|
Poslao: 29 Dec 2011 17:24
|
offline
- Pridružio: 27 Dec 2011
- Poruke: 245
|
sevenino ::M. Samardzic ::
....У једној фасцикли Четничког архива, у Војном архиву у Београду, налази се још пет радио депеша послатих од стране радио станице ''Флеш''. Четири је послао мајор Ћосић, а једну капетан Јоже Грбец, који се, како произилази, налазио са њим. Такође, у фасцикли је и једна примљена депеша и она је једина позната (то је она порука генерала Мирослава Трифуновића). Све депеше су у препису, на латиничној писаћој машини, изузев једне. Ту једну писао је мајор Ћосић - латиницом, што изазива сумњу. Наиме, сви познати рукописи четника из Србије су ћирилични. Како уз препис нема оригинала, што је у овом архиву обичај, и како је наводна Ћосићева депеша писана латиницом, постоји могућност да је реч о фалсификатима. Како било, депеше нису од значаја за причу. Грбец је 3. априла јављао ''Рудију'' да испитује могућност успостављања везе са Америком, обавештавајући га да покушава да пронађе његову сестру. Ћосић је 1. априла писао да појачава групу према Дрини ''са још 25 људи'' како би дочекала командосе, итд. Ако депеше нису измишљене, онда је најважнија она коју је Ћосић послао 29. априла. Реч је о поменутој јединој депеши писаној руком и она гласи:
Нисам могао ни замислити да ће нас Грбец издати. Пре неки дан је нестао и ја сам... да је негде у селу заостао код наших људи. Међутим, он се пријавио црвенима и довео их на 50 метара до нас. Имали смо страшне губитке: 17 мртвих и неколико лакше рањених. Сада се одмарамо и сређујемо...42
Књиге примљених депеша Врховне команде за овај период нису познате, тако да се на тај начин не може проверити аутентичност ових депеша. .........
odlicno i mnogo hvala,
citirao sam dio vaseg izlaganja i kako sami tvrdite nemoguce je bilo "provaliti" sifru, ali istovremneo se navode i ove poslate depese iz kojih se opet vidi da je kapetan Grbec i sam znao sifru, cim je mogao da sam salje poruke. Par redova poslije se pojavljuje opet poruka od cosica da je Grbec izdao, pa iz ove dvije aksiome proizilazi cinjenica da je grbec bio taj famozni major cosic. Znaci suradjivao je sa partizanima, izdao je cosica, znao je sifru, znao je ime Fles, i sve sto je bilo potrebno da se uspostavi veza sa Vrhovnom komandom.
Nisam uopste koristio bilo kakve druge izvore, vec samo ovo sto ste vi naveli i ako uzmemo da je to tacno kako ste istrazili, onda je logicki slijed ovakakav kako sam objasnio.
Опростите, нисте уочили датуме. Ако је Грбец заиста издао и ако је ово заиста оригинална депеша - а вероватно није - не поклапају се датуми. Она је с почетка априла 1945, тј. обе су с почетка априла 1945, док се све ово односи на догађшаје од јануара до марта. Према томе, све што сте написали отпада.
sevenino ::
Vezano za Kalabica i njegovu sudbinu, ne znam vise tacno gdje, ali sam nevezano za temu kalabic negdje procitao nesto u stilu, da ga je Ozna kao slobodnjaka namamila u onaj stan od generala kapidzica i da su ga tamo ubili tj zadavili. Neznam vise gdje sam to procitao, ali general Kapidzic je jos ziv i trebalo bi ga priupitat da li je to tacno, prije nego se Drazino hapsenje zasniva na potpuno neprovjerenim pricama sa bojnim otrovima , tifusom i ostalim.
То су митови, Калабић је погинуо два месеца пре него што је Дража заробљен. Да не бих понављао, детаље можете видети овде:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 29 Dec 2011 17:58
|
offline
- Sirius
- SuperModerator
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 27090
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Док се не докаже материјално, све ће бити у сфери митова, па и тај линк према ''Погледима''...Без увреде, наравно. И тамо (како видех) не постоје материјални докази већ изјава једног (!) сведока. Претпостављам да сви знамо на шта се мисли када се каже 'материјални докази'. Ево, сад су се неки правници јавили да устврде како Дража није мртав јер нема доказа о смрти...Као да никада нису чули да у праву постоји институт ''проглашење за умрлог''. Тај институт је примењен на Калабића управо у причи тог сведока из Ваљевског суда.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 29 Dec 2011 18:38
|
offline
- Pridružio: 13 Sep 2011
- Poruke: 1061
|
sevenino ::
Nije bila idealna, ali je bila ipak drzava pobjednica u 2 svj ratu, nije bila prebogata ali se bar brzo razvijala. I evo komunista nema vec preko 20 godina, i za ovih dvadeset godina ovi bajni nacionalisti izgubise sve sto se osim gaca izgubiti moglo.
