offline
- Pridružio: 12 Jan 2006
- Poruke: 3215
- Gde živiš: Gde ja zivim...
|
KPJ je takodje vezana direktivama, ali iz Moskve, i nije aktivna, sve do 22 juna i napada na SSSR!
Tito do tada u Zagrebu, dolazi za Beograd i tamo sedi sve do sredine septembra! Do tada se vec uveliko vode zajednicke borbe JVuO i buducih partizanskih jedinica, protiv okupatora!
Prva organizovana partizanska jedinica je osnovana tek 21. decembra 1941 u malom Bosanskom selu Rudu, i nazvana je Prva proleterska brigada!
Broj izbjeglica, u Srbiji je bio: 600.000 Srba iz
zapadnih dijelova Jugoslavije, 86.000 djece sa tog podrucja, 150.000 Srba
sa Kosova i Metohije, desetine hiljada Srba iz Srema i Backe, izmedju 20
i 30.000 Slovenaca i unitarnih Hrvata.
Za sve je njih trebalo obezbijediti hranu, dati im krov nad glavom, obucu
i odjecu, pruziti im ljekarsku pomoc a djecu skolovati.
Komunisticki ustanak nije bio ustanak protiv okupatora, cilj je bio
pomoci Sovjetskom Savezu vezuci njemacki potencijal na prostoru bivse
Jugoslavije.
Prve akcije protiv okupatora dovele su do strahovitih odmazda. 1: 100 za
ubijenog a 1:50 za ranjenog Nemca.
U septembu Draza zahteva obustavu napada na okupatore zboh strasnih reresalija nad srpskim stanovinistvom".....odmazde su strahovite! Srpska krv se proliva u Bosni, Lici i Dalmaciji...jedan Nemacki zivot nije vredan 100 Srpskih...Treba cekati iskrcavanje saveznika i kada se Nemacka iscrpi na drugim frontovima. Sada se nista ne moze promeniti, samo se gube nevini zivoti....."-D.Mihajlovic porucuje Londonu.
Partizani su nastavili sa akcijama
napadajuci i likvidirajuci pojedince ili manje grupe.
U isto vreme za situaciju u Srbiji, Tito kaze:...."Kad su pocele prve borbe neprijatelj se zbunio jer nije ocekivao toliko junastvo u jednoj maloj pobjedenoj zemlji.To je izazvalo gnjev i okupator se poceo svetiti odmazdama nad nevinim civilima, zenama i djecom. Vjesali su, streljali, odvodili u zatvore koje su kasnije pretvarali u logor na Banjici Vjerovali su da ce strahom da zaustave priliv naroda u partizanske jedinice ali narod je odgovorio jos vecim zarom i svakim danom je rasla snaga partizanskog pokreta....Mihajlovic i njegovi cetnici pokazuju pravo lice i prestaju borbe u Srbiji, tako da se otpor seli za Bosnu....."
Nastojao se pojacati teror i unistenje naroda kako bi ogorcenje i strah sto vise rasli i opredjelili celokupni srpski narod da se digne na ustanak.
Zasto bi Tito osecao bilo kakve emocije prema ubijenim Srpskim civilima!?
To se jasno vidi, kao i odluka Komande JVuO o prekidu akcija protiv okupatora!
U ta sumorna vremena, ostati bez ikakvog posrednika izmedju
obezglavljenog naroda i okrutnog okupatora bila bi sigurno propast i pogibija za Srbe.
Tih dana se u Beogradu odrzava sastanak na kome ucestvuju istaknuti
predstavnici politickih partija, akademici, najugledniji profesori
Univerziteta, predstavnici: inzinjerske, lekarske, industrijske i
advokatske komore kao i drugi javni i kulturni radnici. Sef komesarske
uprave Milan Acimovic obavestava da je upravo podneo ostavku radi
nemogucnosti da obezbedi red i mir u zemlji.
Mnogi srpski intelektualci su odmah uvideli da je u ovom trenutku oslabljenoj drzavi i izmucenom narodu mnogo veci neprijatelj anarhija nego okupator.
U to vrijeme, iz Sofije, gdje mu je bio stab, u Beograd je doputovao
fedmarsal List. Okupio je vojne i civilne zapovjednike i saopstio im
Hitlerovo naredjenje: ustanak moraju ugusiti svim sredstvima, bezobzirno
i snagama kojim raspolazu jer im Vrhovna komanda nece uputiti ni jednu novu jedinicu.
