Snajperska puška u rukama partizana

• 3Ovo se svidja korisnicima: Bane san, voja64, Sirius
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ово питање ме је и самог интригирало пре тачно 5 година, па сам у приватној преписци са једним друг чланом форума (и интернет истраживањем) дошао до одговора који су задовољавали знатижељу.
Мислим да се он неће љутити, ако пренесем делове разговора у ову тему како би и остали заинтересовани нашли одговор.

На почетку, цитирани делови са (других) форума у форми рекла-казала:
Citat:26-05-09
Vrlo zanimljiva tema, ako netko zna nek ti napise nesto o tome, po mom skromnom misljenju svaki "partizan" koji je imao muda je bio snajperista, 90 % ih je dobar dio rata bilo naoruzano repetirkama tipa K98, stara jugovina, talijanskim repetirkama itd. dakle potencialno vrlo preciznim puskama na relativno velikim daljinama, e sad uzmi u obzir da su prvih tri godine rata imali u prosjeku 15- 20 metaka po pusci, svaki je dobro razmislio prije nego sto ce opalit dragocijeni metak... kao sto sam napisao gore ako nisu bili panicari i imali dvi ciste o gadanju postizali su fine rezultate... tvoje pitanje se odnosi vjerujem na standardne snajperiste, dakle snajperska puska, nekakva optikica itd. mislim da toga definitivno nije bili do pred sam kraj rata a i na kraju rata vjerojatno je prevagnula "ruska" skola dakle snajperist u sklopu snajperskog odjeljenja, voda i sl. tako da o pojedinacnim rezultatima vjerujem da nije je bilo niti govora... Snajperistu po mom misljenju ne cini ni zvjer puska niti, bijesna optika vec hladna glava i iskustvo... Snajperista je danas jako razvikan pojam ali vjerujte mi na rijec iz iskustva samo 5 % od odlicnih strelaca na streljani ce pogoditi nesto u stvarnoj situaciji..
27-05-09
Po nekom mom mišljenju vjerojatno je bilo boraca koji su ciljali izvrsno i bili legende u svojoj postrojbi. Možda malo (odnosno nimalo) znamo o njima jer ih propaganda nije razvikla kao npr. bombaše ili diverzante.
27-05-09
Krajem 1944 godine SSSR je isporučio opremu i naoružanje za kompletnih 12 streljačkih divizija te su s tim naoružanjem opremljene divizije koje su početkom 1945 držale Sremski front. U literaturi o Sremskom frontu spominju se snajperska djelovanja JA i Nijemaca. S obzirom da su Rusi njegovali kult snajperiste i u propagandi JA krajem rata pojavljuju se pojedini članci o zapaženim strijelcima. Za nekakvo ozbiljnije istraživanje o snajperistima bilo bi potrebno ući u arhive koje čuvaju biltene ili zidne novine pojedinih postrojbi (npr.1.proleterska, 6.lička) i u kojima su zasigurno opisani pojedini snajperisti i njihovi učinci. Od njemačkih postrojbi zasigurno je da su snajperske puške imale alpske satnije SS brdskih divizija (7 i 13.) i 1.brdska divizija te najvjerojatnije postrojbe na Srijemskom frontu. Mali broj snajperskog oružja na našem ratištu vjerojatno je posljedica samog partizanskog načina ratovanja. mycity-military.com/Drugi-svetski-rat/Seksualno-nasilje-u-ratu_7.html
Citat:Ja se sećam priča mojih starih. Kao što svi znamo, ne može da se generalizuje, jer je toga bilo svuda. Npr, baba mi je pričala da je u njihovoj kući bio nemački štab, i da su Nemci bili vrlo korektni, hranili ih, čuvali itd. Naravno da mojima nije baš bilo pravo što im je okupator u kući, ali izbora nisu imali, a na kraju krajeva deca nisu gladovala, a bilo ih je sedmoro, pošto je moj pradeda bio u konc logoru. Međutim, u jednom trenutku dolaze drugi Nemci i vode ljude na streljanje, zbog neke diverzije koja je bila tu u blizini. Pokupe moju prababu, i da nije bilo oficira koji je bio kod nje u kući, streljali bi je. On je spasao, i vratio u selo. Dolaze Rusi. Slična stvar. Prvi talas Rusa, donose odeću, obuću, hranu za decu. Pravi oslobodioci. Opet štab kod mojih u kući. Oni odlaze, dolaze drugi. Tu drugi, kako su stigli, hvataju žene i šire im noge. Srećom bili neki partizani tu, pa uložili primedbu ruskim oficirima i ovi zabranili vojsci da diraju žene. Toga se sećam iz priča. A sećam se takođe da je jedan partizanski snajperista pričao na TV-u pre par godina kako je overio Rusa u Beogradu. On na nekoj zgradi, a ovaj dohvatio devojku. Ovaj naš metak u potiljak.са непознатог форума:
Citat:i tako, tragajući, sam saznao kako je poginuo ona čuveni djujičev četnik,- sava. onaj što je najpre bio partizan. pa ubio nekog bogatog katolika. pa zbog toga osudjen na smrt od strane partizana. potom prvo bio četnik samotnjak. znao sam upasti u restaurant pun ustaša i pobiti ih. i živ izaći...na kraju završio kod djujica. vidiš. takova luda hrabrost je psihološki svojstvena onome ko zeli smrt. ko zeli život smrti se boji. evo vidi i kraja:
skoro kraj rata. linija razdvajanja partizana i četnika. kod zrmanje. rastojanje oko 1km. na položaju sava i strikan ovoga što mi prepričava. sunce sija. nigde oblačka. savršena tišina. ustane sava da i zapali cigaru. govore mu da legne. on ne haje. na pola cigare pade. partizanski snajper pravo u srce. nisi znao. i nisam znao. ali pričao ja sa sinovcem onoga što mu je govorio da legne.

