Junkers G24nao (G.24Bn5)

Junkers G24nao (G.24Bn5)

offline
  • Nebojša Đokić
  • vojni istoričar
  • Pridružio: 03 Jun 2010
  • Poruke: 4069
  • Gde živiš: Novi Beograd

Јункерс Г24нао (Г.24Бн5)

Јункерси Г23 и Г24 су били тромоторни, потпуно метални нискокрилци, намењени путничком саобраћају. Јункерс Г24 је замишљен као увеличана верзија једномоторног авиона Јункерс Ф13 ињегов конструктор га је конструисао такође као једномоторни авион. По условима Версајског мировног уговора Немачка је могла да на своје авионе уграђује само моторе мале снаге па је тако Јункерс Г24 довршен као тромоторац али са моторима мале снаге. Као такав Јункерс је могао да лети али није могао да буде успешан комерцијални авион па је планирано да се тромоторни Јункерси Г24 продају иностраним авио компанијама у којима би се одмах та три мотора заменила једним јаким мотором (на пример Napier Lion од 450КС). Међутим Савезничка контролна комисија је оценила да је Јункерс Г24 војни авион и забранила је његову израду. Јункерс је тада разрадио нову, у основи готово идентичну конструкцију названу Јункеср Г23 коју је савезничка комисија допустила чак и у једномоторној верзији са образложењем да је то чисто цивилни – саобраћајни авион.
Јункерс је наставио да израђује авионе Јункерс Г24 и Г23 као тромоторне јер је ова конфигурација постала популарна због безбедности јер су тромоторци и код отказа једног мотора могли да наставе летење без проблема. Јункерс Г24 је израђиван у три главне серије, зависно од типа уграђеног мотора. У периоду од 1925. до 1929. године најмање 72 авиона овог типа је израђено од којих 26 за Луфтханзу. Интересантно је да управо Луфтханза одлучила да модификује своје Г24 у једномоторце. Прва модификација је извршена марта 1928. године тако што су крила скраћена и са њих скинути мотори док је мотор у трупу замењен снажним мотором BMW VIU. Јункерс је ову верзију означио са Ф24ко. Укупно је 11 авиона Г24 преправљено на овај начин између 1928. и 1930. године. Већина њих је јула 1933. године уместо мотора BMW добила моторе Јумо 4. Овако модернизовани авиони су добили ознаку F24kаy и готово сви су ушли у други светски рат као транспортни авиони за превоз терета.
Совјетски Савез је био заинтересован за војну верзију авиона Г24. Најпре је конструисана бомбардерска верзија G24nao са три мотора Гном Рон али су Совјети тражили стандардне моторе па је тако и урађено. Нова, војна верзија је означена са К30 и израђивана је у A.B. Flygindustri у Limhamn-у у Шведској. У ствари делови за авионе су израђивани у Јункерсовој фабрици у Dessau а затим бродом превожени у Лиман где су склапани под ознаком R42. СССР је 1925. и 1926. године наручио 23 ових авиона од којих је већина војну опрему и наоружање добила већ у шведској фабрици а мањи број је пребачен у СССР без војне опреме и наоружања да би били склопљени у Јункерсовој фабрици у Фили код Москве. Јункерси К30 (тј R42) су у Совјетском савезу означени као ЈуГ-1. Чилеу је 1926. године испоручено 6 авиона R42 док су 3 шпанска и 2 југословенска примерка као већ готови авиони, али без опреме и мотора враћени из Лимана у Десау где су довршени и шпански под ознаком К30 а југословенски G24nao.
Авиони рађени су у три производне серије: Г.23 чинили су прву серију (21 авион, W. Nr. (Werknummern или c/n) 831-851), Г.24 другу (25 авиона, W. Nr. 902-926) и трећу (42 авиона у заузетом низу W. Nr. 927-968). Године 1925. направљени су авиони до W. Nr. 920, 1926 до 950, 1927. до 960, 1931 до 965 и 1932. до 968 (последња три).
Југословенски ваздухопловни кругови упознали су веома рано “Јункерсов” тромоторац. После посете Румунији и Грчкој, шведски цивилни авион “Јункерсовог типа” S-AABA W. Nr. 931 приспео је 13. августа 1926. на “привремено ваздухопловно пристаниште” у Панчеву у циљу приказа. Пред начелником Одељења за ваздухопловство и ваздухопловним официрима извршена је “серија демонстрација” а 17. августа авион Г.24а одлетео је у Нови Сад на приказ и пробу. Том приликом рекламирано је да се “трговачки” (цивилни) аероплан може за само 3 сата преправити у ратни (избацивањем седишта и уградњом турела и носача бомби).