Izjava dr Turnera , civilnog upravnika Beograda na sudjenju poslije rata:
"Hocu, ali i moram da iznesem upravo cinjenice, a to svakako zeli i
visoki sud. Na tom savjetovanju konstatovano je da komesarska uprava u Srbiji sa ministrom Milanom Acimovicem nema potreban autoritet i da joj nije uspjelo da u Srbiji prestanu diverzantske akcije i napadi na njemacku vojsku. Iz same nemacke Vrhovne komande poruceno je da se to neredovno stanje mora svim silama prekinuti, a u Srbiji mora da zavlada red i mir, kako to zahtijeva ponasanje u jednoj okupiranoj zemlji. Odluceno je da se potrazi srpska licnost od autoriteta koja ce smiriti Srbiju, a izbor je pao na
bivseg ministra vojnog, djenerala Milana Nedica. Nedica sam zatekao u
njegovom stanu, gdje je bio pod strazom. Bio je potpuno utucen covjek,
koji je nedavno u Smederevu u velikoj eksploziji izgubio sina jedinca i snahu.
Kada sam mu izlozio predlog vojnih okupacionih vlasti I razlog moje
posete odlucno je rekao:"Sta vam pada na pamet. Vi ste ludi". Da, bas tako je rekao "Vi ste ludi". I odbio me je. Ja sam se vratio medju generale sa
dubokim uvjerenjem da djeneral Nedic nije najsrecnije izabrana licnost i
da moramo naci drugo rjesenje.
Medjutim generali su to moje misljenje odbili i naredili mi da ponovo
odem kod Nedica i da mu saopstim u ultimativnoj formi slijedece:
'Ukoliko Vi odbijete da nam pomognete da smirimo Srbiju, Firer je odlucio
da Beograd i Macvu okupiraju ustaske trupe. Sjevernu Srbiju predace na
upravu Madzarima, a ostatak Srbije bice podijeljen na bugarsku okupacionu
zonu i na albanske trupe koje ce dobiti cjeli Sandzak i upravu do
Kraljeva, gdje ce biti granica sa bugarskom okupacionom zonom'.
Kada me je djeneral Nedic ponovo odbio, ja sam mu otvoreno saopstio,
kakvo je resenje nadjeno. On je pola sata sutio, onda mi je tihim glasom
rekao:
"Pristajem". Eto, visoki sude, tako nam je uspjelo da obrazujemo Vladu
djenerala Milana Nedica" zavrsio je svoje izlaganje dr. Turner.
Na drugom sastanku bivsi gradonacelnik Beograda Vlada Ilic i predsednik
Srpske akademije nauka i umjetnosti Dr. Aleksandar Belic, placuci su
molili djenerala Nedica da ne odustane i da se prihvati spasilacke uloge srpskog roda.
Jednom prilikom, svejedno kojom, general Milan Nedic rekao je Adamu
Pribicevicu, koji je kao sto znate bio na drugoj strani: ".....Lako je dati
zivot za Otadzbinu, jer to boli sekund dva. Ali nije lako dati obraz, jer to
boli i u grobu. Vi ce te me streljati ili obesiti kad se tragedija svrsi. Ali
ja cu leteti ka raju, ne ka paklu, videti bar milion Srba koji mi duboko
zahvaljuju, jer ih je u zivotu ostavila moja 'izdaja'."
Prije nego se i pomisli da se da sud o djeneralu Nedicu, podsjetimo se na
detalje plana izradjenog po Hitlerovoj naredbi: Srbiju isprazniti i u nju
naseliti okolne narode - njemacke saveznike. Stanovnistvo preseliti u
okupirane prostore Sovjetske Rusije. Gradove u Srbiji, prilikom
realizacije projekta, potpuno opkoliti, izvrsiti pretresanje, kvart po kvart, ulica po ulica, kuca po kuca. Saradjujem sa onima koji nas unistavaju, jel'da? Kolaboriram, kazes, i
to ne mozes da podneses. Ima stvari koje se ne smeju uraditi, tvrdis nikad.
Slazem se. Ali ima stvari koje se ne smeju n e u r a d i t i. Da li bi
moja smrt ili moje zatocnistvo moglo spasiti one hiljade ljudi tamo preko u
logorima na Sajmistu i oko Sajmista? Ili one u Jasenovcu, u Gospicu ili
na Pagu?......."
|
