Nemački avionski motori, bačeni u Dunav 1944. godine

• 4Ovo se svidja korisnicima: vathra, Lažni Kalabić, 037, RJ
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Listajući knjigu Zorana Nikolića i Vidoja Golubovića, Beograd pod Beogradom, pažnju mi privuče ovaj podatak:



O ovom trenutku ima više pitanja o ovom događaju, neko što je podataka.

Koliko je bačeno tih motora?
Voze ih naizmenično po tri kamiona. Znači da je bilo više tura i bar po dva motora, po kamionu.

Za koje tipove aviona su ti motori?
Logična je pretpostavka da su za avione stacionirane u to vreme na Zemunskom aerodromu.

Da li je sačuvan bilo kakav dokument o tom događaju?
Neko je u nemačkom lancu komandovanja morao da izda naredbu da se to uradi. Ako je bilo u pisanoj formi, možda je i sačuvano.

Itd., itd.

Ako nam se posreći da pronađemo još neki podatak o ovim motorima, poslužiće da ovaj tekst bude dopunjen u sledećem - desetom jubilarnom izdanju knjige.

Idemoooo!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Ovo je snimak savezničkog bombardovanja mosta. Sad bi bilo zgodno da se za odredi naziv tog mosta tokom drugog svetskog rata, zapravo kako su ga nemci vodili u svojoj evidenciji.

I bilo bi zgodno da se odredi približan datum kad je ta oprema bacana u reku.

Malo sam pretražio po netu pa naišao na ove informacije u tekstu Zanimljiva istorija beogradskih mostova Tekst za link

Citat:Pančevac - večito feleričan most: Izgradnja Pančevačkog mosta, tada Most kralja Petra Karađorđevića, najbolje pokazuje stepen napretka tadašnje države jer je most otvoren samo godinu dana posle Brankovog 1935. godine.

Posle nemačkog napada na Jugoslaviju, 6. aprila 1941. godine, komanda jugoslovenske vojske odlučila je da digne u vazduh sva tri postojeća mosta u Beogradu (dva preko Save i jedan preko Dunava) u uzaludnom pokušaju da uspori napredovanje nemačke vojske. Nemci su Pančevac popravili most za svoje potrebe, ali je oštećen tokom bombardovanja 16. aprila i 3. septembra 1944. godine.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

novii ::
I bilo bi zgodno da se odredi približan datum kad je ta oprema bacana u reku.
Približan datum je posle rušenja mosta (piše da su motore bacali sa ruševina mosta) i bar nekoliko dana pre povlačenja iz Beograda.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Trebalo bi videti kako se i ta ulica gde je bilo skladište zvala za vreme drugog svetskog rata, malo je verovatno da su je nemci zvali "Jevrejska ulica"

• 2Ovo se svidja korisnicima: Metanoja, gorran
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Citat:
Da vidimo sa kog dela današnjeg Pančevačkog mosta su Nemci mogli da bace motore u Dunav.

Počećemo od izgleda mosta 1931. godine.

Početak mosta, od Beograda, bili su betonski lukovi, kroz koje je i u aprilu 1941. proticala voda. Danas su ti lukovi na suvom.
Na njih se, sa beogradske strane, naslanjao prvi od sedam lukova mosta. Ukupno sedam lukova mosta stajalo je na šest stubova u vodi, a sve se završavalo na banatskoj strani, na osloncu koji je na kopnu.
Obeležio sam stubove u vodi brojevima od 1-6, počev od beogradske strane.


U aprilskom ratu 1941. godine, vojska Kraljevine Jugoslavije srušila je četvrti i peti luk od beogradske strane, koji su ležali na stubovima 3, 4 i 5.



Posle kapitulacije Kraljevine Jugoslavije, Nemci vrše popravku mosta.
Vrše je tako što demontiraju prva dva luka do beogradske strane i njih prebacuju na mesto uništenih lukova 4 i 5.
Prostor od početka mosta do stuba broj 2 nasipaju i prave lučnu konstrukciju preko kopna.
Od tada, prvi stub koji je potpuno u vodi je stub broj 3.



Takva situacije ostaje do septembra 1944., što se vidi na snimku američke strategijske bombarderske avijacije.



Posle više pokušaja, američki bombarderi 3. septembra 1944. godine pogađaju most. Ruše luk između trećeg i četvrtog stuba, što se vidi na ovom američkom snimku.
U tom trenutku to je drugi luk mosta, odnosno četvrti luk originalnog mosta.



Dakle, nemački kamioni kojima su dovoženi motori nisu mogli dalje od trećeg stuba originalnog mosta.
Ostaje dilema da li su ih nemački vojnici bacali u Dunav bočno (kroz konstrukciju mosta) ili su ih izbacivali na potonulu konstrukciju srušenog luka.
U svakom slučaju, motori su bačeni u zoni oko stuba broj 3 ili između stubova 2 i 3.

Posle završetka Drugog svetskog rata most je obnovila Crvena armija. Pretpostavljam da je to urađeno tako što je iskorišćeno sve što je moglo da se iskoristi od postojećeg stanja.
Nažalost, nemam ni jednu fotografiju mosta iz tog perioda, koja bi razjasnila koji je stub u to vreme prvi u vodi.
Tek polovinom šezdesetih godina prošlog veka most je potpuno renoviran i stavljen na nove stubove. Ostali su da iz Dunava vire neki stari stubovi.



