Partizani - formacija početkom 1944.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vathra ::Napisano: 03 Jan 2012 11:11

kljift ::Grčki komunisti su bili i možda bolji od jugoslovenskih (dokazali se u ratu protiv Italijana). I pojeo ih mrak posle 1945.godine. Oni koju se prebjegli u Titovu Jugoslaviju završili su u zatvorima. Kad nemaš leđa, ugasio si ga. Inače mene kopka šta bi ovdje bilo da 1944. godine nije ušla Crvena armija i oslobodila Beograd. Partizana mislim da ne bi bilo.
Tek ih u Hrvatsku ne bi bilo. Zagreb je pao 6 dana posle Berlina. 4 mjeseca posle Pešte.
Офанзива партизана ка Србији је била снабдевена од британаца.
Приметимо да су они снабдели партизане са тенковима и авионима пре совјета.

Dopuna: 03 Jan 2012 11:16

6.lickadivizija ::Realno, jos pocetkom 1943. godine znalo se da partizani dobijaju rat, pa posle Sutjeske Nemci realno nisu mogli da naprave jaku kopnenu ofanzivu na snage NOVJ. Da ne govorimo koliko su oruzja partizani dobili kapitulacijom Italije itd. Kako rat odmice cetnici su sve slabiji, a partizani sve jaci.
Требало је бити прилично видовит почетком 1943, поготово јер су у најави били најтежи тренуци за НОВЈ. Крајем 1943. је била потпуно другачија ситуација. Капитулација Италије, масовно снабдевање и подршка британаца, приближавање совјета и лоша ситуација за Немачку.
Са друге стране, идеја да је улазак совјета септембра 1944. решио ствар је доста закаснело.


Pardon, nisam bas bio precizan! Ako se Staljingrad uzima za prekretnicu u ratu na medjunardonom, globalnom planu, ako su Nemci jos 1942. godine definitivno izgubili rat u Severnoj Africi, onda je bilo jasno ko dobija rat, tj. koje snage u svetu.
Sada, ako se uzme u obzira da pocetkom 1943. godine Saveznici i dalje tretiraju cetnike kao snagu koja se bori na njihovoj strani, zavrsne borbe u istocnoj Hercegovini u martu 1943. godine izmedju partizana i cetnike bile su borbe za primat u Jugoslaviji. Cetnicki poraz na Neretvi bio je zaista katastrofalan, o cemu pise cak i Bojan Dimitrijevic, pa i Kosta Nikolic. (Dimitrijevicu se cak jednom "omaklo", dok je gostovao u emisiji RTS-a "Upitnik", da partizana ne bi ni bilo da su se ujedinili nedicevci i ljoticevci!) Posle bitke na Neretvi cetnici zaista ne predstavljaju nikakvu snagu van Srbije.
Slazem se da su u tim danima i partizani prezivljavali izuzteno kriticne trenutke. Sutjeska je, po mom misljenu, tezak partizanski poraz. Ali, nakon tih dana bilo je jasno da okupatori nemaju vise snage za sveobuhvatni kopneni napad na partizanske snage. Zato vise nije ni bilo kopnenih ofanziva i opkoljavanja glavnine partizanskih snaga. To sam hteo da kazem.
Drugo, partizani mozda ne bi provalili onako brzo u Srbiju kao sto su to ucinili zajedno sa Crvenom armijom krajem leta i pocetkom jeseni 1944. godine, ali treba znati da su partizani konstantno tada bili na obroncima Srbije i da se radilo o iskusnim jedinicama koje su Britanci, to ste vec i Vi rekli, snabdeli oruzjem, municijom i uniformama. Nemci i cetnici vise nisu imali snage ni da ih trajno odbace duboko u Bosnu ili Crnu Goru. Jedinice NOVJ stalno su napadale u zelji da prebace teziste rata u Srbijyu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

kljift ::Grčki komunisti su bili i možda bolji od jugoslovenskih (dokazali se u ratu protiv Italijana). I pojeo ih mrak posle 1945.godine. Oni koju se prebjegli u Titovu Jugoslaviju završili su u zatvorima.

Znam da je off-topick, ali moram da pitam.
Odakle ti ova informacija ???
Grcki komunisti su se borili do 1949 godine u gradjanskom ratu, sve do rezolucije informbiroa nosili su se poprilicno ramnopravno sa englezima, amerima i grckim monarhistima. Tek posle rezolucije, ELAS gubi tlo pod nogama (posto se opredelio za Staljinovu politiku) i prekida se pomoc iz Jugoslavije.
Svi oni koji su uspeli da prebegnu u Jugoslaviju i zeleli da zive u njoj, ostali su i imali pristojan zivot, oni koji su bili striktno za Staljina, otisli su u drzavama istocnog bloka.
Otac moje ujne je cisti grk i ziveo je ovde (Tetovo) do kraja svog zivota.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Trpe Grozni ::kljift ::Grčki komunisti su bili i možda bolji od jugoslovenskih (dokazali se u ratu protiv Italijana). I pojeo ih mrak posle 1945.godine. Oni koju se prebjegli u Titovu Jugoslaviju završili su u zatvorima.

