offline
- Phoenix
- Ugledni građanin
- Pridružio: 01 Mar 2009
- Poruke: 396
- Gde živiš: Beograd
|
FPV kamikaza dronovi istrajnosti leta 40 minuta i dometa 25 km? Da li se vi to, gospodo, drogirate?
FPV dronovi se salju u pravcu gde se zna da ima mete (ili jako velika sansa da ima mete), ako mislite da ce neko sa analognim video prenosom da trazi mete po sumama i gorama na 20 km, varate se i lose tumacite hiljade dostupnih videa. Za te zadatke sluze Lanceti i slicne zverke (koje kostaju kao nekoliko stotina ovakvih dronova), pa cak ni njima ta pretraga nije posao, vec je to posao izvidjackih letelica.
Sve ovo (bilo Komarci ili stotinu razlicitih izvedbi po ratistima) su standardni FPV dronovi, sa standardnim FPV komponentama, samo konfigurisani da mogu da ponesu datu masu na korisnu daljinu. Uzevsi u obzir da je domet uobicajenih FPV dronova oko 1-2 km sa istrajnoscu 5-15 minuta (zavisno od konfiguracije), kada ih opteretite sa 1-2 kg tereta 3 minuta su i vise nego dovoljno. Sa tom istrajnoscu, ni prenos slike na 20km nema smisla, jer najdalje sto dron moze da ode je upravo tih par kilometara i to je dovoljno.
Long-range FPV dronovi mogu da se dobace dalje, u ekstremnim slucajevima i do tih 20 km u idealnim uslovima, sto je za realnu vojnu upotrebu potpuno besmisleno iz milion razloga. Long-range FPV su dronovi pravljeni sa apsolutno minimalnom masom, ustedom svakog grama i minimalnim motorima da uspesno nose tu masu sa nekim iole pristojnim performansama (nema nekih mnogo ostrih manevara i izivljavanja), jakim video predajnikom (obicno 1-2W snage) i baterijom najveceg kapaciteta koji moze tu da se ugura i upravljackim linkom koji se poslednjih godina svodi ili na Crossfire ili na ELRS (na 2,4 GHz ili ,jos bolje, na 900 MHz). Sluze da se ih operater vozika na vecoj visini i uziva, razgledajuci pejzaz. Tu za bojevu glavu ostaje raspolozivo 0 (i slovima: NULA) grama. Pri tome, kada odete na 20 km daljine, minimalna visina na kojoj mozete imati link postaje nekoliko desetina metara (zakrivljenje zemlje, blokiranje terenom, Fresnelove zone...). I to sve ako je teren ravan kao tepsija i nema vegetacije ili objekata u pravcu leta. Ako to nije slucaj, a u realnosti skoro nikad nije, imate drasticno vece minimalne visine leta i nesto potpuno neupotrebljivo za rucno navodjenje na cilj. Stoga, za krstarenje na par stotina metara visine (sto rade hobisti sa long-range dronovima, zezanja radi), to ima smisla. Za napad je potpuna besmislica i postaje moguce samo sa dronovima koje lete i navode se potpuno autonomno (a to vise ne kosta koliko ovo kosta i ne moze biti tako masovno) ili sa letelicama koje nose taj dron na tu daljinu i sluze kao repetitori signala, kao Baba Jaga (medjutim to onda unosi kasnjenje u petlju i operateru otezava upravljanje i procenat pogodata opada znatno).
Kod vojnih su prioriteti poprilicno drugaciji. Mora da ponese odredjenu bojevu glavu, mora da je bezbedno armira i sto pouzdanije zakuca u cilj. Neka posebna manevarbilnost nije potrebna, akrobatika sa kilo tereta je tesko izvodljiva (a i nema potrebe), ali neka pristojna upravljivost ipak mora postojati, zbog korekcija u poslednjih sekundama napada. Ako je FPV trkacki dron koji je osnova ovoga Ferrari, ovo je autobus. Video link mora da bude sto jaci, ne da bi isao na 20 km (on to u idealnim uslovima verovatno moze, ali je besmisleno), nego da bi se probio kroz smetnje, ometanja itd. Ima tu jos detalja u koje ne bih zalazio. Upravljacki radio link isto moze biti klasican civilni za FPV dronove, a moze biti modifikovan, zamenjen necim drugim...
Sto se Komaraca tice, moraju se imati u vodu okolnosti i realnost. Glavna razlika u odnosu na ratne improvizacije je sto da bi u Srbiji nesto proslo TOC i bilo uvedeno u naoruzanje, mora da prodje odredjena ispitivanja, mora biti u skladu sa zakonima Srbije. Obican FPV dron bez izmena, dorada i dodataka to ne moze da prodje ni za milion godina (razne klimomehanike, vibracije, drndanja raznih vrsta, elektromagnetne smetnje itd itd). Isto tako ne moze da se dokaze bezbednost upotrebe po vojnim standardima, jer ako ne prolazi ispitivanja onda apsolutno nema garancije da ako dron ukljucite pored npr. jakog izvora zracenja (u blizini je ometac, radar, sistem veze), sistem nece da zaglupi i kaze KABOOM operateru u rukama. Sve to ne mora biti bitno za budzevine u ratnim uslovima, masovno pravljene po pekarama, trznim centrima i rovovima od strane par klinaca i par desetina priucenih radnika, kada je situacija daj-sta-das. To sve je, zakonski, u mirnodopskim uslovima nemoguce uvesti u naoruzanje u Srbiji, u Rusiji, u Americi, u Kini... I nije uvedeno u naoruzanje ni u Rusiji ni u Ukrajini, nego se tretira kao ratna improvizacija koja se masovno i uspesno koristi, sa svim manama koje nosi, zakon na jedno oko zmuri i to se pravda sa "jebiga ljudi, rat je". Pa i ako neki omane i bude sranje, rat je, gine se, bitno da ne izadje na Telegramu, zar ne?
|