Citat:друг члан 2/3/2015 18:44
Ето, отприлике да сам у свему био у праву ... Мој отац је имао неког друга (из чувене бомбашке десетине Бошка Бухе) који се презивао Шибалић. Упознао сам га у Врњачкој Бањи, наравно био сам дете. Тај је скинуо четника са неког дрвета са даљине од око 600 метара. Није легенда, тако је било. Дакле, поновићу - партизанском начину ратовања снајперска пушка је била непотребна, а године 1944. и 1945. нису у том смислу референтне.
sl.wikipedia.org/wiki/Viktor_Kra%C5%A1evec (Виктор Крашевец, словеначки партизан "sharpshooter")

yugopapir.com/2016/04/put-ka-pobedi-april-1945-2-deo-stevan.html


znaci.net/arhiv/fotografija/10074 (Borci VI ličke divizije na Sremskom frontu, 1945.)

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Овај текст о Шибалићу је мој. Само што то није урадио снајперском пушком. Хвала за одличан прилог. Дакле, пратили смо трендове..

• 10Ovo se svidja korisnicima: Bane san, A.R.Chafee.Jr., Sirius, vathra, pein, voja64, sch, aleksmajstor, krunomiletic5, DJ Brain(w)rack
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Osim (retkih) zaplena prve SP su isporucili Britanci, zaplenjene italijanske SP, u nekim mizernim kolicinama (posto su ih i zaplenili malo jer su ih i Italijani imali malo).
Prva masovna SP je bila sovjetska Mosinka sa ON. Njih je isporuceno par hiljada (nesto mi je u glavi oko 4000), nesto za vreme 2.s..r., nesto posle.
Osim toga bilo je nemackih SP iz zaplene, ali relativno malo do negde 1946-47-pocetak 1948. kada je iz Cehoslovacke nabavljena jos neka kolicina (tada je nabavljena i dokumentacija za MG-42, deo StG-44 i jos dosta stvari). Moguce da je jos neka kolicina dobijena "trampom" sa drugim zemljama (recimo sa Norveskom su zamenjeni mitraljezi MG-34 za MG-42 krajem '40ih), ali tu nema pouzdanih podataka.
Postojalo je vise projekata domace SP, jedina koja je zazivela je SP 7.9mm M52 - M48 sa montazom za ON skinutom sa Mosinke. Njih je konvertovano par hiljada, ali nisu bile cesto koriscene jer su imale problema.
Ponovni pokusaj je sa SP 7.9mm M69, koja je nastala na bazi komercijalnog Zastavinog mauzera (kada je pogledas, sa sve "belom straftom" na spoju kundaka i gumenog amortizera sve bude jasno).
Tek je sa masovnim uvodjenjem M76 '80ih drama sa SP konacno resena.

