Poslao: 26 Maj 2013 13:54
|
offline
- lord sir giga
- Elitni građanin
- Pridružio: 01 Dec 2009
- Poruke: 1955
- Gde živiš: Borca Sebes gde obicno .......
|
Aman to su bili novi motori bez imalo ulja ili vode u sebi ili ti suvi motori, zapakovani u propisne kutije i skladisteni (na tamnom i suvom mestu ).
E sad dok sam danas prelazio pancevac nesto mi je palo na pamet ( a nije kamen fala Bogu), trebalo bi odraditi proveru prvenstveno koliko je moguce da kutije pod odredjenom kilazom plutaju pre nego li potonu.
Recimo znamo da motor suv tezi 525 kg plus drvo i ono cime je punjeno zarad ne ostecivanja prilikom transporta, i sve tako upakovano baciti sa mosta i videti od prilike gde ce potonuti, i tu bi trebalo da su motori.
Ali pretpostavljam da je mozda tada dunav bio brzi mozda i sporiji, manjeg vodostaja, ima tu mnogo parametara koji mozda kvare proracun ovog tipa.
Ali nije zgoreg proveriti na ovaj relativno jednostavan nacin.
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
Poslao: 26 Maj 2013 14:10
|
offline
- Patak Daca
- Počasni građanin
- Pridružio: 14 Feb 2012
- Poruke: 899
- Gde živiš: Beograd
|
lose sam se izrazio, izvinjavam se ...
a ovo nije ni malo ls predlog, mada verujem da su sanduci verovatno baceni preko ostataka srusenog mosta, tako da ne verujem da bi sanduci izdrzali to u jednom komadu. Mada, nista nije iskljuceno. Dunav je tu veoma brz, tako da je vrlo verovatno da motori nisu vise ispod mosta vec nesto vise nizvodno..
|
|
|
|
Poslao: 27 Maj 2013 12:36
|
rip
- padobranac75
- Nezaboravni član
- Pridružio: 15 Apr 2010
- Poruke: 2082
- Gde živiš: Beograd
|
Napisano: 26 Maj 2013 20:44
@Patak Daca
@lord sir giga
Drago mi je što vas dvojica želite da pomogneta u pronalaženju ovih motora.
Nažalost, imamo veoma malo početnih podataka i verovatno vas je to odvelo u pravcu da počnete da se bavite
Patak Daca ::... proizvoljnim nagadjanjima ...
Sada nemam vremena da vam detaljnije objasnim gde ste možda u pravu, a gde grešite.
Nadam se da ću sutra imati vremena da vam objasnim i nacrtam, a do tada, predlažem da utvrdite gradivo i da pažljivo pročitate sve od početka, uljučujući i slike.
Dopuna: 27 Maj 2013 12:36
Hajde da pokušamo da razjasnimo bar dve stvari:
1. da li su motori bili upakovani u sanduke, koji bi usporili pad na dno reke?
2. da li su bačeni na mesto gde je Dunav u to vreme bio najbrži?
Ad 1.
Odgovor na prvo pitanje je jednostavan da ne može biti jednostavniji.
Očevici tvrde da su videli avionske motore. Da su motori bili u sanducima, kako bi ih videli?
Ad 2.
Odgovor je malo komplikovaniji i zahteva da se maksimalno uključi logika i neka prethodno stečena znanja.
Položaj matice reke, gde je reka najbrža i najdublja, u odnosu na obale, zavisi od konfiguracije terena.
Ovde je reč o ravničarskoj reci. Na ravnim deonicama matica je najbliža sredini reke. U levim krivinama približava se desnoj obali, a u desnim krivinama levoj obali.
Deonica toka Dunava od ušća Save do Pančevačkog mosta je prava, dugačka oko 3 km i tek posle mosta prelazi u blagu levu krivinu. Dakle, možemo smatrati da je matica Dunava kod Pančevačkog mosta na sredini reke i da se u delu toka prema Višnjici polako približava desnoj obali.
Međutim, sredina toka reke je drastično pomerena posle radova koje su izveli Nemci 1941. godine.
To najbolje pokazuju slike iz 1931., 1944. i 2013. godine.
Na sve tri slike označeni su:
1. Električna centrala (danas toplana na Dorćolu),
2. ukrštanje puta i pruge sa nasipom (1931. godine nasip još nije postojao),
3. početak originalnog mosta (danas u produžetku Dunavske ulice),
4. pozicija originalnog trećeg stuba mosta.
Prva slika dokazuje da je matica najverovatnije oko tačke obeležene brojem 4 (treći stub mosta).
Dokaz za to je i gomilanje peska na špicu ade nizvodno od mosta.
Druga slika pokazuje da su nemački radovi drastično promenili izgled desne obale u zoni mosta. Slika je napravljena najmanje tri godine posle tih radova i logično je da je do tada došlo do pomeranja matice Dunava prema levoj obali. Najverovatnije je negde između četvrtog i petog stuba.
Dokazano je da posle 3. septembra 1944. godine Nemci nisu mogli mostom da odu dalje od trećeg stuba (na slici obeležen brojem 4).
Dakle, u trenutku bacanja motora ta tačka više nije bila mesto gde je Dunav najbrži.
