Partizani - ''Hrvatska vojska''

1

Partizani - ''Hrvatska vojska''

offline
  • Pridružio: 27 Dec 2011
  • Poruke: 245

Основна црта комунистичке паравојске био је њен изразито прохрватски, односно, с друге стране, антисрпски карактер. Највише јединица имала је ''Народноослободилачка војска Хрватске'', којом је командовао ''Главни штаб Хрватске''. Под овом формацијом почетком 1944. године било је пет од укупно 11 корпуса.
Реорганизацијом с почетка октобра, корпуси, уместо регионалних, добијају нове ознаке: ''Народноослободилачка војска Југославије''. Уместо ''2. хрватског корпуса'', примера ради, од тада је постојао ''6. корпус Народноослободилачке војске Југославије''. Истовремено нестају и национални називи дивизија: ''6. хрватска'' сада се помиње као ''6. личка'' или просто само као ''6. дивизија'', ''7. хрватска'' као ''7. кордунашка'', односно ''7. дивизија'', итд.
Међутим, суштински се ствари не мењају, јер под главним штабовима и партијским телима (централни и покрајински комитети) остају старе територије. Другим речима, и када се термин ''Народноослободилачка војска Хрватске'' више није користио, све јединице под Главним штабом Хрватске и Централним комитетом Комунистичке партије Хрватске и даље су сматране, и називане, ''хрватском војском'', како је то на пример учинио Броз у депеши 2. ударном корпусу од 6. децембра 1943. године.44
Такође, сви корпуси и друге јединице под командом Главног штаба Словеније сматрани су словеначком војском, под командом Главног штаба Босне - босанском војском, итд.
Главном штабу Хрватске комунисти су доделили знатно већу територију него другим главним штабовима: предратну Бановину Хрватску, која је укључивала и области неуставно прикључене 1939. године, због опасности од Хитлера (Западни Срем, Барања, Конавли и Дубровник), као и територије које су пре рата припадале Италији (део Далмације са острвима и Истра). Карактеристично је да су комунисти 24. септембра 1943. године у Истри основали две бригаде у оквиру Главног штаба Хрватске,45 мада су већину људства у овим бригадама чинили Словенци, док је најбројније становништво на том делу Јадрана било италијанско.
Четири дана пре овога, хрватска комунистичка влада, Завнох, објавила је прокламацију о прикључењу Хрватској Истре, Ријеке, Задра, Лошиња, Цреса, Ластова и осталих кварнерских острва (сва ова места и области пре рата припадали су Италији), као и Горског Котара, Хрватског приморја, Далмације и далматинских острва (ове области Италији је прикључила влада Анте Павелића 1941. године). Завнох је предвидео аутономију за Италијане, међутим, Броз му 1. октобра пише да то ''није правилно'', већ да уместо аутономије треба прогласити ''пуну слободу и равноправност италијанске мањине'' (мисли се на мањину у оквиру Хрватске). Броз затим наводи да прокламација Завноха ''неће имати важности пред страним силама'', јер значи сепаратизам. Да би била важећа треба да је потпише - као што ју је касније и потписао - Авној.46
Чак и за Источну Босну Броз користи термин ''хрватске масе'', мада је у тој области проценат хрватског живља био минималан: ''Овде је важно истаћи да су хрватске масе, нарочито Источне Босне, активно ступиле уз нашу борбу'', стоји у његовој депеши 2. ударном корпусу од 6. децембра 1943. године.47
Притом су, и децембра 1943. године, већину ''хрватске војске'' и даље чинили Срби, што потврђује и Броз у цитираној депеши 2. ударном корпусу: ''Домобранска војска у јачем степену прелази на нашу страну... Ускоро ће проценат Хрвата у нашим јединицама у Хрватској надмашити Србе.''48
Оснивањем још два корпуса јануара 1944. године - 10. и 11. корпуса - са великим процентом бивших домобрана и усташа у њима, Хрвати вероватно постају већина у ''хрватској војсци''. Што се тиче Срба у ''хрватској војсци'', они су практично били легионари - борци за стварање нове независне хрватске државе.
С друге стране, бановине које су пре рата сматране српским, а то су биле све бановине осим хрватске и словеначке, комунисти су делили на велики број мањих области. Основали су главне штабове за Србију, Босну, Црну Гору и Боку, Санџак, Војводину, Косово и Метохију и Македонију. Тако је њихов ''Главни штаб за Србију'' обухватао само онај део Србије који је био ослобођен пре балканских ратова 1912. године (''предкумановска Србија''), односно, имао је територију знатно мању од територије ''Главног штаба Хрватске'', иако је у држави Срба било два пута више од Хрвата.
