offline
- Pridružio: 16 Apr 2014
- Poruke: 20081
|
Citat:Kroaten-Massaker an der Kevelaerer Bevölkerung
1. August 1635 | Das Kroatenkreuz erinnert an den Überfall
Citat:Хрватски масакр становништва Кевелара
1. август 1635. Хрватски крст обележава напад
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
+ Гугл преводХрватски масакр становништва Кевелара
1. август 1635. Хрватски крст обележава напад
Мање од седам година пре аудиције Хендрика Бусмана и визије његове супруге Мехел Шрауз – почетка ходочашћа – хрватски плаћеници су извршили масакр у Кевелару. Готово сви становници који нису побегли и потражили склониште у тврђави су убијени.
Током дванаестогодишњег примирја (1609. до 1621.) између зараћених сила у Осамдесетогодишњем рату, живот у Кевелару се бар вратио на нормалан ниво, што је омогућило да се парохијска црква Светог Антуна изгради на месту капеле Светог Антуна (завршене 1620. године; ово је црква која је сада интегрисана у велику, нову парохијску цркву као капела).
Хрватски крст данас са контроверзним другим натписом (десно), који критичари описују као искривљавање историје.
Почела је завршна фаза Шпанске Низоземске. Након смрти надвојводе Алберта, његова супруга Изабела је преузела дужност генералног гувернера. Усред рата, започела је изградњу канала („Fossa Eugeniana“) који је требало да повеже Рајну и Маас и пресече трговину са Северном Холандијом.
Са изузетком града Гелдерса, горњи округ су окупирале Генералне државе, протестантска Холандија. Тада је брат шпанског краља Филипа IV, кардинал Фердинанд, пожурио у помоћ са великом војском и ујединио своје трупе са трупама немачког цара у борби против „Холанђана“.
Један од царских генерала, Пиколомини, ангажовао је, између осталих, хрватске плаћенике, који су често зарађивали своје неисплаћене плате пљачкајући територију коју су требали да ослободе или заштите. Хрвати су беснели као животиње. Пљачкали су фарме и насеља и масакрирали небрањене људе.
Нико није био безбедан од њих, чак ни око 100 људи који су побегли у дрвени редут Кевелаер у области данашње Кроатенштрасе. Такви редути су били утврђена склоништа са малим стамбеним просторијама. У Нетесхајму читамо:
„У Кевелару, редут се налазио западно од села Шерескат, десно од старог пута од Валбека преко Кајлара до Гоха. Парохија Ветен имала је два редута, од којих се један налазио на десној обали Твада, насупрот куће Хонселаер.“
И: „Утврђења у области Гелдерна била су окружена широким јарком и високим земљаним зидом, а њихови улази су били осигурани тешким баријерама. У случају непријатељске инвазије, сеоски становници би се склонили у њих са својом стоком и другим стварима, у коју сврху би се унутар утврђења градила једна или више кућа. Утврђења су неретко била нападана од стране непријатеља, као што је био случај, на пример, са онима у Кевелару, Ројрду и Винтернаму 1635. године. Према легенди, они који су побегли у утврђење понекад су се бранили бацајући пчеле на непријатеља који је напредовао.“
„Утврђење у Кевелару“, читамо даље у Нетесхајму, „из ког је, према предању, испаљен хиц на одред пролазних Хрвата, они су гађали 1. августа 1635. Сви становници унутра осим тројице су масакрирани, а жене и деца су злостављани на начин 'који Турци и незнабошци нису могли горе учинити'.“ (Фридрих Нетесхајм, Историја града и амфитеатра, Кевелар 1963 [ново издање], стр. 186-187, 212.)
Тако је становништво Кевелара практично збрисано, осим оних који су већ побегли. Каснији повратници – којих је могло бити једва више од 100 – десетковани су беснећом кугом.
У неколико година које су претходиле почетку ходочашћа, Кевелар је практично био на ивици новог почетка.
Још у 17. веку постављен је крст у знак сећања на убиство народа Кевелара. У каменом крсту је уклесан следећи натпис:
""In 1635, the first of August, as stated on today's date, was here at this fortress where hundreds of people were killed. Not enough for a sailor, may God have mercy on her forever." (Quoted by Dr. Peter Lingens, Our House 1/1996.))
У 19. веку Хрватски крст се привремено сматрао изгубљеним. Према Лингенсу, локација бедема и самог крста су увек били познати:
„На топографској карти Траншота/Муфлинга из 1803-1820, квадрат шумовитог бедема на Лејбаху је јасно видљив. Локални историчар из Кевелара, Лудвиг Фројденхамер, још је средином овог века [20.] могао да извести да је бедем заправо уништен тек на прелазу векова. Пастор Крикелберг је 1842. и 1858. године известио да се крст налази „5 минута југозападно од парохијске цркве; на пољском путу“. Године 1863, Фридрих Нетесхајм је написао да је још увек „тренутно“
|
)))