Znam da je off-topick, ali moram da pitam.
Odakle ti ova informacija ???
Grcki komunisti su se borili do 1949 godine u gradjanskom ratu, sve do rezolucije informbiroa nosili su se poprilicno ramnopravno sa englezima, amerima i grckim monarhistima. Tek posle rezolucije, ELAS gubi tlo pod nogama (posto se opredelio za Staljinovu politiku) i prekida se pomoc iz Jugoslavije.
Svi oni koji su uspeli da prebegnu u Jugoslaviju i zeleli da zive u njoj, ostali su i imali pristojan zivot, oni koji su bili striktno za Staljina, otisli su u drzavama istocnog bloka.
Otac moje ujne je cisti grk i ziveo je ovde (Tetovo) do kraja svog zivota.

Preseljeni su u Vojvodinu čak su uglavnom živeli sa Makedoncima u Vojvodini, psole su prebačeni u Čehoslovačku.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Neki, ali ne svi, dosta ih je ostalo i u Makedoniji, pogotovo zapadni deo (Tetovo, Gostivar, Debar, Kicevo), naseljavani su tamo da bi pojacali brojnost makedonaca na teritoriji zapadne Makedonije. Doduse, ovo se vise odnosi na borce i izbeglice etnicke makedonce nego na grke, ali bilo je i grka medju njima, narocito oni koji su osnovali familije sa makedoncima iz Egejske Makedonije.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

6.lickadivizija ::
Sada, ako se uzme u obzira da pocetkom 1943. godine Saveznici i dalje tretiraju cetnike kao snagu koja se bori na njihovoj strani, zavrsne borbe u istocnoj Hercegovini u martu 1943. godine izmedju partizana i cetnike bile su borbe za primat u Jugoslaviji. Cetnicki poraz na Neretvi bio je zaista katastrofalan, o cemu pise cak i Bojan Dimitrijevic, pa i Kosta Nikolic. (Dimitrijevicu se cak jednom "omaklo", dok je gostovao u emisiji RTS-a "Upitnik", da partizana ne bi ni bilo da su se ujedinili nedicevci i ljoticevci!) Posle bitke na Neretvi cetnici zaista ne predstavljaju nikakvu snagu van Srbije.
Да, био је толико катастрофалан, да после битке у долини Неретве, ни у Источној Херцеговини, није остао ни један партизан!
Штавише, Херцеговци су кренули за партизанима и стигли их у кањону Пиве, да доживе још један пораз...