Treći, današnji snimak pokazuje dalje promene konfiguracije desne obale, zbog čega mesto na koje su motori mogli da budu bačeni nije ni danas mesto gde je Dunav nabrži kod mosta.
|
|
|
|
Poslao: 27 Maj 2013 13:23
|
offline
- Sirius
- SuperModerator
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 25986
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Voda da ''otkotrlja'' motor težak pola tone?
|
|
|
|
Poslao: 27 Maj 2013 14:12
|
offline
- HP 35
- Super građanin
- Pridružio: 13 Maj 2012
- Poruke: 1001
- Gde živiš: Munze Konza
|
Uz duzno postovanje ali nije mi jasno i da ih izvadimo - koji ce nam andrak ti motori koji su 70 godina proveli u vodi ? Jedinu svrhu u vadjenju vidim u ciscenju recnog dna . Ako cemo pravo u dunavskom i savskom akvatoriju oko BG na dnu se nalezi i prilican broj aviona palih u aprilskom ratu i saveznickih oborenih do 1944. Neki od njih su i vodene grobnice nasih hrabrih pilota iz 6. lovackog puka . U kokpitima u mulju ima i njihovih posmrtnih ostataka jer nisu svi uspeli da iskoce . Pre bih bio za vadjenje istih . Meni licno mnogo bi bilo interesantnije videti neke delove tih mesersmita , stuka , liberatora , b 17 ili lightninga nego gole avionske motore . O pojedinim lokacijama znaju alasi jer su tu cepali mreze a u izvadjenim ostacima mreza bilo je manjih krhotina aviona .
|
|
|
|
Poslao: 27 Maj 2013 15:14
|
rip
- padobranac75
- Nezaboravni član
- Pridružio: 15 Apr 2010
- Poruke: 2082
- Gde živiš: Beograd
|
Sirius ::Voda da ''otkotrlja'' motor težak pola tone?
Šta zna Dunav šta je pola tone.
Naravno, šalim se.
Iznenadio bi se koliko može Dunav da odnese nizvodno od mesta pada.
Nikad nisam pecao ispod Pančevačkog mosta, pa nemam saznanja o brzini vode.
Ali, preko puta Belegiša pecao sam više puta, naročito kada je vodostaj Dunava nizak. Tu se mnogo kida pa umesto olova koristim stare, teže lagere iz Hilti i sličnih bušilica. Zabacim 10-15 metara od obale i to uzvodno, pod najmanje 45 stepeni. Dok potone na dubinu od 10-15 metara odnese ga nizvodno od mene za najmanje 45 stepeni.
HP 35 ::… O pojedinim lokacijama znaju alasi jer su tu cepali mreze a u izvadjenim ostacima mreza bilo je manjih krhotina aviona .
Imali su alasi i sreće. To su uglavnom britanski bombarderi, oboreni tokom akcija polaganja mina u Dunav. Ne znam da li su svi uspeli da izbace mine pre obaranja.
|
|
|
|
Poslao: 27 Maj 2013 18:31
|
offline
- Sirius
- SuperModerator
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 25986
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Могуће, не кажем да није. Сећам се да су се остаци Жежељевог моста, после само две године лежања у води, нашли испод површине дна. Е, одатле нема више ''котрљања'', осим да се цело дно помало миче.
|
|
|
|
Poslao: 28 Maj 2013 01:36
|
offline
- ltcolonel
- Stručni saradnik foruma
- Nebojša Đokić
- vojni istoričar
- Pridružio: 03 Jun 2010
- Poruke: 4066
- Gde živiš: Novi Beograd
|
Ja bih molio sve one koji imaju bio kakvih podataka makar o približnom položaju ostataka brodova i aviona u široj okolini Beograda da kontaktiraju koleginicu Gordanu Karović, muzejskog savetnika Muzeja nauke i tehnike koja upravo privodi kraju izradu detaljne zvanične karte potonuih brodova u široj okolini Beograda. Na osnovu ove karte bi trebalo iduće godine da se krene sa vađenjem tih brodova (i aviona). Muzej nauke i tehnike vam je dole na Dorćolu imate tačnu adresu na postu o predavanjima u muzeju nauke i tehnike. U pripremi je i monografija o potopljenim brodovima (i avionima) u široj okolini Beograda.
|
|
|
|
Poslao: 28 Maj 2013 20:21
|
rip
- padobranac75
- Nezaboravni član
- Pridružio: 15 Apr 2010
- Poruke: 2082
- Gde živiš: Beograd
|
ltcolonel ::Ja bih molio sve one koji imaju bio kakvih podataka makar o približnom položaju ostataka brodova i aviona u široj okolini Beograda da kontaktiraju koleginicu Gordanu Karović, muzejskog savetnika Muzeja nauke i tehnike koja upravo privodi kraju izradu detaljne zvanične karte potonuih brodova u široj okolini Beograda. Na osnovu ove karte bi trebalo iduće godine da se krene sa vađenjem tih brodova (i aviona). Muzej nauke i tehnike vam je dole na Dorćolu imate tačnu adresu na postu o predavanjima u muzeju nauke i tehnike. U pripremi je i monografija o potopljenim brodovima (i avionima) u široj okolini Beograda.
Ne znam za brodove, ali za avione ima meterijala za posebnu temu.
Samo u 1943. i 1944. šira okolina Beograda upisana je kao mesto pada za vise od 20 aviona.
Osim toga, najmanje 9 aviona oboreno je tokom akcija polaganja mina u Dunav, na delu toka koroz Jugoslaviju. Itd., itd.
|
|
|
|
Poslao: 28 Maj 2013 23:53
|
offline
- ltcolonel
- Stručni saradnik foruma
- Nebojša Đokić
- vojni istoričar
- Pridružio: 03 Jun 2010
- Poruke: 4066
- Gde živiš: Novi Beograd
|
Pa za brodove ima materijala za celu i to podevelu knjigu.
|
|
|
|