Staljinova ostavština

• 14Ovo se svidja korisnicima: Bane san, HrcAk47, Jovan Nenad, Krusarac, Vlada1389, amstel, apostata, nemkea71, Oluj2.1, dragon986, saputnik plavetnila, ljuba, Skywhaler, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Стаљиново наслеђе без мистификације

Погледајмо, најпре и укратко пре него што апсолвирамо тему о чисткама, шта је остало иза човека коме су приписана монструозна зверства; чије име се налази у мноштву биографских књига, дисертацијама, а сада и по форумима, социјалним групама и блоговима свих врста. Било га је и има га свуда, јер га је немогуће мимоићи, или се понашати као да није постојао. Иза човека који је свакако једна од доминантних фигура савремене историје, осим бројки, заблуда, митова и нагађања, полуистина и истина, остало је:

Одећа



Меморандуми



Партијска књижица



Неколико лула за пушење, шест горњих делова униформе, десет пари панталона и штедни рачун са девет стотина рубаља. У његовој дачи у близини Москве (иначе је таквих резиденција било по СССР тридесетак), где је највише боравио, није пронађена никаква материјална вредност, новац, накит, било шта што би указивало на то да је он био богат човек...А по свим неписаним правилима требало је то да буде! Стаљин је примао плату од десет хиљада рубаља (квалификовани радник у Совјетском Савезу зарадио би десет пута мање). Врло редовно је плаћао чланарину партији у износу од 300 рубаља. За своју плату могао је да купи путнички аутомобил ''Победа''. Бројне теорије завере су, пак, тврдиле да је он био невиђено богат, да је у споменутој дачи нађено право богатство у рубљама и страној валути. Не постоји ниједан једини доказ (а морало би да га буде, с обзиром на већ спомињану руску опседнутост документима и записивању свега што раде) за тако нешто. Нико до данас није покренуо претпоставке шта је Стаљин радио са својом платом коју, као што се зна, није трошио ни на храну, ни на одећу и обућу. Штавише, шеф обезбеђења би му, кад дође време, ноћу ''подметнуо'' нове чизме, па ако би их ''Хазјајин'' обуо и носио без примедби, све би било у реду. Понекад је,без икаквог разлога, тражио да му се врате старе, рупама нагрижене чизме. Наследници од њега нису добили ништа, па остаје и претпоставка да је он своју плату, преко добро разрађеног механизма, прослеђивао у разне практичне и добротворне сврхе, јер њему новац стварно није био потребан. Уосталом, сетимо се и да је Јосип Броз Тито, на изненађење многих Југословена, у свом тестаменту од личне имовине навео само половину неког винограда који је наследио у близини Кумровца.

Пиштољ Коровина



Пиштољ Воеводина



Једина Стаљинова фотографија с оружјем у руци




Оно за шта се са сигурношћу, увидом у предмете, може тврдити јесте да је за собом оставио око три хиљаде плоча (!), ловачке пушке ''Зауер'' и ''Винчестер'' и два пиштоља. Пушка са оптичким нишаном ''Мошин-Наган'', са чувене фотографије на којој се он види да нишани, нигде се више није појавила. Од личног оружја сматра се да је имао, извесно време, петнаестак пиштоља без неких посебних дотеривања, стандардне израде, осим гравирања посвете. Од свих њих (вероватно је реч о удворичким поклонима разних конструктора или блиских сарадника), најчешће се спомињу пиштољ ижевског конструктора Воеводина, са осамнаест метака, поклоњен Стаљину 1942. године ( налази се у сталној поставци Ратно-историјског архива артиљерије, инжињерије и везе у Санкт Петерсбургу) и пиштољ Коровина. Непроверени подаци говоре о томе да је Стаљин у левом џепу своје униформе имао специјалну металну закачку где је држао пиштољ за личну одбрану. Но, његова лична имовина споменута је овде управо да појача несразмерни контраст између његове моћи и утицаја и онога што је о њему писано и још увек се пише и говори. Његов лични живот, оружје, навике, однос према породици итд, свакако ће бити предмет једног од следећих текстова, па зато овде и не ширим ту тему, користећи је искључиво као илустрацију и прилог општој слици о каквом је човеку реч, човеку кога је часопис ''Тајмс'' двапут прогласио за личност године (1939. и 1942).