Да ли под овим подразумијевате и отимање земље од сељака, отимање и последњег зрна жита од домаћина са пуном кућом дјеце? Тјерање сељака, који нису хтјели у задруге, на присилни рад у нехуманим условима?
Знам да су питања ван теме, али ако неко нешто напише, ја га могу питати о томе.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 29 Dec 2011 18:40
|
offline
- Pridružio: 02 Nov 2010
- Poruke: 1291
|
Je se ne bih mešao u ovu raspravu jer nisam ekspert za ovu temu, samo bih da kažem da sam sa velikim interesovanjem pročitao kratku Titovu biografiju M. Samardžića. Činjenični deo mi deluje uverljivo, mada su mi i Siriusove sumnje na mestu. Moram međutim da napomenem da mi se nimalo ne sviđaju etiketiranja raznih ljudi i stvari pomenutih u tekstu pridevima poput "dobar", "loš", "zao", pogotovu ako su u superlativima, jer smatram da je njihova učestalost u nekom istorijskom tekstu prvi pokazatelj stepena njegove propagandne namene.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 29 Dec 2011 19:50
|
offline
- fantom_S
- Legendarni građanin
- Pridružio: 27 Avg 2011
- Poruke: 3615
- Gde živiš: treći kamen od sunca
|
"Ево, сад су се неки правници јавили да устврде како Дража није мртав јер нема доказа о смрти...Као да никада нису чули да у праву постоји институт ''проглашење за умрлог'."институт наравно постоји,рјеч је проглашењу несталих лица умрлим,има тамо хрпа услова који се морају испунити.е сад ја нисам упућен да ли је такав поступак за Дражу спроведен односно покренут?претпостављам да је поступак његовог стријељања спроведен на "дивље"па није извршен упис у матичну књигу умрлих па отуда такве тврдње(по мени врло чудне,али опет,има људи који вјерују да је и Елвис још жив
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 29 Dec 2011 22:36
|
offline
- Pridružio: 03 Okt 2011
- Poruke: 273
|
Napisano: 29 Dec 2011 22:15
[quote="M. Samardzic"][quote="sevenino"]M. Samardzic ::
sevenino ::
Vezano za Kalabica i njegovu sudbinu, ne znam vise tacno gdje, ali sam nevezano za temu kalabic negdje procitao nesto u stilu, da ga je Ozna kao slobodnjaka namamila u onaj stan od generala kapidzica i da su ga tamo ubili tj zadavili. Neznam vise gdje sam to procitao, ali general Kapidzic je jos ziv i trebalo bi ga priupitat da li je to tacno, prije nego se Drazino hapsenje zasniva na potpuno neprovjerenim pricama sa bojnim otrovima , tifusom i ostalim.
То су митови, Калабић је погинуо два месеца пре него што је Дража заробљен. Да не бих понављао, детаље можете видети овде:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Vaš rad na razotkrivanju komunističkih zločina i podvala je vrijedan viskokog vojničkog ordena gospodine Samardziću...
Dopuna: 29 Dec 2011 22:36
Prilazem jedan tekst o zločinu komunista nad 72 pilota kraljevine Jugoslavije.Ispade da su partizani ubili više srpskih pilota od Njemaca.
Volio bih da gospodin Samardzić kaže neku riječ o ovome događaju.
Kako su komunisti streljali 72 pilota Kraljevine Jugoslavije
Isa Mandarić, jedan od ubijenih pilota
Krajem oktobra 1944. u selu Jabuka kod Pančeva partizani su streljali 72 pilota vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije. Dušan Mandarić, sin Ise Mandarića, jednog od ubijenih pilota, nada se da će formiranje vladine Komisije za pronalaženje masovnih grobnica u kojima se nalaze žrtve komunista iz vremena Drugog svetskog rata doprineti da se konačno sazna istina o sudbini njegovog oca.
Nakon kapitulacije Kraljevine Jugoslavije, Isa Mandarić, stariji vodnik I klase pilota lovca kraljevskog vazduhoplovstva, uspeo je posle mnogih peripetija da se nastani u Zemunu, samo dan pre nego što ovaj grad postao deo Nezavisne države Hrvatske. Tu su Mandarići preživela četiri teške godine okupacije i dočekali oslobođenje Beograda. A samo tri dana kasnije, 23. oktobra 1944, partizanska komanda je pozvala sve stare pilote kraljevskog vazduhoplovstva da se jave u komandu u Pančevu i pomognu u oslobađanju zemlje od okupatora.
