offline
- Pridružio: 16 Apr 2014
- Poruke: 20074
|
Citat:Der schlimmste Tag für Heringen und Widdershausen war der 13. Mai 1637. Kaiserliche Truppen, vorwiegend Kroaten unter Führung der Kroatenobersten Corbes (Korpus) und Isolanis brannten das Dorf Heringen nieder, nachdem sie Eschwege und andere Orte ebenfalls eingeäschert hatten. Das Jahr 1637 ging als „Kroatenjahr“ in die Geschichte Hessens ein. Das erst vor noch nicht 30 Jahren erbaute Pfarrhaus brannte restlos mit Nebengebäuden nieder. In einem um 1641 aufgestellten Vermögensverzeichnis der Kirche zu Heringen schreibt Pfarrer Jahannes Schimmelpfennig: „Herungen der Pfarr hat jetziger Zeit kein Pfarrhaus sondern dasselbe ist in Anno 1637 den 13ten May sambt einer schönen scheuern Viehs vnde Schweinestelle von den Kayserischen abgebrannt worden, vndt wohnt der Pfarr itzunder in einem miedhause.“ Die Kirchenbücher und Kirchenakten gingen verloren.
Die Kirchenbücher von Dankmarshausen berichten vom Schreckensmai 1637:“Trotz großer Hitze lagen die Leichen, von Würmern bedeckt, vor der Kirchtüre, weil die Kroaten die Beerdigung verhinderten. Selbst in der Natur stellten sich längst überholte Zustände wieder her, die Wölfe kamen wieder.“ Im Kriegsjahr 1637 wurden in Dankmarshausen (durchschnittl. 5 Beerdigungen im Jahr) 253 Beerdigungen durchgeführt. „Andreß Möller, der Hirt, von Croaten in Widdershausen mit dem Säbel umgebracht, den die Hunde gefressen, biß uff ein Bein. Sie haben ihm zuvor einen schwedischen Trunk geben...“.
Der kaiserliche Feldmarschall Melander brach im Herbst 1647 in Niederhessen ein und warf den schwedischen Feldherrn Wrangel bis über die Werra zurück.
Quelle:
Ludwig Schimmelpfennig, Ein Beitrag zur Geschichte des Werratales, Mein Heimatland, Zeitschrift für Geschichte, Volks- und Heimatkunde, monatliche Beilage zur Herfelder Zeitung (Hessischer Bote) Band 18, August 1958
+ Gugl prevodНајгори дан за Херинген и Видерсхаузен био је 13. мај 1637. године. Царске трупе, претежно Хрвати под вођством хрватских пуковника Корбеса (Корпуса) и Изоланисa, спалиле су село Херинген до темеља, након што су спалиле и Ешвеге и друге градове. Година 1637. је ушла у историју Хесена као „Хрватска година“. Парохијски дом, изграђен мање од 30 година раније, потпуно је изгорео, заједно са својим помоћним зградама. У попису црквене имовине састављеном око 1641. године, парох Јаханес Шимелпфениг је написао: „Херинген, парохија тренутно нема парохијски дом, али су га царске снаге спалиле 13. маја 1637. године, заједно са прелепим двориштем за стоку и свиње, а парох сада живи у штали.“ Црквене матичне књиге и записи су изгубљени.
Црквени записи из Данкмарсхаузена извештавају о страшном мају 1637. године: „Упркос великој врућини, лешеви су лежали прекривени црвима испред црквених врата јер су Хрвати спречили сахрањивање. Чак и у природи су се вратили давно застарели услови; вукови су се вратили.“ У ратној 1637. години у Данкмарсхаузену је одржано 253 сахране (просечно пет сахрана годишње). „Андреса Милера, пастира, убили су Хрвати у Видерсхаузену сабљом, коју су пси појели, и угризли су му ногу. Претходно су му дали шведско пиће...“
У јесен 1647. године, царски фелдмаршал Меландер је извршио инвазију на Доњи Хесен и потиснуо шведског генерала Врангела назад преко реке Вера.
Извор:
Лудвиг Шимелпфениг, Прилог историји долине Вера, Моја домовина, часопис за историју, фолклор и локалну историју, месечни додатак листа Herfelder Zeitung (Hessischer Bote), том 18, август 1958.
Najgori dan za Heringen i Vidershauzen bio je 13. maj 1637. godine. Carske trupe, pretežno Hrvati pod vođstvom hrvatskih pukovnika Korbesa (Korpusa) i Izolanisa, spalile su selo Heringen do temelja, nakon što su spalile i Ešvege i druge gradove. Godina 1637. je ušla u istoriju Hesena kao „Hrvatska godina“. Parohijski dom, izgrađen manje od 30 godina ranije, potpuno je izgoreo, zajedno sa svojim pomoćnim zgradama. U popisu crkvene imovine sastavljenom oko 1641. godine, paroh Jahanes Šimelpfenig je napisao: „Heringen, parohija trenutno nema parohijski dom, ali su ga carske snage spalile 13. maja 1637. godine, zajedno sa prelepim dvorištem za stoku i svinje, a paroh sada živi u štali.“ Crkvene matične knjige i zapisi su izgubljeni.
Crkveni zapisi iz Dankmarshauzena izveštavaju o strašnom maju 1637. godine: „Uprkos velikoj vrućini, leševi su ležali prekriveni crvima ispred crkvenih vrata jer su Hrvati sprečili sahranjivanje. Čak i u prirodi su se vratili davno zastareli uslovi; vukovi su se vratili.“ U ratnoj 1637. godini u Dankmarshauzenu je održano 253 sahrane (prosečno pet sahrana godišnje). „Andresa Milera, pastira, ubili su Hrvati u Vidershauzenu sabljom, koju su psi pojeli, i ugrizli su mu nogu. Prethodno su mu dali švedsko piće...“
U jesen 1647. godine, carski feldmaršal Melander je izvršio invaziju na Donji Hesen i potisnuo švedskog generala Vrangela nazad preko reke Vera.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
|