О чисткама сам већ писао, но да поновим и овде: реч је о човеку који је двапут подизао огромну земљу с голе ледине и рушевина! Први пут из спахијске Русије, други пут после Другог светског рата и губитка 29 милиона људи! Стаљин је стаљинизму само позајмио име. Све остало је својствено људима од постанка врсте. Било да се увелича туђа деспотија или умањи сопствена, метод је увек исти - манипулација , а њу су људи кроз миленијуме довели до савршенства.
Овај текст нема намеру да правда Стаљина, већ само да укаже на сурову истину. Годинама, деценијама, читамо и слушамо о милионима мртвих, не размишљајући о томе колико је то (разуме се, умножено) погођених и растурених породица, каријера, прогона...и која би то земља могла да издржи. У Руској федерацији ова тема одавно није изненађење или побуђивање неостаљинизма, док је у свету много пута послужила ради мистификације и затезања односа са Русијом. Кад год затреба, ту је теза да је Стаљин побио милионе људи.
Сви руски историчари сагласни су да је Никита Сергејевич Хрушчов био тај који је, на разне начине, протурао (или се није против њих изјашњавао) бројке о монструозним злочинима невиђених размера. Он је прагматично, свестан своје просечности, користио раскринкавање култа личности као својеврсну шок терапију за јачање и легитимизацију своје власти (и покушаја стварања свог култа), али и дистанцирања од сопствене одговорности за учешће у репресији. Убрзо му се то вратило. У шездесетим и седамдесетим годинама та тема је коришћена против њега самог, када га је свргао још један стаљиниста, његов дугогодишњи пулен (!) Брежњев, коме су после смрти одузимали ордење, чинове и звања. У осамдесетим и деведесетим питање стаљинске репресије било је поново надувано, овај пут ради свргавања КПСС и пуног растакања СССР. Подсетимо на то да је и код нас постојао култ личности који је на исти начин, правдајући себе, нападао Стаљина, с чијим именом на уснама је погинуло хиљаде наших бораца.

У фебруару 1954. године за Н.С. Хрушчова био је припремљен извештај који је потписао врховни тужилац СССР Р. Руденко, министар унутрашњих послова С. Круглов и министар правде СССР К. Горешенин, у коме се наводи број осуђених за контрареволуционарне преступе, за период од 1921. до првог фебруара 1954. године. Сагласно извештају у том периоду било је осуђено од стране бројних судија (Јединствене главне политичке управе, ''тројки'' НКВД, током појединачних суђења, Војног колегијума, грађанских и војних судова) укупно 3.777.380 људи. Од тог броја на смрт је осуђено 642.980 људи, а на задржавање у логорима и затворима на рок од 25 година и мање, 2.369.220 људи; прогон и расељавање погодили су 765.180 људи. Обратите пажњу каква је то статитстика за 32 године, а реч је о периоду Грађанског рата и врло сложеном добу после ње: то су четири године страшног рата с хитлеровцима; то је сложени период после Великог отаџбинског рата; то је борба са многобројним бандама бандероваца и такозваних шумских братстава. У том броју налазе се и репресије Јежова и Јагоде и других крвавих џелата. Ту су убројани и издајници власовци. Ту су, такође, дезертери и мародери, самоубице, паничари. Међу њима су и припадници бандитског, криминалног подземља, али и саучесници есесоваца који су такође пролили крв крв совјетских грађана. Ту је и ''Лењинска гарда'', разваљивачи велике државе. Ту су и Зиновјев и Камењев са својим чисткама. Остали троцкисти су такође у том броју, као и делатници, активисти Коминтерне. Џелат Бела Кун, који је удавио хиљаде официра на Криму са камењем око врата, или их потапајући заједно с баржама. Јасно је да је општа бројка људи под репресијом веома сложена и вишеслојна. Ако поделите општи број стрељања на број година, добија се мање од 22.000 људи годишње. Да ли је то много? Наравно да је много. Но, хајде да не заборавимо колико су биле сложене и тешке те године. И никаквих десет милиона кажњених није било. За период од 1921. до првог фебруара 1954. године било је на смрт осуђено 642.980. људи. За 32 године! То је оно што се стварно догодило.
Оригинални судски извештај о жртвама репресије