– Kao čovek koji je čitav život posvetio avijaciji, otac je bio presrećan. Posle četiri godine ponovo mu se pružala prilika da leti. Bio je 25. oktobar kada smo ga majka, brat i ja ispratili za Pančevo, ne znajući da odlazi u smrt. Nedelju dana kasnije saznali smo da su otac i još 71 pilot u noći između 29. i 30. novembra sa rukama vezanim žicom odvedeni na Stratište kod sela Jabuka, spušteni do Tamiša i tu streljani. Dakle 72 pilota, sve bolji od boljeg, streljani su bez ikakvog razloga, samo zato što su u jednom periodu služili kralju i otadžbini – seća se Dušan Mandarić, koji je tada imao osam, a njegov brat deset godina.
Dušanova majka Desanka tri puta je odlazila u Pančevo, ali za partizansku komandu piloti kao da nikada nisu postojali. A onda je u kuću Mandarića došao jedan čovek i rekao:
„Nemojte više tragati za mužem. Te noći kad je odveden na streljanje, bio sam s njim u sobi. Bio je uplašen i uplakan jer kod kuće ima ženu i dvoje male dece. Ja sam se preko veze spasao.“
Više od šest decenija kasnije, jula 2007, Dušan Mandarić je posetio Istorijski muzej u Pančevu i podneo zahtev da mu se omogući uvid u svu dokumentaciju iz oktobra 1944. Rečeno mu je da Muzej o slučaju streljanih pilota kraljevske avijacije ne poseduju nikakvu dokumentaciju. A nakon formiranja vladine komisije koja treba da pregleda arhive i utvrdi spiskove ubijenih bez suđenja od 1944. do 1946, državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen izjavio je da određeni spiskovi i podaci za oko 80 odsto lokacija na kojima su vršena streljanja u ovom periodu već postoje. Homen je istakao da sve bivše jugoslovenske republike već imaju slične komisije, a najdalje u istraživanjima je odmakla Slovenija gde je otkriveno više od 200 masovnih grobnica kojih u Srbiji, po rečima Homena, verovatno ima i znatno više.
Jedna od njih, zasigurno, nalazi se na Stratištu, na istom mestu gde je od 1941. do 1944, u vreme dok je selo Jabuka nosilo ime Apfeldorf, po naredbi šefa policije Pančeva ubijeno više od deset hiljada Srba, Roma i Jevreja. Žrtvama fašizma odavno je podignuto spomen-obeležje, dok streljani piloti još čekaju javno priznanje da više nisu među živima.
Za utvrđivanje pune istine o sudbini 72 pilota zalaže se i predsednik Vazduhoplovnog saveza Srbije Labud Bulatović. A inicijator čitave akcije, padobranac i novinar Danko Vasović, apeluje na Komisiju za pronalaženje masovnih grobnica da joj slučaj pilota streljanih u selu Jabuka bude jedan od prioriteta.
– Pozivam Vladu i Parlament da učine sve da se ovim čestitim ljudima barem obeleži grob i posmrtno vrate profesionalna i građanska prava. Da bi stvorili jednog pilota potrebno je 24 godine. A ovde je likvidirana čitava klasa. To nijedna zemlja nije u stanju da nadoknadi – kaže Vasović.
Likvidacije bez suđenja
U knjizi „Između srpa i čekića“, Srđan Cvetković, saradnik Instituta za savremenu istoriju, navodi da brojni podaci pokazuju da je od 1994. do 1946. bez suđenja likvidirano između 60.000 i 80.000 ljudi. Cvetković navodi i knjigu bivšeg oficira kraljevske vojske Miloša K. Aćina „Spomenica palih Srba vazduhoplovaca 1941-1945“ (objavljena u Vašingtonu 1975.) u kojoj piše da su krajem 1944. oficiri kraljevskog vazduhoplovstva pozvani da se jave na dužnost u Komandu vazduhoplovstva u Zemunu, odakle su prebačeni na pomoćni aerodrom Lisičji jarak gde su saslušavani i streljani u blizini Jabuke kod Pančeva.
Ko je odlučivao o njihovom životu ili smrti opisuje pilot Kosta Aćin u svom
delu “Spomenica palih Srba vazduhoplovaca 1941-1945″ strana 262. izdato
u Vašingtonu godine 1975. To je bilo Veće u sastavu:
Franjo Pirc, pukovnik Kraljevskog vazduhoplovstva, kasnije general
Pavelićeve NDH a potom general i prvi komandant vazduhoplovstva Titove
Jugoslavije.