Ako računamo da je ovo što se vidi na banatskoj strani stub broj 6, očigledno je da su 5 i 4 uništeni (plovni put) i da se na beogradskoj strani vide stubovi 3 i 2, koji je ponovo, posle uklanjanja dela zemljanog nasipa, došao u vodu. Ili su ovo na beogradskoj strani stubovi 3 i 4.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sa toliko radova posle rata, možda postoji zapis da je nešto pronađeno. Ipak se preražuje dno da se vidi kakav je reljef radi podizanja novih stubova.
Ovo sa bočnim bacanjem motora u reku je vrlo verovatno, pošto nisu morali ići do kraja da bi ih bacili.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Napisano: 18 Maj 2013 10:40

novii ::Sa toliko radova posle rata, možda postoji zapis da je nešto pronađeno. Ipak se preražuje dno da se vidi kakav je reljef radi podizanja novih stubova.
Ovo sa bočnim bacanjem motora u reku je vrlo verovatno, pošto nisu morali ići do kraja da bi ih bacili.

Ovo je slika mosta posle povlačenja Nemaca. Srušili su i preostale lukove.
Vidi se da su stubovi na banatskoj strani ostali. Nažalost, ne vidi se deo koji je najbitnji za ovu priču.

Možda su Rusi nešto i pronašli, dok su vadili konstrukciju mosta. Možda su to i zapisali, ali, siguran sam, da o tome nisu morali nikoga da obaveste.

Nemam podatak da li su oni pravili nove stubove ili su iskoristili stare. Ako su koristili stare, nisu morali da pretražuju dno.
Osim toga, ako su korišćeni stari stubovi, prvi koji se danas vidi do beogradske strane može da bude stub broj 2 ili 3.

Što se tiče načina bacanja, bočno bacanje je dosta teško. Najlakše je doći kamionom u rikverc do ivice i izgurati motor. Međutim, u tom slučaju motori bi pali u vodu preko potonule konstrukcije. Velika je verovatnoća da bi, u tom slučaju, neki bio izvađen tokom podizanja te konstrukcije.

I još nešto, nevezano za motore.
Posle popravke most je dobio ime "Most Crvene armije". Nije mi poznato da li je iko ikada zvanično promenio to ime. Dakle, most svima poznat pod imenom "Pančevački most" i danas se zvanično zove "Most Crvene armije".

Dopuna: 18 Maj 2013 16:54

U arhivi Medija centra Odbrana postoje dve fotografije posleratne popravke mosta.
Nažalost, ugao snimanja je takav da se ne vidi desna obala Dunava.





Dopuna: 20 Maj 2013 12:28

I bez fotografija posleratne popravke mosta može dosta tačno da se odredi zona u koju su Nemci mogli da bace motore u Dunav.

Na američkom snimku iz 1944. godine jasno se vide dve tačke koje se nisu pomerile ni do danas.
Jedna je (1) - nekadašnja Električna centrala, a današnja toplana na Dorćolu.
Druga tačka (2) je mesto gde saobraćajnice preko Pančevačkog mosta (put i pruga) presecaju nasip.

Na tom snimku brojem (3) označio sam treći stub originalnog mosta. Taj stub je bio najudaljenija tačka od beogradske strane do koje su Nemci mogli da dođu posle septembarskog rušenja mosta.

Kada se povuče linija od tačke (1) do tačke (2) i od nje do tačke (3), pa se te linije u istoj razmeri prenesu na Google snimak lokacije, kraj linije dosta precizno pokazuje mesto originalnog stuba broj 3.

Mislim da je to ostatak stuba koji je danas najbliži desnoj obali Dunava.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

svaka cast na detaljnosti. Mislim da bi definitivno mogla da se napravi kampanja iskopavanja u organizaciji Muzeja vazduhoplovstva. Jos samo da se pare pronadju.. Mozda da se prodaju prava snimanja Historiju...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jako lepo objasnjena istorija mosta (a ja ga u sali zovem Na reci kvaj), sa sve slikama, i detaljnom razradom oko desavanjima u raznim periodima njegove istorije.
Sve je ovo za pohvalu, ali odnosenje svog ovog materijala nekome ciji je to posao da radi, je po meni cudno.
Postoje dosta saznanja o avionima koji su za vreme drugog rata padali u i oko dunava i save, kao i gde su pojedini avioni imali nesrecu da zavrse karijeru.
Od svega toga sto se zna, nista ali ama bas nista nije vadjeno, posto nemozemo da sredimo to sto izvadimo, a bojimo se da ne istruli u procesu sredjivanja, a bolje je da stoji "konzervirano" u mulju.
Tako da i sama cinjenica da se ti motori pronadju, ako vec nisu pronadjeni, nista ne bi dobila od zavrsnice, a pretpostavljam da mislimo na isto izlaganje u muzeju.
Bilo je podosta price oko Britanskog iskopavanja (vadjenja) iz mora sa odredjene dubine aviona kojeg nemaju u muzeju avijacije (nepisem posto tacno neznam koji im tip fali, a pretpostavljam Do-17).
Pa vadjenje B-26 iz nekog jezera, od strane amerikanaca.
A nas mrzi da izvadimo ono sto je nase, ima nase oznake i nosi nasu iztoriju, treba para, para i para.
I tako ce sve to da ostane u mulju, dok neki nas ministar ili vojni izaslanik neode da poseti muzej i ko general Viktor bubanj posle pita a sta se vise taj muzej ne zavrsava, a isti taj je odgovoran za smrt u vatri Do-17 He-111 P-39 aeracobru i dosta aviona na zemunskom aerodromu.
Pa ispod danasnjeg Airport sitija trebalo bi da su nekoliko motora u zemlji.
I tako dalje ......

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hvala.

I ja mislim da će ovo da se završi bez vađenja motora.
Oni koji bi bili najviše zainteresovani za njih ("sakupljači sekundarnih sirovina") nemaju opremu da ih izvade, čak i da ih vide na dnu.

Ipak, da ne zaključujemo dok ne čujemo ljude koji su objavili ovu informaciju - Vidoja Golubovića i Zorana Nikolića.