Partizani - ''Hrvatska vojska''

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vathra ::VJ ::Пре неких десетак година искористио сам привилегију да преко личних контаката добијем на увид податке уважене институције која се бави архивистиком, а који се тичу националног састава партизанског покрета у току трајања Другог светског рата и на основу којих могу недвосмислено тврдити да је до 1943. поменута готово апсолутно српског етничког састава, а од те године до краја рата, већинског српског етничког састава, што наравно не умањује заслуге осталих народа који су се у њој борили.
И које извештаје су цитирали?
Ако су то навели, нема потребе за оваквом конспиративношћу.
Радило се о документима Врховног штаба.

• 2Ovo se svidja korisnicima: prekodrinski, victoria
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vathra ::А ово све има везе са темом по чему??

Citat:Tito, Kardelj i njima slicni su kreatori, ideolozi i najodgovorniji. Kardelj je zagovarao izazivanje paljevina i represalija kako bi omasovio pokret. Tito je nalagao represalije, paljevine "cetnickih" sela, ubistva "kulaka, petokolonasa, spijuna..",ali nikada nije zavodio tako drasticne mere u hrvatskim i muslimanskim krajevima.
Paljevine i represalije su isle na teret srpskog naroda, ostali su u tome bili postedjeni. Represalije su terale ljude u sumu i u borbu i stradanja, koju su opet, izneli uglavnom srpski nesrecnici. Hrvati i muslimani su vecinom bili ili u osovinskim formacijama ili nemi posmatraci. Prikljucili su se na kraju, da pokupe lovorike. Uz odobrenje i podrsku ljudi u vrhu KPJ.

Ako tacnost gornjeg citata nije sporna (nisam postavio izvor posto verujem da je ovo dobro poznato), veza je jasna. Sto bi rekao Nojbaher: "srbi su najdrzavotvorniji narod na balkanu, a najgore su prosli"

Gorski car ::Evo ti stavljas pod znake navode streljanje kulaka petokolonasa i spijuna.Zasto? zar mislis da nije bilo izdajnika spijuna i profitera.

Prvo, zato sto Tito nije pozvan da daje takve kvalifikacije, drugo, zato sto o tome odlucuju vazeci zakoni i institucije a ne revolucionarna pravda, trece, zato sto toliki "petokolonasi i izdajnici" nisu prosli cak ni kroz samozvani 'sumski' sud i cetvrto, zato sto ne verujem da celo selo moze moze da bude izdajnicko, I to u srcu teritorije koja je 80% popunila njegove sopstvene redove.

Gorski car :: Citat:Kardelj je zagovarao izazivanje paljevina i represalija kako bi omasovio pokret

Zaboravio si da dodas da je zagovarao akcije u hrvatskim selima da bi ih represalije stavile na stranu srpskog sela!
Malo cudno za "hrvatsku" vojsku?
Ne bas, jer to nije ni sprovedeno, za razliku od srpskih sela. To ne umanjuje kritiku zlocinackog odnosa prema sitnim seljacima u koje su se toliko kleli.

Gorski car ::Drugo namerno desnicarski i rekcionarni istoricari zaboravljaju da dodaju kod pitanja represalija.
KPJ je bila za borbu jer je smatrala da ce represalije omasoviti ustanak i da ce okupatorom morati da odustane od istih.
To se u demokratskom svetu oduvek zvalo terorizam. Podseti se, kakav je bio formalno pravni status KPJ bas u to vreme?
Gorski car ::2.Pitanje je kakva bi politika Nemaca u Srbiji bila da Draza nije izdao interese jedinstva naseg naroda i stavio interes krune na prvo mesto. U jednom nemackom dokumentu iz oktobra 1941 postoji kriticka distanca prema neselektivnim represalijama i da to izaziva kontraefekat kod naroda.
Draza je, koliko znam bio pukovnik nepredatog dela vojske medjunarodno priznate drzave (i priznat od iste kao vodja otpora) a jedinstvo naseg naroda po pitanju krune nije dolazilo u pitanje.
Poznat mi je jedan dokument koji govori o tome, tacnije, kao uzrocnik nereda se identifikuju komunisti te da represalije nemaju efekta jer pogadjaju nevino stanovnistvo cime se mirni gradjani teraju u narucje "buntovnicima". Nije pisano sa tendencijom da se represalije zaustave vec da budu efikasnije (tako sto ce se usmeriti na izazivace, a sto je bilo u praksi neizvodljivo)
Represalije uvek pogadjaju nevine i nezasticene, sta misliti o onima koji ih svesno i ciljano izazivaju?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Пошто и даље дискутујете ван теме, укључено је одобравање порука,

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 1Ovo se svidja korisniku: husky
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Među ukrajinskim partizanima

Pod udarima nacističkih agresora, Kraljevina Jugoslavija je kapitulirala aprila 1941. godine i bila je podeljena. Hortijevska Mađarska okupirala je Bačku i Baranju i uspostavila svoju vlast u njima. Srpski narod se nije mirio sa gubitkom slobode i uključio se u opštenarodni ustanak. Mnogi su zato ubijani, progonjeni, zatvarani. Sem toga, mađarski okupator je mobilisao ili odvodio na prinudni rad srpsko stanovništvo iz Bačke i Baranje.