Boža Lazarević, pilot, kasnije Titov general.
Milan Simović Zeka, vazduhoplovni narednik, kasnije general.
Izvesni Gavra Škrivanić.
20. oktobra prošle godine gospodin Božić drži dirljiv govor u slavu oslobodilaca
Beograda bez reči o hiljadama Beograđana koje su oslobodioci oslobidili od imovine i
života.
Prilikom proslave prodora Sremskog fronta visoki predstavnici gradske vlade nisu se
setili hiljada mladih Beograđana koji su bedno opremljeni i vojnički neobučeni izginuli
kao topovsko meso.
18. aprila ove godine, ista uvažena gospoda su održala komemoraciju povodom
savezničkih bombardovanja Beograda 1944. godine ne pomenuvši da su napadi na
gradove u Srbiji izvođeni na zahtev Vrhovne komande Narodnooslobodilačke vojske.
Dobija se utisak da pojedini predstavnici gradske vlade ili ne poznaju “svijetlu prošlost”
ili je nerado pominju.
DIPL. INŽ. LJUBINKO JOVIČIĆ,
DR PREDRAG RISTIĆ,
SLOBODAN MAVRENOVIĆ, ADVOKAT,
BEOGRAD”
izvor: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 29 Dec 2011 22:48
|
offline
- Pridružio: 21 Maj 2008
- Poruke: 16368
|
M. Samardzic ::То су митови, Калабић је погинуо два месеца пре него што је Дража заробљен. Да не бих понављао, детаље можете видети овде:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Г. Самарџић ово поставља као апсолутну истину.
Бојан Димитријевић, историчар новије генерације, за кога се стварно не може рећи да је комуниста, је још пре две године изјавио ово за новине.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Citat:Dimitrijević: Nema sumnje, Kalabić je izdao Dražu!
Ubeđen sam u autentičnost dokumenata koji potvrđuju da je komandant Gorske garde Nikola Kalabić izdao Dražu Mihailovića i ne ostavljam mogućnost da je reč o nekakvom podmetanju, kaže za Press istoričar Bojan Dimitrijević, koji je lično pre nekoliko meseci u arhivama BIA pronašao ove materijale
Press nedelja, 20. septembar 2009.
On dodaje i da pronađeni rukopis četničkog ideologa Stevana Moljevića (vidi okvir), u kome on opisuje svoje poslednje susrete sa Dražom Mihailovićem, potvrđuje da ga je izdao čovek od najvećeg poverenja. Međutim, on nije bio upoznat sa razmerama i detaljima operacije, navodi Dimitrijević, i kaže da ni iz novih dokumenata ne može da se utvrdi šta se kasnije dešavalo sa komandantom Gorske garde, ali je ustanovljeno da je on bio živ mesec ili dva nakon operacije hapšenja Mihailovića. Dimitrijević, ipak, nema visoko mišljenje o Kalabiću ni tokom Drugog svetskog rata, ističući da je njegova uloga „idealizovana".
- Vrlo sam skeptičan u njegove zasluge kao komandanta tokom rata. Istraživanja pokazuju da na njegovoj teritoriji nije bilo idealno stanje, ni približno onome kako to pesme opisuju. On nije bio aktivan oficir, a kao rezervni drugačije je vodio svoju jedinicu, što je vrlo često stvaralo velike probleme i samoj ravnogorskoj organizaciji. To što je izdao svog generala, a govorio da su mu tri svetinje „otadžbina, kralj i đeneral Draža", treba posmatrati u kontekstu cele situacije. Treba uzeti u obzir da se on krio pola godine na terenu, što je veoma mučno, naročito tokom zime 1945/1946, koja je bila veoma jaka, i da mu je, verovatno, obećan život ako sarađuje sa novom vlašću. Tim gestom, bez sumnje, bacio je senku i na svoje početno rodoljublje - objašnjava Dimitrijević.
On ističe da nađena pisma, depeše, fotografije, mape i prateći materijal iz vremena hapšenja Draže Mihailovića nedvosmisleno ukazuju na Kalabićevu umešanost u akciju Ozne.
- I tokom mojih ranijih istraživanja o Kalabiću, razgovarao sam sa preživelim članovima grupe koja je hvatala Mihailovića, kao i onima koji su bili uhapšeni na tom terenu, i svi su mi potvrdili da je Kalabić umešan. Za mene je novost bila njegova prepiska sa rukovodstvom Ozne Srbije, što ovi podaci dokumentuju. I pronađene fotografije potvrđuju sve to. Do tada me je zbunjivala jedina poznata fotografija, toliko puta preštampavana i umnožavana, za koju se nije znalo da li je u pitanju fotomontaža ili ne. Ovih novih sedam fotografija, na kojima se vidi Kalabić sa pripadnicima Ozne, otklanjaju sve dileme - nema govora o fotomontaži - priča Dimitrijević.