6.lickadivizija ::
Slazem se da su u tim danima i partizani prezivljavali izuzteno kriticne trenutke. Sutjeska je, po mom misljenu, tezak partizanski poraz.
Али је Операција ''Шварц'' одлично почела по њих, 12. маја 1943, када су Немци напали Херцетговце који су нападали партизане о кањону Пиве. Ђилас у својим мемоарима пише да се у Врховном штабу тада славило. А иначе баш се очекивао немачки изасланик, али није могао да дође пошто је наишао на четнике.
Док је Дража уочио немачке покрете и на време се извукао из обруча, Броз није. Тако су Немци опколили и уништили партизанску главнину - остало им је свега око 4.000 бораца.
Зашто их нису тада савладали четници, питаће Калес?
Зато што су једва измицали Немцима.
Према томе, Сутјеска је донела много веће последице него Неретва. Брозова наредба из лета 1943. да се оснује нова Оперативна група дивизија и крене на четнике у Србији није спроведена. Уместо тога, он се са оно мало преживелих враћа далеко на запад. Оставља само 2. пролетерску дивизију, тада са нешто преко 1.000 партизана, у новом покушају да се униште четници на добојском Озрену. Све до бугарске границе није имао ни једну дивизију.
Као што рекох, лета 1943. у целој земљи било је око 25.000 партизана. Нисам пронашао никакав њихов план акције.
Напротив, Дража је имао план да напада Осовину према Приморју и Сарајеву и то је учинио. Изведена је највећа антиосовинска акција у земљи пре доласка Црвене армије. Од Немаца и њихових савезника ослобођене су вароши од Зворника на северу до Пријепоља на југу, а на западу је опкољено Сарајево, са око 18.500 четника, укључујући и најбоље јединице Церског, Мачванског и Авалског корпуса.
Међутим, изненада и по комунисте, и по четнике, и по Немце, Западни савезници наређују Италијанима да наоружају комунисте. Тако они нагло јачају и, уместо на Немце, све мобилне снаге шаљу на четнике који нападају Немце. Пред Соколац, последњу одбрану Сарајева, стигли су у последњи час, два сата пре него што је требало да почене одлучујући четнички напад, у зору 21. октобра 1943. Већ је била извршена артиљеријска припрема.
Ово је Брозова наредба 2. ударном корпусу од 9. октобра: ''Рашчистити потпуно са четницима''. (Зборник докумената, том 2, књига 10, 367).
Броз је поновио и основни задатак комуниста: ''Мој план јесте: концентрисати 1. корпус и ваш 2. корпус на сектору Санџака и Метохије и, када за то буде моменат сазрео, кренути у правцу Србије и Македоније''. (Зборник докумената, том 2, књига 10, 368).
Депешом од 21. октобра, Броз обавештава 2. ударни корпус: ''Четници под командом Рачића заузели Вишеград и Рогатицу. Пета дивизија стигла у Фочу и данас смо јој издали наређење да одмах крене у правцу Горажда и Рогатице, заузме Вишеград и чека даља наређења. Према томе упутите и ви две бригаде да одмах крену у правцу Прибоја и Рудога да заузму та места.'' (Зборник докумената, том 2, књига 10, 399).
Међутим, до партизанског Врховног штаба стигла је нежељена вест: да је 2. ударни корпус ступио у борбу са Албанцима. Броз одмах упућује критику: ''Нисте требали да се закачите са Албанцима, већ сте ваше операције морали уперити према Србији. То је најважнија стратешко-политичка задаћа садашњице да се онемогући Дража. Треба радити хитно у том правцу због вањско-политичких разлога.'' (Зборник докумената, том 2, књига 10, 397).
Командант 2. ударног корпуса, Пеко Дапчевић, на ову критику је одговорио: ''Ми нисмо напали Арбанасе, већ они нас заједно са Немцима са правца Андријевице. Чак смо их покушавали неутралисати и водили са њима разговоре''. (Зборник докумената, том 2, књига 10, 398).
У овом писму од 21. октобра, Броз најављује знатно већу акцију него раније: ''Пета дивизија је већ на Дрини. Скоро ћу доћи и ја са још две дивизије. Дотле морате ви хитно радити. Наредићу и Војвођанској да пређе у Србију а и Кости да вас подупре код Вишеграда. Јавите ваше мере у том правцу.'' (Зборник докумената, том 2, књига 10, 398).
Према томе, требало је да дођу 1. пролетерска и 6. личка дивизија (тј. 1. пролетерски корпус) из околине Дрвара, затим 16. војвођанска дивизија из области Мајевице, а такође и 3. ударни корпус, под командом Косте Нађа, из области Тузле. Другим речима, комунисти су против четника на правцу Вишеград - Сарајево планирали ангажовање сва три своја мобилна корпуса (1. пролетерски, 2. ударни и 3. ударни), као и локалне јединице. Дакле, све што су могли.
Сат пред поноћ тога дана, 21. октобра, пре него што ће извести одлучујићи напад на усташе у Соколцу, четници су са севера нападнути од стране 27. дивизије 3. корпуса, а са југа од стране 5. крајишке дивизије.
Ахмет Ђонлагић, који је како изгледа и сам припадао 27. дивизији, пише да је њен штаб сазнао да се ''јединице четничког Церског корпуса приближују Соколцу'', затим да се око Праче ''налазе дијелови четничког Дринског корпуса'', као и да се ''Романијски четнички корпус прикупља сјеверно од планине Романије, око села Кнежине и у близини Соколца''. Командант дивизије одлучио је да не чека све јединице, већ да одмах нападне са једном бригадом и локалним Романијским партизанским одредом. Већи део бригаде послао је на четнике у Рогатици, а мањи део бригаде, са Романијским одредом, на четнике у селу Сијерци. ''У селу Сијерцима налазила се четничка Азбуковачка бригада. Подишавши њеном распореду, 2. батаљон и Романијски одред упали су међу изненађене четнике и разбили их у трочасовној борби. Томе су знатно допринијели борци и штаб Романијског одреда, који су добро познавали земљиште'', пише Ахмет Ђонлагић. (А. Ђонлагић, 27. источнобосанска дивизија, 24-25.)
Бројно стање Романијског партизанског одреда, како наводи Ђонлагић, мерило се десетинама бораца. То је било симболично у односу на хиљаде четника Романијског корпуса. Међутим, као особе с тих простора, романијски партизани су сазнали где се тачно налазе четници, а сем тога лако су могли да се оријентишу по мраку. Знали су и да је Абуковачка бригада у позадини, док је главнина Рачићевих јединица подилазила усташким положајима на Соколцу. Тако је значај Романијског партизанског одреда далеко превазилазио његово бројно стање. За Србе са Романије, којима је највећа жеља била уништење усташа, романијски партизани били су пета колона, али они се на то нису обазирали.
Ђонлагић даље пише да су партизани наставили да нападају четнике и наредних дана. До 25. октобра стигла је и главнина 17. дивизије 3. ударног корпуса - што је било укупно око 6.000 партизана - па су четницима осујећени ''амбициозни (али и нереални) планови'', наводи Ахмет Ђонлагић, додајући: ''То је био значајан војно-политички успјех НОП-а у том дијелу источне Босне, који је позитивно одјекнуо и у западној Србији''. ( А. Ђонлагић, 27. источнобосанска дивизија, 26.)

