне додатних 1,5 милиона јединица до 2035. године.

Други центри се такође повећавају: Хабаровск (Аеро-ХИТ) тренутно производи 200–300 Велес ФПВ дронова месечно, али циља на 10.000 месечно до краја 2025. године; Ижевск (ИЕМЗ Купол) испоручује 2.500 Гарпија дронова годишње; а Санкт Петербург (СТЦ) производи стотине Орлан-10 месечно. У Самари, Транспорт будућности планира да производи 10.000 дронова годишње до 2027. године, уз инвестицију од 72,1 милион долара.

Ови центри, са наменским површинама од 10.000–50.000 м², чине екосистем осмишљен да смањи зависност од страних компоненти. Томск предводи инвестиције у објекте ван Урала, док Кемерово производи моторе, а Руднево батерије, уз подршку фонда од 123,6 милиона долара за стартапове.

Рат у Украјини је убрзао руске иновације, подстичући напредак у технологији ројева, комуникацијама, противваздушном избегавању и навигацији, примењен на моделе попут Герана-2. Иако извесна зависност од кинеских и иранских компоненти и даље постоји, то није успорило напредак Русије.

У овом контексту, рат служи као полигон за руску индустрију дронова, одржавајући економски раст и подстичући континуирана улагања у сектор који има за циљ доминацију тржиштима ван НАТО-а и споразумних ограничења. Сукоб пружа тестирање у стварном свету борбе и служи као снажна пропаганда за руску опрему. Руси су уверени да ће дронови ускоро доминирати на бојном пољу.

Препознали су да ће потражња за традиционалном војном опремом, као што су тенкови и артиљерија, вероватно опадати. Гледајући у будућност, Русија гради огромну инфраструктуру како би повратила део глобалног тржишта оружја изгубљен последњих година.

До 2035. године, предвиђа се да ће ова индустрија генерисати 900.000–1,2 милиона радних места, при чему ће само Алабуга запошљавати 40.000 радника, а други центри – сваки појединачно – додавати додатних 10.000–25.000.

Министарство индустрије процењује да ће до 2030. године бити потребно 600.000 стручњака, укључујући оператере, инжењере и техничаре. Програми попут Берлоге, који регрутује младе људе путем такмичења у видео играма, додатно подржавају развој радне снаге.

Док Запад улаже велика средства у оклопна возила, артиљерију и велике бродове, рат је открио револуцију на бојном пољу у последње две године; једну коју су западни доносиоци одлука у великој мери превидели.

Русија, међутим, прави храбар корак напред, циљајући да буде лидер у критичном технолошком сектору са дубоким геополитичким и војним импликацијама.

Са доказаним стручним знањем у борби, они се позиционирају за будућу доминацију на глобалном тржишту дронова.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Дрон-камикадзе «Ланцет» на своей пневматической мобильной пусковой установке где-то на огневой позиции в «зелёнке».


[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Vrlo jeftina ideja za mobilnoost Lanceta da se lansirna rampa postavi u prikolicu pikapa.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Kenanjoz, ILGromovnik
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Ракетни Гербери

Citat:Ukraine finds it difficult to shoot down the jet-powered "Shaheds" that attacked Kyiv today, said Air Force spokesman Yuriy Ignat.

They fly at speeds over 500 km/h and maneuver.

"In fact, on radars such a drone looks like a cruise missile. Not all the means we use today can intercept such targets," says Ignat.

Military experts also note that these drones are practically unreachable for Ukrainian interceptor drones, helicopters, light aircraft, and mobile fire groups. If they fly at an altitude of 9 km, only jet aircraft or large anti-aircraft missile systems can shoot them down. And considering their high speed, reaction time is reduced.

To shoot down such drones, full-fledged anti-aircraft artillery equipped with radars, optical stations, and programmable shells is needed.

Military analytics TG