Овако прохрватски и антисрпски постављени темељи комунизма створили су код великог дела Хрвата убеђење да у њему лежи спас од последица пораза њихове нацистичке државе и нарочито од кажњавања за геноцид који је та држава починила. Убеђење је расло са сазнањима о деловању комунистичких формација на терену. Два њихова корпуса налазила су се у близини Загреба и концентрационог логора Јасеновац: 6. корпус (12. и 28. дивизија) и 10. загребачки корпус (32. и 33. дивизија). Међутим, у зборницима комунистичких и немачких докумената с краја 1943. и до пролећа 1944. године - дакле у периоду када су Немци били најактивнији против партизана - не помињу се осовинске акције против ова два корпуса. Изузетак је Операција ''Вајнахтсман'', коју је немачка 371. дивизија извела на сектору Сисак - Глина - Градац - Јастребарско - јужна ивица Загреба - ток реке Саве до Сиска. О томе комунистички историчари пишу: ''Пошто се 28. ударна дивизија НОПВЈ, по наређењу Главног штаба НОВ и ПО за Хрватску, 26. децембра преместила из тих рејона, немачке снаге су око 30. децембра прокрстариле ову просторију без додира са снагама НОВЈ.''49
Командант Главног штаба Хрватске, Иво Рукавина, и командант усташке Црне легије у овом делу Хрватске, Јуцо Рукавина, били су рођена браћа. Очигледно, комунисти су били обвештени о немачкој операцији и на време су се повукли. Заузврат, комунисти нису изазивали ратна страдања у околини Загреба и нису ни помишљали о нападу на Јасеновац.
Занимљива је преписка Главног штаба Словеније, Главног штаба Хрватске и Врховног штаба у вези напада на усташе и домобране у Огулину. Крајем 1943. године 18. словеначка дивизија послата је на територију Главног штаба Хрватске ради преузимања дела ратне спреме коју су Западни савезници допремали преко Јадранског мора. Главни штаб Словеније писао је Врховном штабу 30. децембра: ''Осамнаеста дивизија води борбе код Огулина и Фужина над Сушаком. Хрвати повукли су своје јединице у Далмацију од Огулина. Тиме је онемогућена озбиљнија акција на Огулин...'' Главни штаб Словеније је потом, 3. јануара 1944, послао депешу и Главном штабу Хрватске: ''Мислимо да треба одмах нападати Огулин. Осамнаеста дивизија не може сама. Јавите какве снаге можете ангажовати за ту акцију.''50
Врховни штаб обавештава Глави штаб Словеније 4. јануара како је наредио Главном штабу Хрватске да ''испита могућности нападања и заузимања Огулина''. Главни штаб Хрватске 5. јануара пише Врховном штабу да ''испитује стање непријатељских снага у Огулину, али да се за сада не може одлучити за напад''.51
Од напада није било ништа. Али, комунисти другачије поступају у областима густо насељеним Србима. Тако, од 31. децембра 1943. до 3. јануара 1944. године они предузимају неуспешан напад на Бањалуку, ангажујући до тада највеће снаге у једној антиосовинској акцији. На ужем сектору Бањалуке нападале су 4. и 5. крајишка дивизија, ојачане 3. крајишком бригадом из састава 1. пролетерске дивизије. На ширем сектору, односно на северу, 12. и 28. дивизија имале су задатак да сруше понтонски мост на Сави и заузму Стару Градишку (ни један од ова два задатка није остварен), као и да затварају правце према Дервенти. Немци су сматрали да је, свеукупно, ангажовано око 12.000 партизана.52
У Бањалуци су се у ово доба налазили Хрвати - делови 373. легионарске дивизије, домобрани и усташе. Немаца је било веома мало: неколико штабова и војна полиција.
Комунистички историчари кажу да је циљ напада био да се олакша положај 3. корпусу, против кога је у то време водио операције 5. СС брдски корпус у Источној Босни. Овај циљ није остварен, јер је 3. корпус претрпео тешке губитке, а сем тога изазвана је погибија још 2.000 људи у Бањалуци.
Заправо, било је нелогично очекивати да ће Немцима у Бањалуци доћи у помоћ 5. СС брдски корпус, уместо неке јединице са ближих и проходнијих терена - како се и десило. Циљ напада на Бањалуку треба потражити на другој страни, у депеши Ј. Б. Тита упућеној 31. децембра радио станици ''Слободна Југославија'', под ознаком хитно. Депеша је кратка, садржи само вест да је 5. корпус предузео ''општи напад на Бањалуку''.53
Војничка правила налажу да се почетак напада скрива, а нарочито да се не наглашава његов обим (''општи напад''), како би се успорила реакција друге стране. Међутим, партизански врховни командант лично пише вест за радио станицу одмах по почетку напада. То указује да је пропаганда имала великог удела у доношењу одлуке за напад. На исти закључак наводи и летак који су комунисти остављали у Бањалуци: ''5. корпус се данас налази пред једном од највећих битака која ће бити забележена у историји наших народа. Ову велику офанзиву треба читав свет да објави као трећи фронт.''54
Напад на Бањалуку заиста је био највећа операција коју су комунисти предузели против осовинских трупа од почетка рата. Друга реченица из летка у вези је са депешом Ј. Б. Тита ''Слободној Југославији'': напад на Бањалуку представљао је врхунац како комунистичке, тако и британске пропаганде у корист комуниста. Пошто није било вере у успех, пропагандна кампања је почела када и напад, иако је шкодила самом нападу.