6.lickadivizija ::
Ali, nakon tih dana bilo je jasno da okupatori nemaju vise snage za sveobuhvatni kopneni napad na partizanske snage.
Тако је мислио и Броз. Видевши да сви нападају четнике (само из правца Златибора Немци су заредом предузели пет офанзива против њих), покушао је да искористи прилику да их уништи.
Међутим, он опет није уочио покрете Немаца, па чак ни повратак 1. брдске дивизије из Грчке - мада се она развукла у десетинама композиција (20.000 људи, 5.000 коња, артиљерија, итд).
Дража, међутим, јесте.
Он је сматрао да Немци и Бугари намеравају да на подручју југозападне Србије опколе сукобљене четнике и комунисте, ''како би нас једновремено једне и друге обухватили''. Зато је наредио концентрисање великих снага иза немачко-бугарских положаја. На овај начин, четници би били спремни ''за наношење пресудног удара комунистима'', а истовремено би били ''сачувани од обухвата Немаца и Бугара''. (АВИИ, ЧА, К-275, рег. бр. 21\1; наредба свима од 7. новембра.)
Када су комунисти освојили од четника долину Лима, будући да је стратешки неповољна, Дража је наредио да се они ту задрже по сваку цену истуреним герилским одредима - како би Немцима постали што боља мета.
Тако су комунисти, и не знајући шта се дешава, доживели још један масакр од Немаца, 4. децембра 1943.
Два дана после овог масакра, Броз је писао 2. ударном корпусу да о тој области заправо има најмање Немаца: ''Сви остали сектори су поседнути од стране окупатора много јаче, што значи да су услови рада на њима много тежи'', наводи он. (Зборник докумената, том 2, књига 11, 189.)
Наређивао је дакле, да и даље нападају четнике.
Међутим, ту је дошла до тада најјача немачка формација у земљи: 5. СС брдски корпус (око 45.000 војника првог позива). После масакра 2. пролетерске, дошла је на ред 5. крајишка, па 17. и 27. дивизија, итд).
Укратко, не само да су четници победили на Неретви, него су партизани низали пораз тза поразом, како од четника, тако и од Немаца (много више), али то све са исходом рата није имало везе, јер је исход решен за зеленим столом.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

M. Samardzic ::6.lickadivizija ::
Sada, ako se uzme u obzira da pocetkom 1943. godine Saveznici i dalje tretiraju cetnike kao snagu koja se bori na njihovoj strani, zavrsne borbe u istocnoj Hercegovini u martu 1943. godine izmedju partizana i cetnike bile su borbe za primat u Jugoslaviji. Cetnicki poraz na Neretvi bio je zaista katastrofalan, o cemu pise cak i Bojan Dimitrijevic, pa i Kosta Nikolic. (Dimitrijevicu se cak jednom "omaklo", dok je gostovao u emisiji RTS-a "Upitnik", da partizana ne bi ni bilo da su se ujedinili nedicevci i ljoticevci!) Posle bitke na Neretvi cetnici zaista ne predstavljaju nikakvu snagu van Srbije.
Да, био је толико катастрофалан, да после битке у долини Неретве, ни у Источној Херцеговини, није остао ни један партизан!
Штавише, Херцеговци су кренули за партизанима и стигли их у кањону Пиве, да доживе још један пораз...