О репресираном саставу Црвене Армије од маја 1937. до септембра 1939. године , када је уклоњено око четрдесет хиљада људи, треба такође нешто рећи. Управо такву, округлу бројку, прво је објавио часопис ''Пламичак'' (''Огонек'', чувени омладински часопис СССР, у великом тиражу пласиран у иностранству) у броју 26 из 1986. године. То је време после смрти Черњека и успона Горбачова. То су поновиле ''Московске новости', а за њим и друга издања. Одакле се појавио такав број? Ево његовог порекла: реч је о томе да је петог маја 1940. године начелник Главне управе кадрова Народног комесеријата одбране, генерал-лајтант Е. Шчаденко представио Стаљину извештај о раду управе за протеклу, 1939. годину. У њему је било речи о томе да је у периоду од 1937. до 1939. године било отпуштено (демобилисано, пензионисано) 36.898 припадника командног састава. Подвлачимо - отпуштено. Од тог броја године 1937. било је отпуштено 18.658 људи (13,1% службеног броја командно-начелничког и политичког састава), а следеће , 1938. године било је 16.352 човека (9.2% командног састава); године 1939. било је отпуштено 1878. људи (0.7% командног састава). Разлози за отпуштање били су следећи:
1. По старосној доби.
2.По здравственом стању.
3. По дисциплинском поступку.
4. По моралној неподобности.
5. Према политичким мотивима. На основу тог повода отпуштено је 19.106 људи; после подношења жалби и спроведених провера њих 9.247. било је враћено у службу.
6. Ухапшено је, односно репресирано, 9.579 људи из начелничког састава (од тог броја 1.457 враћено је током следеће две године у службу).
Од 1937. до 1939. године (без РВ и Флоте) процесуирано је 8.122 човека (3% командног састава из 1939. године). Укупно је од тог броја на смрт осуђено око 70 њих, а стрељано 17 (!). У основи, стрељани су највиши чинови - два од пет маршала (Тухачевски за организовање троцкистичке војне завере, Јегоров за учешће у шпијунажи, припреме терористичких аката и учешћу у контрареволуционарној делатности). Још један маршал, Блихер, био је ухапшен за учешће у војно-фашистичкој завери, приведен због несразмерних губитака и свесне пропасти операције на језеру Хасан, но он је умро у затвору. Такође је за аналогне, посебно опасне преступе, било стрељано пет од девет команданта армија првог ранга (Белов, Јакир, Уборевич, Федко, Фринковски) и други представници 'пете колоне'. И, на крају, као интересантна илустрација из уста непријатеља: ''Вермахт ме је просто издао, ја гинем од руку сопствених генерала. Стаљин је извео генијалан поступак, спровевши чистку у Црвеној армији и спасавши се од прогонитељске аристократије'' (из интервјуа Адолфа Хитлера новинару К. Шпеиделу, крајем априла 1945. године). Из ње, наравно, не треба извлачити уопштене закључке, с обзиром на то да је Хитлеров ментални хабитус одавно био угрожен и под несумњивим знаком питања када је реч о рационалности. Сви ови подаци наведени су на основу Извештаја специјалног одељења МВД СССР о броју ухапшених и осуђених за период 1921-1954. од 11. децембра 1953. године који је потписао начелник Одељења архива, Павлов. На његовим основама сачињен је извештај који је предат Хрушчову. Такође, распис Шчаденка и интервју Хитлера су недвосмислени и верни.
Закључимо:
1. На смртну казну осуђено је 642. 980 људи за 32 године. У тај број улазе: банде грађанског рата, убице, пљачкаши, полицајци-колаборационисти, власовци, дезертери, шумска братства , криминалци и сволочи (старији малолетници, посебно окрутни и дрски у извршењу дела; најчешће деца без родитеља).
2. За две године, од 1937. до 1939. било је отпуштено из редова РККА 36.898 командира. У том периоду на војним катедрама било је припремљено око четврт милиона официра .
3. За време Великог отаџбинског рата није било ниједног покушаја државног удара у СССР. У Немачкој било је неколико атентата на Хитлера и неколико покушаја да се ступи у сепаратни мир без њега. Узимајући о обзир традиционалну руску бирократичност и склоност ''папирологији'', научници нису могли да доведу у питање горе наведене податке нити да пронађу она документа која сведоче о милионима побијених. У игри великих сила, Хладног рата и борбе за превласт у СССР, страдала је, поред људи, најпре истина.