44 Зборник докумената, том 2, књига 11, 188.
45 Зборник докумената, том 12, књига 3, 581.
46 Зборник докумената, том 2, књига 10, 328-329.
47, 48 Зборник докумената, том 2, књига 11, 189, 187.
49 Зборник докумената, том 12, књига 3, 731.
50 и 51 Зборник докумената, том 2, књига 11, 326.
52 Зборник докумената, том 12, књига 4, 52-53.
53 Зборник докумената, том 2, књига 11, 321.
54 Зборник докумената, том 12, књига 4, 48.

М. Самарџић, Истина о Титовим партизанима, необјављен рад.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 08 Sep 2005
  • Poruke: 5746

M. Samardzic ::Основна црта комунистичке паравојске био је њен изразито прохрватски, односно, с друге стране, антисрпски карактер.

Da li imate nekih dokaza za to?



offline
  • pavlo  Male
  • Super građanin
  • Pridružio: 27 Sep 2011
  • Poruke: 1080

Covek bi,po ovom pisanju, pomislio da su Hrvati bili nosioci antifasisticke borbe u Jugoslaviji.Sad, kojom su se politikom sluzili lideri Partizana, to je druga stvar.

Moze li neko da mi potvrdi da je medju Cetnicima bilo vise ne-Srba nego u Partizanima (Vuk Draskovic)?

offline
  • Pridružio: 27 Dec 2011
  • Poruke: 245

Napisano: 02 Jan 2012 17:27

Khaless ::M. Samardzic ::Основна црта комунистичке паравојске био је њен изразито прохрватски, односно, с друге стране, антисрпски карактер.