6.lickadivizija ::
Slazem se da su u tim danima i partizani prezivljavali izuzteno kriticne trenutke. Sutjeska je, po mom misljenu, tezak partizanski poraz.
Али је Операција ''Шварц'' одлично почела по њих, 12. маја 1943, када су Немци напали Херцетговце који су нападали партизане о кањону Пиве. Ђилас у својим мемоарима пише да се у Врховном штабу тада славило. А иначе баш се очекивао немачки изасланик, али није могао да дође пошто је наишао на четнике.
Док је Дража уочио немачке покрете и на време се извукао из обруча, Броз није. Тако су Немци опколили и уништили партизанску главнину - остало им је свега око 4.000 бораца.
Зашто их нису тада савладали четници, питаће Калес?
Зато што су једва измицали Немцима.
Према томе, Сутјеска је донела много веће последице него Неретва. Брозова наредба из лета 1943. да се оснује нова Оперативна група дивизија и крене на четнике у Србији није спроведена. Уместо тога, он се са оно мало преживелих враћа далеко на запад. Оставља само 2. пролетерску дивизију, тада са нешто преко 1.000 партизана, у новом покушају да се униште четници на добојском Озрену. Све до бугарске границе није имао ни једну дивизију.
Као што рекох, лета 1943. у целој земљи било је око 25.000 партизана. Нисам пронашао никакав њихов план акције.
Напротив, Дража је имао план да напада Осовину према Приморју и Сарајеву и то је учинио. Изведена је највећа антиосовинска акција у земљи пре доласка Црвене армије. Од Немаца и њихових савезника ослобођене су вароши од Зворника на северу до Пријепоља на југу, а на западу је опкољено Сарајево, са око 18.500 четника, укључујући и најбоље јединице Церског, Мачванског и Авалског корпуса.
Међутим, изненада и по комунисте, и по четнике, и по Немце, Западни савезници наређују Италијанима да наоружају комунисте. Тако они нагло јачају и, уместо на Немце, све мобилне снаге шаљу на четнике који нападају Немце. Пред Соколац, последњу одбрану Сарајева, стигли су у последњи час, два сата пре него што је требало да почене одлучујући четнички напад, у зору 21. октобра 1943. Већ је била извршена артиљеријска припрема.
Ово је Брозова наредба 2. ударном корпусу од 9. октобра: ''Рашчистити потпуно са четницима''. (Зборник докумената, том 2, књига 10, 367).
Броз је поновио и основни задатак комуниста: ''Мој план јесте: концентрисати 1. корпус и ваш 2. корпус на сектору Санџака и Метохије и, када за то буде моменат сазрео, кренути у правцу Србије и Македоније''. (Зборник докумената, том 2, књига 10, 368).
Депешом од 21. октобра, Броз обавештава 2. ударни корпус: ''Четници под командом Рачића заузели Вишеград и Рогатицу. Пета дивизија стигла у Фочу и данас смо јој издали наређење да одмах крене у правцу Горажда и Рогатице, заузме Вишеград и чека даља наређења. Према томе упутите и ви две бригаде да одмах крену у правцу Прибоја и Рудога да заузму та места.'' (Зборник докумената, том 2, књига 10, 399).
Међутим, до партизанског Врховног штаба стигла је нежељена вест: да је 2. ударни корпус ступио у борбу са Албанцима. Броз одмах упућује критику: ''Нисте требали да се закачите са Албанцима, већ сте ваше операције морали уперити према Србији. То је најважнија стратешко-политичка задаћа садашњице да се онемогући Дража. Треба радити хитно у том правцу због вањско-политичких разлога.'' (Зборник докумената, том 2, књига 10, 397).
Командант 2. ударног корпуса, Пеко Дапчевић, на ову критику је одговорио: ''Ми нисмо напали Арбанасе, већ они нас заједно са Немцима са правца Андријевице. Чак смо их покушавали неутралисати и водили са њима разговоре''. (Зборник докумената, том 2, књига 10, 398).
У овом писму од 21. октобра, Броз најављује знатно већу акцију него раније: ''Пета дивизија је већ на Дрини. Скоро ћу доћи и ја са још две дивизије. Дотле морате ви хитно радити. Наредићу и Војвођанској да пређе у Србију а и Кости да вас подупре код Вишеграда. Јавите ваше мере у том правцу.'' (Зборник докумената, том 2, књига 10, 398).
Према томе, требало је да дођу 1. пролетерска и 6. личка дивизија (тј. 1. пролетерски корпус) из околине Дрвара, затим 16. војвођанска дивизија из области Мајевице, а такође и 3. ударни корпус, под командом Косте Нађа, из области Тузле. Другим речима, комунисти су против четника на правцу Вишеград - Сарајево планирали ангажовање сва три своја мобилна корпуса (1. пролетерски, 2. ударни и 3. ударни), као и локалне јединице. Дакле, све што су могли.
Сат пред поноћ тога дана, 21. октобра, пре него што ће извести одлучујићи напад на усташе у Соколцу, четници су са севера нападнути од стране 27. дивизије 3. корпуса, а са југа од стране 5. крајишке дивизије.
Ахмет Ђонлагић, који је како изгледа и сам припадао 27. дивизији, пише да је њен штаб сазнао да се ''јединице четничког Церског корпуса приближују Соколцу'', затим да се око Праче ''налазе дијелови четничког Дринског корпуса'', као и да се ''Романијски четнички корпус прикупља сјеверно од планине Романије, око села Кнежине и у близини Соколца''. Командант дивизије одлучио је да не чека све јединице, већ да одмах нападне са једном бригадом и локалним Романијским партизанским одредом. Већи део бригаде послао је на четнике у Рогатици, а мањи део бригаде, са Романијским одредом, на четнике у селу Сијерци. ''У селу Сијерцима налазила се четничка Азбуковачка бригада. Подишавши њеном распореду, 2. батаљон и Романијски одред упали су међу изненађене четнике и разбили их у трочасовној борби. Томе су знатно допринијели борци и штаб Романијског одреда, који су добро познавали земљиште'', пише Ахмет Ђонлагић. (А. Ђонлагић, 27. источнобосанска дивизија, 24-25.)
Бројно стање Романијског партизанског одреда, како наводи Ђонлагић, мерило се десетинама бораца. То је било симболично у односу на хиљаде четника Романијског корпуса. Међутим, као особе с тих простора, романијски партизани су сазнали где се тачно налазе четници, а сем тога лако су могли да се оријентишу по мраку. Знали су и да је Абуковачка бригада у позадини, док је главнина Рачићевих јединица подилазила усташким положајима на Соколцу. Тако је значај Романијског партизанског одреда далеко превазилазио његово бројно стање. За Србе са Романије, којима је највећа жеља била уништење усташа, романијски партизани били су пета колона, али они се на то нису обазирали.
Ђонлагић даље пише да су партизани наставили да нападају четнике и наредних дана. До 25. октобра стигла је и главнина 17. дивизије 3. ударног корпуса - што је било укупно око 6.000 партизана - па су четницима осујећени ''амбициозни (али и нереални) планови'', наводи Ахмет Ђонлагић, додајући: ''То је био значајан војно-политички успјех НОП-а у том дијелу источне Босне, који је позитивно одјекнуо и у западној Србији''. ( А. Ђонлагић, 27. источнобосанска дивизија, 26.)