Стаљинови печати

• 7Ovo se svidja korisnicima: amstel, Jovan Nenad, Bane san, Sirius, Krusarac, mnn2, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Иза човека који је свакако једна од доминантних фигура савремене историје, осим бројки, заблуда, митова и нагађања, полуистина и истина, остало је:
...

Zaboravio si dobri moj Siriuse pomenuti ono najvažnije iz ostavštine Josifa sina Visarionovog - a to je da je iza njega ostao SSSR kao supersila.

• 4Ovo se svidja korisnicima: Krusarac, amstel, Bane san, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

apostata ::Citat:Иза човека који је свакако једна од доминантних фигура савремене историје, осим бројки, заблуда, митова и нагађања, полуистина и истина, остало је:
...

Zaboravio si dobri moj Siriuse pomenuti ono najvažnije iz ostavštine Josifa sina Visarionovog - a to je da je iza njega ostao SSSR kao supersila.

Нисам. То се подразумева. Остало је и много заблуда, будалаштина, нагађања. Нисам стаљиниста и не браним га, само размишљам ко би и како би сачувао од онолико душмана ту огромну земљу. За време грађанског рата само једног момента Црвени су држали само једанаести део те велике земље...и успели да је сачувају и да победе. Могу само да замислим којом брзином би је хијене растргле. Иначе, кад год чујем неког кафанског историчара да прича о милионима побијених, сместа му пошаљем документацију. Бројке су неумољиве. Да ли је диктатура добра? Није, наравно. А шта је требало да ради кад су навалили са свих страна непријатељи? Да уведе вишепартијски систем и тзв. ''демократију'' и да му се земља распадне светлосном брзином? Уосталом, имамо ми и наша горка искуства...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Najveca zaostavstina crvenih je dekret da su rusi u ukrajini ukrajinci, otprilike isto kao da je Broz naredio da su srbi u krajini narod koji se zove " krajisnici " i dao krajini status AP ili republike.

• 6Ovo se svidja korisnicima: bojank, Skywhaler, Bane san, GreenMan, SD, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Neutral-M ::Najveca zaostavstina crvenih je dekret da su rusi u ukrajini ukrajinci, otprilike isto kao da je Broz naredio da su srbi u krajini narod koji se zove " krajisnici " i dao krajini status AP ili republike.