Na tvrdnje porodice Nikole Kalabića da postoje mnogi podaci koji negiraju vezu njihovog pretka sa hapšenjem Mihailovića, Dimitrijević odgovara da „razume porodicu, jer je teško prihvatiti neoborivu istorijsku činjenicu".
Moljević: Glave damo, ne i obraze
U Arhivi BIA nalazi se i rukopis Stevana Moljevića, u kojem on piše kako mu je Draža na pitanje kako je uhvaćen, odgovorio:
„Izdao me Nikola. Da bi spasao sebe. Izdao je mene. Nisam dospeo ni bombe da dohvatim tako je nenadano bilo."
Moljević zatim piše kako je Josip Malović od Draže tražio da se odrekne branioca Dragića Joksimovića, što je on odbio. Moljević je onda Mihailoviću rekao da im uzmu i glave i obraze.
Dokument iz Udbine arhive
- Glave damo, ali ne i obraze - rekao mu je Moljević.
- Razume se - odgovorio mu je četnički komandant, koji je zatim, verujući da će Moljevića poštedeti, poslao poslednju poruku u London:
- Recite gospodinu Slobodanu Jovanoviću da su sve imali u rukama i pozdravite ga - bile su poslednje Dražine reči.
Осим тога, има и ово
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Citat:Kalabić je napisao oba pisma
Blic, 18.09.2009.
Sudski veštak Jovan M. Krstic, grafolog i psiholog, tvrdi da je Nikola Kalabic zaista autor dva pisma koja je juce objavio „Blic“ – jednog, od 29. aprila 1946. adresiranog na Slobodana Penezica Krcuna, ministra unutrašnjih poslova Srbije, i drugog, iz decembra 1945, upucenog partizanskim vlastima, u kojem Kalabic navodi da mu je Krcun licno predložio da izda Dražu Mihailovica i u kojem objašnjava zašto je to prihvatio.
Grafolog Krstic je takav zakljucak izveo nakon što je rukopis iz oba pisma uporedio sa potpisom Kalabica, na katastarskom dokumentu od 26. oktobra 1932.
Isti su potpis Nikole Kalabica na pismu i katastarskom dokumentu. To je posebno uocljivo kod slova K. Takode, isti covek je pisac oba pisma – isti je rukopis na onom iz decembra 1945. i aprila 1946. godine. To se posebno vidi po dijakritickim znakovima. Neka slova su zajedno pisana na originalan nacin, kao na primer „pr“ – objašnjava grafolog Krstic.
Na naše pitanje da li je moguce da je neko falsifikovao rukopis Krstic odgovara odrecno. Rukopis je precizan, a Kalabic je bio geometar i obicno ljudi koji su tehnicki obrazovani imaju takav rukopis – navodi Krstic.
Na naše pitanje da li se iz rukopisa može videti da li je pisan pod prisilom, Krstic navodi da se u pismima vidi da je pisanje spontano sa sopstvenim pobudama.
Kada se piše pod prisilom, u rukopisu se vidi emocionalni naboj. Takav rukopis je obicno isprekidan, drhtav, a ovde toga nema, redovi su pravilni i jednako nakošeni – objašnjava grafolog Krstic.
На форуму погледа, г. Самарџић оспорава све ове налазе.
Ипак, морамо приметити да он није графолог, а нисам запазио коментар ни на друге наводе које спомиње Бојан Димитријевић.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 29 Dec 2011 23:30
|
offline
- Pridružio: 13 Sep 2011
- Poruke: 1061
|
Usakov ::
Dopuna: 29 Dec 2011 22:36
Prilikom proslave prodora Sremskog fronta visoki predstavnici gradske vlade nisu se
setili hiljada mladih Beograđana koji su bedno opremljeni i vojnički neobučeni izginuli
kao topovsko meso.
Сремски фронт је практично био јужно крило источног фронта. Нешто сјеверније од њега, у Мађарској, водиле су се борбе око Балатонског језера. Мислим на последњу Њемачку офанзиву ''Прољећно буђење'' и каснију Совјетску противофанзиву. Било би занимњиво по датумима на карти упоредити шта се дешавало у Мађарској, а шта на Сремском фронто. Мало датума: 12.04. пробијен Сремски фронт, 05.04. Совјети воде борбе на прилазима Бечу и 13.04. заузет Беч.
Једна карта- [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
|
|
|
|
|
|