6.lickadivizija ::
Ali, nakon tih dana bilo je jasno da okupatori nemaju vise snage za sveobuhvatni kopneni napad na partizanske snage.
Тако је мислио и Броз. Видевши да сви нападају четнике (само из правца Златибора Немци су заредом предузели пет офанзива против њих), покушао је да искористи прилику да их уништи.
Међутим, он опет није уочио покрете Немаца, па чак ни повратак 1. брдске дивизије из Грчке - мада се она развукла у десетинама композиција (20.000 људи, 5.000 коња, артиљерија, итд).
Дража, међутим, јесте.
Он је сматрао да Немци и Бугари намеравају да на подручју југозападне Србије опколе сукобљене четнике и комунисте, ''како би нас једновремено једне и друге обухватили''. Зато је наредио концентрисање великих снага иза немачко-бугарских положаја. На овај начин, четници би били спремни ''за наношење пресудног удара комунистима'', а истовремено би били ''сачувани од обухвата Немаца и Бугара''. (АВИИ, ЧА, К-275, рег. бр. 21\1; наредба свима од 7. новембра.)
Када су комунисти освојили од четника долину Лима, будући да је стратешки неповољна, Дража је наредио да се они ту задрже по сваку цену истуреним герилским одредима - како би Немцима постали што боља мета.
Тако су комунисти, и не знајући шта се дешава, доживели још један масакр од Немаца, 4. децембра 1943.
Два дана после овог масакра, Броз је писао 2. ударном корпусу да о тој области заправо има најмање Немаца: ''Сви остали сектори су поседнути од стране окупатора много јаче, што значи да су услови рада на њима много тежи'', наводи он. (Зборник докумената, том 2, књига 11, 189.)
Наређивао је дакле, да и даље нападају четнике.
Међутим, ту је дошла до тада најјача немачка формација у земљи: 5. СС брдски корпус (око 45.000 војника првог позива). После масакра 2. пролетерске, дошла је на ред 5. крајишка, па 17. и 27. дивизија, итд).
Укратко, не само да су четници победили на Неретви, него су партизани низали пораз тза поразом, како од четника, тако и од Немаца (много више), али то све са исходом рата није имало везе, јер је исход решен за зеленим столом.


To samo u vasim knjigama, gospodine Samardzicu i nigde vise! Samo kod vas su cetnici pobedili na Neretvi! A citava arhiva im je zaplenjena na Glavaticevu! Te vase teze da partizani nigde nisu pobedili da nisu smesne bile bi zalosne! Jos jednom vam kazem, skinite dres i tek onda pisite knjige, ovako licite na navijaca koji kuka na sudiju!
Recite mi, molim Vas, kako Vi ne shvatate da je na Neretvi bio krah cetnika u svim krajevima van Srbije? Od toga se cetnicki pokret nikako nije oporavio i to znaju svi istoricari sem Vas. Navedite mi jednog, ali jednog, istoricara (ne publicistu, novinara, pisca memoara i slicnih poluliterarnih zanrova), dakle jednog istoricara koji pise da su cetnici pobedili na Neretvi!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Za sada smo saznali da su četnici pobedili na Neretvi i da je u Makedoniji bilo tri četnička korpusa.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Khaless ::Za sada smo saznali da su četnici pobedili na Neretvi i da je u Makedoniji bilo tri četnička korpusa.

Cekamo jos samo osnivanje Zagrebackog i Duvanjskog korpusa JVuO i mozemo da pijemo na Ravnoj gori za Bozic!

• 2Ovo se svidja korisnicima: Khaless, Leonardo
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Испаде да мој прадеда није ни постојао, ни да је преживе 4 немачке офанзиве, да је преживео рат од првог дана као партизан, да смо ми умислили да је носилац партизанске споменице. Можда је био четник па ми то у фамилији помешали, са партизанима. Оне приче које је причао мом оцу су дакле биле лаж....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

6.lickadivizija ::M. Samardzic ::6.lickadivizija ::
Sada, ako se uzme u obzira da pocetkom 1943. godine Saveznici i dalje tretiraju cetnike kao snagu koja se bori na njihovoj strani, zavrsne borbe u istocnoj Hercegovini u martu 1943. godine izmedju partizana i cetnike bile su borbe za primat u Jugoslaviji. Cetnicki poraz na Neretvi bio je zaista katastrofalan, o cemu pise cak i Bojan Dimitrijevic, pa i Kosta Nikolic. (Dimitrijevicu se cak jednom "omaklo", dok je gostovao u emisiji RTS-a "Upitnik", da partizana ne bi ni bilo da su se ujedinili nedicevci i ljoticevci!) Posle bitke na Neretvi cetnici zaista ne predstavljaju nikakvu snagu van Srbije.
Да, био је толико катастрофалан, да после битке у долини Неретве, ни у Источној Херцеговини, није остао ни један партизан!
Штавише, Херцеговци су кренули за партизанима и стигли их у кањону Пиве, да доживе још један пораз...