Није то баш тако упоредиво. Положај етничких група (па и оне највеће) на територији СССР је посебна прича. Иначе, ако желиш да се озбиљно позабавиш том темом, слободан сам да ти препоручим један мој аналитички текст. Пошто не пишем никад ништа произвољно (а надам се ни ти), онда - ни по бабу, ни по стричевима. Ситуација у Украјини кроз векове. Наравно да је зависила и од Стаљина, али и пре тога од Лењина, па затим Хрушчова, итд...А да ли су само црвени ти који су радили на штету руског народа, уверићеш се кад сагледаш те чињенице. И руски императори су будућој Украјини поклањали територије, само што нису знали да ће се она једног дана отцепити. Стаљин је, рецимо, Украјини поклонио Лавов који је био у Пољској, а на кога је Русија полагала вековно право, итд...Не бих тако олако све грешке приписивао црвенима. Исувише је поларизована таква оцена.

https://oruzjeonline.com/2021/11/25/ukrajina-kao-raskrsnica-naroda/

• 4Ovo se svidja korisnicima: Neutral-M, Bane san, Sirius, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirijuse

Ipak moramo priznati sledeće. Nije isto kada ruski imperatori dodeljuju teritoriju nečemu što se zvalo ,,Юго-западный край" i što su činile gubernije (Kijevska, Podolska i Volinska) i bilo adminisstrativna regija i sa druge strane, kada se teritorija dodeli Ukrajinskoj SSR.
No, kako god, ovo nije odgovornost Staljina, već onih koji su pre njega odlučivali.

Što se poklona Lavova tiče, po meni, teško da je moglo doći do nekog rešenja kojim bi se ova oblast pripohila tadašnjoj RSFSR. Od ove oblasti bila je odsečena Belorusijom i Ukrajinom. Pripajanje Ukrajini bio je logičan potez jer bi stvaranje neke zasebne republike otvorilo dodatne probleme.


Da ne zaboravim. Odličan tekst!

• 3Ovo se svidja korisnicima: Jovan Nenad, Bane san, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jovan Nenad ::Sirijuse

Ipak moramo priznati sledeće. Nije isto kada ruski imperatori dodeljuju teritoriju nečemu što se zvalo ,,Юго-западный край" i što su činile gubernije (Kijevska, Podolska i Volinska) i bilo adminisstrativna regija i sa druge strane, kada se teritorija dodeli Ukrajinskoj SSR.
No, kako god, ovo nije odgovornost Staljina, već onih koji su pre njega odlučivali.

Što se poklona Lavova tiče, po meni, teško da je moglo doći do nekog rešenja kojim bi se ova oblast pripohila tadašnjoj RSFSR. Od ove oblasti bila je odsečena Belorusijom i Ukrajinom. Pripajanje Ukrajini bio je logičan potez jer bi stvaranje neke zasebne republike otvorilo dodatne probleme.


Da ne zaboravim. Odličan tekst!
Наравно да није исто, они нису могли знати шта ће све бити у будућности, али су правили велику земљу. Романови су једина империја у историји у којој је одлазећи император остављао наследнику већу земљу него што је затекао.
ПС
За Лавов си потпуно у праву.

• 8Ovo se svidja korisnicima: vathra, Krusarac, Sirius, Skywhaler, Dorcolac, Bane san, voja64, sakota79
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

(prevod naravno daleko je od sjajnog, ali žurio sam .., no i da sam imao vremena ne vjerujem da bih bio mnogo bolji.
Uglavnom suštinu će te shvatiti)

Zahar Prilepin, Pismo drugu Staljinu, jul 2012.


Mi smo uselili se u tvoj socijalizam.
Mi smo podjelili državu koju si ti stvorio.
Mi zarađujemo milione na zavodima, izgrađenim tvojim robovima i tvojim naučnicima. Mi smo obankrotili te zavode i zarađeni novac odnjeli u inostranstvo, gdje smo sebi izgradili dvorce.
I to hiljade pravih dvoraca.
Dvoraca kakvih ti rošava nakazo nikada nisi imao.