Da li imate nekih dokaza za to?

Имам. Само прочитајте чланак до краја.

Dopuna: 02 Jan 2012 17:31

pavlo ::Covek bi,po ovom pisanju, pomislio da su Hrvati bili nosioci antifasisticke borbe u Jugoslaviji.Sad, kojom su se politikom sluzili lideri Partizana, to je druga stvar.

Moze li neko da mi potvrdi da je medju Cetnicima bilo vise ne-Srba nego u Partizanima (Vuk Draskovic)?

Хрвати су били носиоци антидемократске борбе - што је била суштина комунистичке борбе (дакле, борба против демократије).
Можда је у једном кратком периоду било више несрба у четницима, али требало би много рада да се то утврди. Од капитулације Италије сигурно је било много више несрба у партизанима.

offline
  • Pridružio: 03 Apr 2008
  • Poruke: 5791

Gospodine Samardzicu, a da vi prvo probate da shvatite komunizam kao ideologiju ??
Da ste probali to da uradite, shvatili bi da je komunizam nadnacionalna ideja i da nije uperena niti protiv jednog naroda posebno.

Sto se odnosi do NOVJ, sve te jedinice su bile pod jedinstvenom komandom Vrhovnog Staba NOVJ i POJ, i prema tome bile su opstojugoslovenska vojska. Niti je bitno gde su formirani, niti je bitno gde su popunjavani, niti jedna jedinica nije bila jednonacionalna.

Tacno je da su postojali glavni stabovi, ali to nisu posebne komande, vec teritorijalno podeljeni stabovi koji su podredjeni Vrhovnom Stabu i raspolazu jedinicama koji su u tom trenutku na njihovom terenu. Vrhovni Stab je u svakom trenutku mogao da preraspodeli jednu ili vise jedinica drugom teritorijalnom stabu. Ista je situacija i u Crvenoj Armiji, samo tamo su se ti stabovi zvali Frontovi, kao i na zapadnom frontu.

Zato molim vas nemojte da se brukate vise. Ja znam da ste vi nacionalista, ali da bi pobedili "neprijatelja" treba ga prvo poznavati, a vi to necinite. Dzaba vam sva istrazivanja i dokumenti ako ne znate o cemu pricate.

rip
  • Pridružio: 15 Apr 2010
  • Poruke: 2082
  • Gde živiš: Beograd

M. Samardzic ::Основна црта комунистичке паравојске био је њен изразито прохрватски, односно, с друге стране, антисрпски карактер. ...

Gospodine Samardžiću, postoji veoma jednostavna metoda da proverite tačnost nekih svojih tvrdnji.
Ukucajte na nekom pretraživaču "Sedma kordunaška" i vidite šta ćete dobiti - ništa.
A onda probajte varijantu "Sedma banijska".

Posle toga, pokušajte pretragu "Vasilj Gaćeša", čisto da vidite ko je, kada i gde izveo prvu oružanu akciju na teritoriji Hrvatske.
Naravno, da bi ovo shvatili, moraćete da se manete i komunističke ideologije (koja ovo nije priznala za početak ustanka u Hrvatskoj), ali i četničke ideologije.

Danas mi može biti jasno zašto su u sedmom razredu osnovne škole moji vršnjaci smatrali da neko ko se doseli iz Hrvatske u Beograd - mora da bude Hrvat.
Vi kao istoričar nemate pravo na luksuz da negirate postojanje Srba zapadno od Drine ili zapadno od Une.
Upravo to činite rečenicom koju sam citirao.