6.lickadivizija ::
Slazem se da su u tim danima i partizani prezivljavali izuzteno kriticne trenutke. Sutjeska je, po mom misljenu, tezak partizanski poraz.
Али је Операција ''Шварц'' одлично почела по њих, 12. маја 1943, када су Немци напали Херцетговце који су нападали партизане о кањону Пиве. Ђилас у својим мемоарима пише да се у Врховном штабу тада славило. А иначе баш се очекивао немачки изасланик, али није могао да дође пошто је наишао на четнике.
Док је Дража уочио немачке покрете и на време се извукао из обруча, Броз није. Тако су Немци опколили и уништили партизанску главнину - остало им је свега око 4.000 бораца.
Зашто их нису тада савладали четници, питаће Калес?
Зато што су једва измицали Немцима.
Према томе, Сутјеска је донела много веће последице него Неретва. Брозова наредба из лета 1943. да се оснује нова Оперативна група дивизија и крене на четнике у Србији није спроведена. Уместо тога, он се са оно мало преживелих враћа далеко на запад. Оставља само 2. пролетерску дивизију, тада са нешто преко 1.000 партизана, у новом покушају да се униште четници на добојском Озрену. Све до бугарске границе није имао ни једну дивизију.
Као што рекох, лета 1943. у целој земљи било је око 25.000 партизана. Нисам пронашао никакав њихов план акције.
Напротив, Дража је имао план да напада Осовину према Приморју и Сарајеву и то је учинио. Изведена је највећа антиосовинска акција у земљи пре доласка Црвене армије. Од Немаца и њихових савезника ослобођене су вароши од Зворника на северу до Пријепоља на југу, а на западу је опкољено Сарајево, са око 18.500 четника, укључујући и најбоље јединице Церског, Мачванског и Авалског корпуса.
Међутим, изненада и по комунисте, и по четнике, и по Немце, Западни савезници наређују Италијанима да наоружају комунисте. Тако они нагло јачају и, уместо на Немце, све мобилне снаге шаљу на четнике који нападају Немце. Пред Соколац, последњу одбрану Сарајева, стигли су у последњи час, два сата пре него што је требало да почене одлучујући четнички напад, у зору 21. октобра 1943. Већ је била извршена артиљеријска припрема.
Ово је Брозова наредба 2. ударном корпусу од 9. октобра: ''Рашчистити потпуно са четницима''. (Зборник докумената, том 2, књига 10, 367).
Броз је поновио и основни задатак комуниста: ''Мој план јесте: концентрисати 1. корпус и ваш 2. корпус на сектору Санџака и Метохије и, када за то буде моменат сазрео, кренути у правцу Србије и Македоније''. (Зборник докумената, том 2, књига 10, 368).
Депешом од 21. октобра, Броз обавештава 2. ударни корпус: ''Четници под командом Рачића заузели Вишеград и Рогатицу. Пета дивизија стигла у Фочу и данас смо јој издали наређење да одмах крене у правцу Горажда и Рогатице, заузме Вишеград и чека даља наређења. Према томе упутите и ви две бригаде да одмах крену у правцу Прибоја и Рудога да заузму та места.'' (Зборник докумената, том 2, књига 10, 399).
Међутим, до партизанског Врховног штаба стигла је нежељена вест: да је 2. ударни корпус ступио у борбу са Албанцима. Броз одмах упућује критику: ''Нисте требали да се закачите са Албанцима, већ сте ваше операције морали уперити према Србији. То је најважнија стратешко-политичка задаћа садашњице да се онемогући Дража. Треба радити хитно у том правцу због вањско-политичких разлога.'' (Зборник докумената, том 2, књига 10, 397).
Командант 2. ударног корпуса, Пеко Дапчевић, на ову критику је одговорио: ''Ми нисмо напали Арбанасе, већ они нас заједно са Немцима са правца Андријевице. Чак смо их покушавали неутралисати и водили са њима разговоре''. (Зборник докумената, том 2, књига 10, 398).
У овом писму од 21. октобра, Броз најављује знатно већу акцију него раније: ''Пета дивизија је већ на Дрини. Скоро ћу доћи и ја са још две дивизије. Дотле морате ви хитно радити. Наредићу и Војвођанској да пређе у Србију а и Кости да вас подупре код Вишеграда. Јавите ваше мере у том правцу.'' (Зборник докумената, том 2, књига 10, 398).
Према томе, требало је да дођу 1. пролетерска и 6. личка дивизија (тј. 1. пролетерски корпус) из околине Дрвара, затим 16. војвођанска дивизија из области Мајевице, а такође и 3. ударни корпус, под командом Косте Нађа, из области Тузле. Другим речима, комунисти су против четника на правцу Вишеград - Сарајево планирали ангажовање сва три своја мобилна корпуса (1. пролетерски, 2. ударни и 3. ударни), као и локалне јединице. Дакле, све што су могли.
Сат пред поноћ тога дана, 21. октобра, пре него што ће извести одлучујићи напад на усташе у Соколцу, четници су са севера нападнути од стране 27. дивизије 3. корпуса, а са југа од стране 5. крајишке дивизије.
Ахмет Ђонлагић, који је како изгледа и сам припадао 27. дивизији, пише да је њен штаб сазнао да се ''јединице четничког Церског корпуса приближују Соколцу'', затим да се око Праче ''налазе дијелови четничког Дринског корпуса'', као и да се ''Романијски четнички корпус прикупља сјеверно од планине Романије, око села Кнежине и у близини Соколца''. Командант дивизије одлучио је да не чека све јединице, већ да одмах нападне са једном бригадом и локалним Романијским партизанским одредом. Већи део бригаде послао је на четнике у Рогатици, а мањи део бригаде, са Романијским одредом, на четнике у селу Сијерци. ''У селу Сијерцима налазила се четничка Азбуковачка бригада. Подишавши њеном распореду, 2. батаљон и Романијски одред упали су међу изненађене четнике и разбили их у трочасовној борби. Томе су знатно допринијели борци и штаб Романијског одреда, који су добро познавали земљиште'', пише Ахмет Ђонлагић. (А. Ђонлагић, 27. источнобосанска дивизија, 24-25.)
Бројно стање Романијског партизанског одреда, како наводи Ђонлагић, мерило се десетинама бораца. То је било симболично у односу на хиљаде четника Романијског корпуса. Међутим, као особе с тих простора, романијски партизани су сазнали где се тачно налазе четници, а сем тога лако су могли да се оријентишу по мраку. Знали су и да је Абуковачка бригада у позадини, док је главнина Рачићевих јединица подилазила усташким положајима на Соколцу. Тако је значај Романијског партизанског одреда далеко превазилазио његово бројно стање. За Србе са Романије, којима је највећа жеља била уништење усташа, романијски партизани били су пета колона, али они се на то нису обазирали.
Ђонлагић даље пише да су партизани наставили да нападају четнике и наредних дана. До 25. октобра стигла је и главнина 17. дивизије 3. ударног корпуса - што је било укупно око 6.000 партизана - па су четницима осујећени ''амбициозни (али и нереални) планови'', наводи Ахмет Ђонлагић, додајући: ''То је био значајан војно-политички успјех НОП-а у том дијелу источне Босне, који је позитивно одјекнуо и у западној Србији''. ( А. Ђонлагић, 27. источнобосанска дивизија, 26.)