Mi smo prodali ledolomce i brodove na atomski pogon koje si ti napravio i kupili smo sebi jahte. I to uopšte nije nekakva metafora, to je fakt iz naše biografije.

I zato nas tvoje ime svrbi i zato nas češe iznutra i zato bi htjeli da te nikada nije ni bilo.

Ti si onaj ko je sačuvao život našem rodu. I da tada tebe nije bilo, naše pradjedove i djedove pogušili bi u gasnim komorama, pedantno raspoređenim od Bresta pa do Vladivostoka i naše pitanje bilo bi definitivno rješeno.
Tako da si ti taj koji je, da bi naše sjeme dalje plodove davalo, tlo nađubrio sa sedam slojeva ruskih ljudi.

I kada mi kažemo da smo i mi takođe ratovali, mi zapravo tada mislimo na to da smo ratovali samo u Rusiji i sa Rusijom i na leđima Rusa.
U Francuskoj, Poljskoj, Mađarskoj, Čehoslovačkoj, Rumuniji i drugdje, nismo uspjeli da tako dobro ratujemo, tamo su nas skupili i spalili.

No mi kučko brkata ne želimo da ti budemo zahvalni, za svoj život i život našeg roda.
Mada u dubini duše mi znamo da nije bilo tebe – ne bi bilo ni nas.

I nije to ništa čudno, to je uobičajeno i svojstveno svima – niko ne želi biti nekome dugo zahvalan. Biti zahvalan je zamorno. Svakog čovjeka i nervira i muči, ako je on nekom nešto obavezan. Mi hoćemo da se samo sebi osjećamo dužnim. Mi želimo da sve dugujemo samo svojim talantima, svojoj hrabrosti, svojem intelektu i svojoj snazi.

Zato mi i ne volimo one kojima smo dužni veliku sumu novaca - sumu koju ili nismo u mogućnosti vratiti ili prosto ne želimo vratiti.

Stoga mi i želimo prikazati stvari tako da ispadne kao da mi nismo ni uzimali zajam od tebe, kao da smo to sami zaradili ili kao da nam je neko poklonio 100 kg krupnih novčanica ... ili još bolje, kao da su one nikome potrebne ležale na zemlji. E upravo to – to je to.
One su nikome potrebne ležale na zemlji, a mi smo ih jednostavno uzeli – tako da pusti to više, pusti i mirno truni.

Da bi se od tebe izbavili mi izmišljamo sve više novih i novih priča u stilu alternativne istorije, muljanja, varanja, tupog laganja i prekrasne podle demagogije.

Mi govorimo – i to je rijetki slučaj kada pričamo skoro pa i istinu – da ti nisi žalio i da si periodički istrebljavao ruski narod.
Mi npr. tradicionalno preuveličavamo brojeve tvojih žrtava po deset, pa čak i po sto puta, ali to su samo nebitni detalji, jer stvar je u tome da mi mudro šutimo o tome da nama uopšte nije drag ni taj narod ni njegova inteligencija.
Pa tako mi i danas, u ovom sadanašnjem drastičnom i neprestanom nestajanju i ruskog stanovništva i njegove narodne aristokratije, neumorno i uporno – o kakvog li prekrasnog paradoksa – krivimo upravo tebe.

Nismo mi ti koji smo ubili rusko selo, rusku nauku i rusku inteligenciju unizili do prosjaka i bastarda. Sve si to – i nemoj se sada smijati – uradio ti. Da, da ti - ti koji si umro prije 60 godina.
Mi sa svim tim nemamo nikakve veze. Kada smo mi ovde došli sve je tu već bilo pokvareno i gnjilo. A svoje milijarde mi smo zaradili sami, svojim radom i na praznoj poljani.
Nek nam majka umre ako lažemo.

I da se razumijemo - mi smatramo da je izumiranje ruskog naroda isključivo objektivni proces. U tvoje vrijeme su ljude ubijali, a danas, u naše vrijeme, oni umiru sami. Ti ih čak nisi ni uspijevao tako mnogo ubijati, kako oni danas brzo svojom voljom umiru.