Sirius je dobro primetio, dosta tadasnjih "snajperista" je koristilo i otvorene nisane. Finac Simo je recimo skoro sve pogotke postigao bez ON, a za krace distance (100-150m) je koristio automat Suomi (jedinacna)...
Tako da kada u tadasnjoj literaturi kazu "snajperista" uopste ne mora da znaci da je isti imao pusku sa ON.

Inace, pre 2.s.r. jedan od najnaprednijih snajperskih obuka i koncepcija su imali Belgijanci. Cak su delili snajperiste na snajperiste u vodu i snajperiste u bataljonu - vodni su imali zadatak da podrzavaju vod, dok su oni iz izvidjackog voda bataljona imali "slobodni lov". Cak su uspeli da naprave dovoljno SP da svaki vod pesadijeke cete prve kvalifikacije ima snajperistu.

Sto se tice odeljenskih snajperista - '50ih ga imaju Ameri (gube ga sa uvodjenjem puske M14 ) i Belgijanci (prakticno nastavili predratnu tradiciju i zadrzali ga do dana danasnjeg).

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Мислим да је у нечијем сећању на десант забележено како је Тито хтео да снајперком "сделано в СССР" гађа од пећине у Дрвару, али га пратећа екипа одведе на безбедно?

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Amerikanci su među prvima uveli snajperiste u streljačko odeljenje. Marinci su u Prvom svetskom ratu imali po jednog u streljačkom odeljenju pešadijskog voda. Osam ukupno u četi. Predhodno si snajperi bili elitni slobodni strelci, često sa namenskim lovačkim ili takmičarskim puškama.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Хајде да то мало издетаљишемо. Одакле израз ''снајпер'', надам се да сви знате. У енглеско-бурском рату посебно вешти стрелци обучавали су се гађајући шљуке које имају необично својство да нагло мењају правац лета кроз шуму, између дрвећа. То им је главна одбрана. Шљука се на енглеском зове ''snipe'', па су одлични стрелци називани снајперима (''шљукарошима''). Остало је већ, питање традиције, стечених навика и погодног израза. Остадоше ''снајперисти'' (''шљукароши'').

• 2Ovo se svidja korisnicima: Profica, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Još ranije Siriuse, mislim da je negde sa početka XIX veka, pre civilno "zvanje" nego vojno. Šljuka ima sulud let, kao talasna amplituda izgleda sa strane. I nije je bilo lako pogoditi metkom (ne sačmom). Otud titula.

Preteče snajperista bili su razni milicioneri iz američkih kolonija, Indijanci, lovci iz Švarcvalda i raznih ruskih šumetina, tirolski gorštaci i tako dalje. Prva snajperska jedinica su bili čuveni Green jackets, ali nisu ni druge vojske zaostajale za trendom. Međutim do Prvog svetskog rata ovi ljudi, vešti strelci ili čak takmičari bili su grupisani u posebne jedinice, sa zantskim puškama visokog kvaliteta, gotovo umetničkim. Optički nišani se pjavljuju već u Krimskom ratu.

• 4Ovo se svidja korisnicima: voja64, A.R.Chafee.Jr., Bane san, aleksmajstor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Мало смо ван теме, али још увек у њој. Ако се сећате чувене Васићеве књиге ''Пригушено и специјално оружје'', он спомиње тиролске Италијане који су ваздушном пушком (чак и до осамстом метара) скидали коњанике. Ко је с њом нађен, одмах је вешан. А имала је поприличан цилинадр компримованог ваздуха. Наравно, нису само они претече, али у то време то је било и специјално, и пригушено, а и снајперско оружје.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, aleksmajstor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zapravo se nismo udaljili od teme, jer pratimo evolutivni razvoj, koji se u na ovim prostorima ubrzao u ratu. Prvi snajperisti su bili veštaci, ljudi koji su od puške zavisili svakog dana u lovu.Otišli u rat bez snajperskog treninga pa svoje znanje upotrebili. Paštuni imaju raputaciju sjajnih snajperista.

Kod Draškovića je jedan od likova đed Mrgud ili tako nešto je opisivan kao vešt strelac koji sa brda na brdo ubijao šuckore, pogine u ustanku tokom duela sa ustašom.