6.lickadivizija ::
Ali, nakon tih dana bilo je jasno da okupatori nemaju vise snage za sveobuhvatni kopneni napad na partizanske snage.
Тако је мислио и Броз. Видевши да сви нападају четнике (само из правца Златибора Немци су заредом предузели пет офанзива против њих), покушао је да искористи прилику да их уништи.
Међутим, он опет није уочио покрете Немаца, па чак ни повратак 1. брдске дивизије из Грчке - мада се она развукла у десетинама композиција (20.000 људи, 5.000 коња, артиљерија, итд).
Дража, међутим, јесте.
Он је сматрао да Немци и Бугари намеравају да на подручју југозападне Србије опколе сукобљене четнике и комунисте, ''како би нас једновремено једне и друге обухватили''. Зато је наредио концентрисање великих снага иза немачко-бугарских положаја. На овај начин, четници би били спремни ''за наношење пресудног удара комунистима'', а истовремено би били ''сачувани од обухвата Немаца и Бугара''. (АВИИ, ЧА, К-275, рег. бр. 21\1; наредба свима од 7. новембра.)
Када су комунисти освојили од четника долину Лима, будући да је стратешки неповољна, Дража је наредио да се они ту задрже по сваку цену истуреним герилским одредима - како би Немцима постали што боља мета.
Тако су комунисти, и не знајући шта се дешава, доживели још један масакр од Немаца, 4. децембра 1943.
Два дана после овог масакра, Броз је писао 2. ударном корпусу да о тој области заправо има најмање Немаца: ''Сви остали сектори су поседнути од стране окупатора много јаче, што значи да су услови рада на њима много тежи'', наводи он. (Зборник докумената, том 2, књига 11, 189.)
Наређивао је дакле, да и даље нападају четнике.
Међутим, ту је дошла до тада најјача немачка формација у земљи: 5. СС брдски корпус (око 45.000 војника првог позива). После масакра 2. пролетерске, дошла је на ред 5. крајишка, па 17. и 27. дивизија, итд).
Укратко, не само да су четници победили на Неретви, него су партизани низали пораз тза поразом, како од четника, тако и од Немаца (много више), али то све са исходом рата није имало везе, јер је исход решен за зеленим столом.


To samo u vasim knjigama, gospodine Samardzicu i nigde vise! Samo kod vas su cetnici pobedili na Neretvi! A citava arhiva im je zaplenjena na Glavaticevu! Te vase teze da partizani nigde nisu pobedili da nisu smesne bile bi zalosne! Jos jednom vam kazem, skinite dres i tek onda pisite knjige, ovako licite na navijaca koji kuka na sudiju!
Recite mi, molim Vas, kako Vi ne shvatate da je na Neretvi bio krah cetnika u svim krajevima van Srbije? Od toga se cetnicki pokret nikako nije oporavio i to znaju svi istoricari sem Vas. Navedite mi jednog, ali jednog, istoricara (ne publicistu, novinara, pisca memoara i slicnih poluliterarnih zanrova), dakle jednog istoricara koji pise da su cetnici pobedili na Neretvi!
Укратко, не можете демантовати ништа од овога што сам написао?