У склопу одлуке Ваздухопловства војске о набавци “вишемоторних вишеседа”, наручена су два “Јункерсова” бомбардера иако је, у то време, тај авион био прилично застарео као бомбардерски тип. Набавка је извршена преко компаније “Аеропут” (Немачка још увек није могла да извози борбене авионе), а испоруке су ишле на рачун репарација. У јулу 1931. југословенска комисија коју су сачињавали посланик Балугџић, Светомир Рашић и Станислав Винавер посетила је фабрику у Десау.
Фабрика је испоручила два авиона оригиналне бомбардерске верзије Г.24нао на којима су биле извршене одређене измене од којих је најзначајнија уградња снажнијих мотора Јупитер од 480 КС. Југословенски авиони су израђени у шведској филијали 1928. године као К30 али су остали непродати. Након наруџбине јула 1931. године пребачени су у матичну фирму у Немачкој где је извршено склапање и завршна монтажа (без наоружања) при чему су доведени на стандард оригиналне бомбрадерске верзије Г24нао уз неке, као што смо навели, модификације. Југословенски авиони били су последњи произведени примерци типа Г.24 (W. Nr. 967 и 968). Авиони су довршени октобра 1931. године али су због истих проблема као и код Do-Y испоручени тек крајем 1932. године са привременим немачким цивилним регистрацијама D-4 и D-5.
Служба бомбардера Г.24 у Ваздухопловству војске била је слична као код друга два типа “тешких тромотораца”. У лето 1937. године само је један авион био исправан, а годину дана касније оба. Јункерси су и 1938. још yвек класификовани као “дневни и ноћни бомбардери”, мада су коришћени и до тада за транспорт и везу између аеродрома, тренажу летача на задацима навигације, радио-гониометрије, фото снимања итд. У каснијем периоду службе рађене су генералне оправке Г.24 у “Икарусу” и тада су уграђени домаћи мотори Јупитер.
У Ваздухопловству Ввојске авиони су били познати као Јункерс Г.24Бн (понекад по француском начину обележавања Г.24Бн и Г.24Бн5) или по моторима Јункерс 3 х Јупитер. За обележавање су искоришћени оригинални фабрички бројеви (на вертикалним стабилизаторима исписани су бројеви 967 и 968 и фабрички назив верзије, Г.24 нао). У књижицама летења авиони су записивани као: Јункерс Г.24 Бр. 967 или Г.24 Но968. Када су 1940. године уведени нови војно-евиденцијски бројеви (ЕвБр), Јункерси су преобележени са БР. 3201-3202, као први у низу за вишенаменске авионе.
Оба Г.24 уништена су априла 1941. у околини Мостара. Један авион (без камуфлажног бојења и вероватно неисправан), постављен као мета на писти аеродрома Ортијеш, уништен је 6. априла при нападу на тај аеродром. Други Г.24 провео је више од шест месеци у Краљеву пре него што је оправљен, камуфлажно пребојен и упућен марта 1941. у Ваздухопловну школу гађања у Мостарy. Изгорео је крајем Априлског рата на аеродрому Јасеница.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 818 korisnika na forumu :: 51 registrovanih, 8 sakrivenih i 759 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2918 - dana 22 Nov 2019 07:48

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: -[CoA]-, A.R.Chafee.Jr., amaterSRB, bojanM84, Cirkon, darkangel, Denaya, doktor1964, dragon986, FOX, goxin, havoc995, hyla, ikan, ILGromovnik, Insan, ivan979, kovinacc, krkalon, Marko Marković, mercedesamg, Milan A. Nikolic, milan47, miodrag, Miskohd, Pavle01, powSrb, ruseskij, S-lash, S2M, sakota79, scimitar19, shone34, slonic_tonic, Smiljke, sovanova95, stegonosa, stug, Toni, trajkoni018, uruk, USSVoyager, VaRvArI 85, VJ, vladas87, vlvl, vobo, Vojkan Petrovic, Vule, Yellow Pinky, z.milosh