Hortijeva armija se uključila, zajedno sa nemačkim i jedinicama iz zemalja nacističkog blok, u napad na Sovjetski Savez. Tako su se i prinudno mobilisani Srbi našli na Istočnom frontu. Krajem 1942. godine u blizini fronta u Ukrajini dovedeni su na prinudni rad politički zatvorenici iz mađarskih zatvora. U proleće 1943. godine na front su dovedeni i "munkaši", Srbi koji su mobilisani na prinudni rad. Na taj način, po raznim osnovama, na Istočnom frontu u Ukrajini našli su se mnogi Srbi. Svima je bilo zajedničko da su protiv svoje volje dovedeni na ukrajinsku zemlju da ratuju ili rade za fašističku vojnu silu. Ovom treba dodati da je veliki broj njih pripadao revolucionarnom pokretu ili bio pod njegovim uticajem.

U to vreme ukrajinski narod je vodio oslobodilačku borbu protiv fašističkih agresora. Na prostoru Ukrajine dejstvovale su partizanske jedinice. Početkom 1943. godine Srbi koji su se našli na tlu Ukrajine povezuju se sa partizanskim jedinicama. Među više jedinica posebno treba istaći partizansku diviziju "Nikolaj Ščors" u oblasti Žitomira, kao i odred "Staljin" iz Tarnopoljskog kraja. Veliki broj Srba se našao u ukrajinskoj partizanskoj brigadi "Boženko". Ova jedinica je bila karakteristična po stalnom menjanju formacije, zavisno od određene borbene situacije. Za razliku od teritorijalnih partizanskih odreda, ova brigada je bila operativna jedinica, veoma pokretljiva. U određenim prilikama delovala je i u okviru operativnih planova regularnih vojnih formacija. Srbi su se borili i u sastavu odreda "Suvorov" u močvarama Polesja i Ukrajine, kao i odredima "Buđoni", "Molotov", "Frunze", "Černiševski" itd.

Kada je 1943. godine počelo nastupanje Crvene armije i potiskivanje nacističkih vojnih snaga prema zapadnim granicama SSSR-a, i kad su uspostavljene veze sa ukrajinskim partizanima stvaraju se Združeni odredi, kojima pristupaju i partizanske formacije u kojima su se borili Srbi iz Bačke i Baranje. Kada su oslobođeni zapadni delovi SSSR-a, Ukrajina i Belorusija, rasformirani su partizanski odredi i uključeni u redove Crvene armije. Srbi i ostali Jugosloveni su prebačeni u antifašistički logor u Krasnogorsku. Odande su upućeni u jugoslovenske jedinice koje su bile u formiranju.

Polovinom decembra 1943. godine u gradu Kolomnu je formirana Prva jugoslovenska brigada. Na putu za domovinu, brigada je jedno vreme dejstvovala u sastavu Drugog ukrajinskog fronta. Posle izdvajanja iz njegovog sastava, Prva brigada je 21. septembra 1944. krenula za Turn Severin, da bi se 6. oktobra 1944. godine prebacila u domovinu. Ovde je stavljena pod komandu 14. korpusa Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije. U sastavu ovog korpusa nastavila je borbeni put za oslobođenje Jugoslavije od fašističkog okupatora.

Posle formacijskog popunjavanja Prve jugoslovenske brigade, ostatak boraca uključen je u Drugu jugoslovensku brigadu, koja je decembra 1944. godine prebačena u Pančevo. Uključena je u VI ličku diviziju i u njenom sastavu se borila do kraja rata.

Druga tenkovska jugoslovenska brigada je formirana 8. marta 1945. godine. Pošto je dobila nove tenkove, krenula je u domovinu. Učestvovala je u proboju Sremskog fronta i oslobađanju Jugoslavije.

Učešće Srba u partizanskom ratu u sastavu ukrajinskih jedinica doprinelo je zbližavanju dva bratska slovenska naroda, koji su se u najvećoj svetskoj ratnoj kataklizmi našli rame uz rame u redovima antifašističkih snaga, koje su pobedile nacističke agresore.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 3Ovo se svidja korisnicima: Bane san, Skywhaler, Lucije Kvint
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Како су Срби чували и сачували Хрватску (ФОТО)

Од граничара у Војној крајини у аустријском царству до партизана у Другом светском рату. Штитећи границе Беча, штитили и границе хрватског народа. У Шестој личкој партизанској дивизији било је чак 96 одсто Срба


[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 4Ovo se svidja korisnicima: VJ, vnf, victoria, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Moj davno pokojni prijatelj je bio partizan u jednoj od dalmatinskih brigada, kojoj ne secam se, ali se secam da je pricao da je sa tom brigadom bio "naspram saveznika" kod Trsta. Ne secam se ni dela price kada je otisao u partizane, ali nije kasnije od sredine rata. On je ziveo u Dabru, mesovitom srpsko-hrvatskom selu ispod Dinare, uzvodno od danasnje brane na Cetini. Umro je '81. kao kolonista u Sremu, ideoloski je ostao na partizanskoj liniji, da tako kazem.

Evo njegove price o tome kako je otisao u partizane: u selo su dosli partizani, okupili seljake i komandir (ili komesar) im je rekao "Katolici kako hoce, pravoslavcima je sigurnije da idu sa nama, za slucaj da se ustase vrate...". Moguce je da ovaj model "regrutacije" nije bio redak u krajevima gde su delovale ustase.

Nisam siguran da li je tacno upotrebio reci pravoslavci i katolici, ali nesto u vezi vera jeste, svakako nije upotrebio reci Srbi i Hrvati... Moguce je da je tamosnje stanovnistvo jedne druge zvalo po veri...

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Lucije Kvint ::... Moguce je da je tamosnje stanovnistvo jedne druge zvalo po veri...Чест случај, колико се сећам са предавања... Додуше, наша професорка је помињала Босну као пример и поделу на ''ришћане, кршћане и мухамеданце''...