|
vathra ::
Који су докази за тврдњу о Шубашићу као агенту?
Да ли је Шубашић био директан совјетски агент који је радио по њиховим налозима, или је само прослеђивао неке информације совјетима?
Znam da si čitao Timofejeva. Glupo bi bilo da prepričavam njegov rad pa ću zato navesti citat koji se odnosi na Šubašića:Citat:Већ је историографски позната информација о постојању неформалних односа између СССР-а и будућег краљевог председника владе који је потписао Вишки споразум, одрекао се као краљевски премијер Д. Михаиловића и пружио је могућност да се потпуно легализује самовлашће КПЈ. Ови односи су установљени још почетком 1943, о чему сведочи и телеграм ИК КИ упућен вођи југословенских партизана, у којем је Коминтерна постављала питање Титу да ли он сматра пригодним да Шубашић да званични проглас о партизанима и који би садржај тај проглас могао да има... Шубашић је за време свог боравка у САД-у успоставио у току 1942. чврсте контакте са совјетском обавештајном службом. Димитров је резимирао погледе Тита на Шубашића, као и његове предлоге о томе шта би морао да изјави будући краљевски премијер, у извештају упућеном начелнику 1. управе НКВД СССР-а Павелу Фитину(1)Из писма Димитрова постаје јасно да је претходно питање упућено Титу из ИК КИ било иницирано из 1. управе НКВД-а (односно совјетске обавештајне службе) која је отворила неку „тајну стазу“ према срцу некадашњег бана Хрватске, који је и ставио тачку на постојање краљевске владе. Трудом САД-а и Енглеске 1951, у оквиру заједничких напора на дешифровању, успели су да прочитају извештаје совјетске амбасаде у Вашингтону. Између осталог испоставило се да је НКВД успео да за време Другог светског рата врбује у редовима југословенске емиграције у САД-у два битна агента. Будућег југословенског амбасадора у САД-у Саву Косановића (кодно име „Коло“) и будућег последњег премијера југословенске избегличке владе Ивана Шубашића (кодно име „Сереc“). Шеф совјетске резидентуре је био Василиј Зарубин, а непосредни агенти из југословенске емиграције су били на вези код Владимира Правдина (кодно име „Сергеј“)(2). Уопштено ове догађаје помиње у приказу историјских збивања и званични сајт саврмене обавештајне службе Русије, који тврди да је НКВД за време рата имао изузетно вредне агенте у избегличким владама па и у југословенској (3) Касније су И. Шубашић и С. Косановић као заступници краља Петра II Карађорћевића учествовали у преговорима са руководиоцима КПЈ на Вису. На овом хрватском острву они су се договарали о будућности Југославије са члановима ЦК СКЈ М. Ђиласом и Е. Кардељем. За време ових преговора, према сећањима Ђиласа, Шубашић је успео да се издвоји на страну са њим и шапнуо му је да о свему „обавештава Совјете“. Ђилас је схватио ово као кокетирање са победником и са згражавањем је препричао овај догађај друговима. Када је о томе сазнао Тито, он је са осмехом климнуо главом, а Ранковић се задовољно насмејао. (4) (А.Ј.Тимофејев „Руси и Други светски рат у Југославији, Београд, 2010, стр. 264-265)
(1) Коминтерн и Вторая мировая война. Сборник документов. Часть II, После 22 июня 1941, Москва, 1994, стр. 311.
(2) Поздняков В. В., „Тайная война Иосифа Сталина: советские разведывательные службы в Соединенных Штатах накануне и в начале 'холодной войны' 1943–1953 гг...
(3) „Деятельность внешней разведки в годы Великой Отечественной войны (1941–1945)“, http://svr.gov.ru/history/stage05.htm.
(4) Đilas M., Revolucionarni rat, Beograd, 1990, str. 401.
Timofejev se dakle poziva na istraživanja Pozdnjakova iz koga proizilazi da je Šubašić bio vrbovani sovjetski agent.
|