offline
  • Bili smo vojnici
  • Pridružio: 19 Maj 2009
  • Poruke: 4983
  • Gde živiš: Beograd - Srbija; Novi Grad - Republika Srpska

rip
  • Pridružio: 15 Apr 2010
  • Poruke: 2082
  • Gde živiš: Beograd

Danko SVIK VRS ::
Hajde Danko.
Koliko znam i ti si Srbin - zapadno od Drine, ali istočno od Une.

offline
  • Pridružio: 27 Dec 2011
  • Poruke: 245

Napisano: 02 Jan 2012 17:58

Trpe Grozni ::Gospodine Samardzicu, a da vi prvo probate da shvatite komunizam kao ideologiju ??
Da ste probali to da uradite, shvatili bi da je komunizam nadnacionalna ideja i da nije uperena niti protiv jednog naroda posebno.

У почетку, да. Али када је Коминтерна видела резултате избора у Краљевини СХС 1921, наредила је да се води национална политика, тј, антисрпска, касније и да се ступа у савез са ''пламеним националним покретима'', попут усташа, итд.

Trpe Grozni ::
Sto se odnosi do NOVJ, sve te jedinice su bile pod jedinstvenom komandom Vrhovnog Staba NOVJ i POJ, i prema tome bile su opstojugoslovenska vojska. Niti je bitno gde su formirani, niti je bitno gde su popunjavani, niti jedna jedinica nije bila jednonacionalna.

Какви. Погледајте постове које сам поставио о партизанима. Они су само на папиру били централистички покрет, тј. не баш ни на папиру.

Trpe Grozni ::
Tacno je da su postojali glavni stabovi, ali to nisu posebne komande, vec teritorijalno podeljeni stabovi koji su podredjeni Vrhovnom Stabu i raspolazu jedinicama koji su u tom trenutku na njihovom terenu. Vrhovni Stab je u svakom trenutku mogao da preraspodeli jednu ili vise jedinica drugom teritorijalnom stabu. Ista je situacija i u Crvenoj Armiji, samo tamo su se ti stabovi zvali Frontovi, kao i na zapadnom frontu.

Нпр. Словенцима никад нису могли да нареде да дају јединице за пролетерске формације.
Да не помињем да је циљ сво време усмеравање што више снага на четнике - дакле Србе.

Dopuna: 02 Jan 2012 18:00

padobranac75 ::Danas mi može biti jasno zašto su u sedmom razredu osnovne škole moji vršnjaci smatrali da neko ko se doseli iz Hrvatske u Beograd - mora da bude Hrvat.
Vi kao istoričar nemate pravo na luksuz da negirate postojanje Srba zapadno od Drine ili zapadno od Une.
Upravo to činite rečenicom koju sam citirao.

Заиста је тешко разумети ово?

rip
  • Pridružio: 15 Apr 2010
  • Poruke: 2082
  • Gde živiš: Beograd

M. Samardzic ::
padobranac75 ::Danas mi može biti jasno zašto su u sedmom razredu osnovne škole moji vršnjaci smatrali da neko ko se doseli iz Hrvatske u Beograd - mora da bude Hrvat.
Vi kao istoričar nemate pravo na luksuz da negirate postojanje Srba zapadno od Drine ili zapadno od Une.
Upravo to činite rečenicom koju sam citirao.

Заиста је тешко разумети ово?


Hvala. Dovoljno ste rekli.
Samo nastavite.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 1223 korisnika na forumu :: 35 registrovanih, 12 sakrivenih i 1176 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3195 - dana 09 Nov 2023 14:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: _Rade, amaterSRB, Bane san, BORUTUS, Brana01, cikadeda, CikaKURE, dankisha, dijica, Dimitrije Paunovic, DPera, dragoljub11987, dushan, ILGromovnik, Još malo pa deda, Karla, ladro, Leonov, lord sir giga, Magistar78, mercedesamg, milenko crazy north, milutin134, ruma, sabros, Smajser, Steeeefan, vathra, vlad the impaler, vladulns, voja64, Volkhov-M, YugoSlav, Zandar, zzapNDjuric99