Osim toga mi smo uvjereni i u to da se Pobjeda desila ne zahvaljujući tebi, nego uprkos tebi!

Istina čudno je malo to da se poslije toga u Rusiji ništa ne događa uprkos. Ona npr. nikako ne uspijeva da postane ni racionalna, ni snažna država, ni uprkos, a ni zahvaljujući našoj stvaralačkoj djelatnosti.
Paradoks, al' šta da se radi..

I mi stalno govorimo da si ti htio pokrenuti rat. Mi to govorimo iako nismo našli nijedan dokument koji to potvrđuje.

Mi onda dalje govorimo kako si ti si ubio sve crvene oficire i te ubijene uzdižemo na pijedestal, dok one koje ti nisi ubio, mi mrzimo i nipodaštavamo.
Ti si ubio Tuhačevskog i Bljuhera, a ostavio Vorošilova i Buđonija. E upravo zato su ova dva posljednja netalentovana gamad. Da se desilo obratno i da su živi ostali Tuhačevski i Bljuher, tada bi netalentovana gamada bili njih dvojica.

No kako god, mi smo tvrdo uvjereni da si ti obezglavio i armiju i nauku. To što smo mi uprkos tebi u tvoje vrijeme imali i armiju i nauku i to što u ovo naše vrijeme ni od jedne ni od druge nema traga, to nas nimalo ne ometa u toj našoj uvjerenosti.

Mi govorimo kako se ti pred rat nisi htio dogovoriti sa „zapadnim demokratijama“. Mi to govorimo iako vrlo dobro znamo da su se neke „zapadne demokratije“ prekrasno dogovarale sa Hitlerom, dok su druge zapadne i neke istočne demokratije ispovjedale fašizam i gradile fašističke države.
I ne samo da to znamo, mi takođe znamo i da su u to vrijeme finansijski krugovi, nezemaljskim svijetlom obasjanih, Sjedinjenih država ulagali ogromna sredstva i u Hitlera i u njegovo pogano buduće.

Svima njima sve smo oprostili, tebi nismo oprostili ništa.

Tebe su mrzile i „zapadne demokratije“ i „zapadne autokratije“, kao i sami finansijski krugovi, i oni te mrze i sada, jer oni pamte s kim su nekada sarađivali.
Sarađivali su sa nečim što je bilo dijametralno suprotno nama. Ti si bio nešto sasvim drugo. Ti si bio drugi pol. Ti si bio nosilac programa, kojeg nikada neće moći shvatiti naša provincijalna svijest.

Ti si onaj koji je stajao na čelu države, koja je pobjedila u najstrašnijem ratu u cijeloj istoriji čovjećanstva.

Mržnja ka tebi može se porediti samo sa tvojim djelima. A te koji djelaju njih i mrze. One koji ništa ne rade njih ne diraju. Treba li podsjećanje šta su, kada je počeo rat, radili rukovodioci Francuske, Norveške ili npr. Poljske.

Oni nisu izdavali naredbu „Ni koraka nazad“. Oni nisu uvodili odrede za zaprečavanje (заград-отряды), da bi spasili svoju vlast (da baš tako mi nesebični altruisti volimo govoriti o tebi). Oni nisu bacali pukove i divizije na neprijateljske metke i granate, niti su zaljevali krvlju polja zbog malih uzvišenja. Oni nisu ni tjerali djecu da rade u vojnim fabrikama i nisu zvjerski kažnjavali zbog kašnjenja na posao.
Ne nisu! Milioni njihovih građana mirno i odgovorno su radili su za Hitlerovu Njemačku i zar im za to treba nešto zamjerati?
Sve zamjerke cijelog svijeta upućeni su samo tebi.

U tvoje vrijeme položeni su temelji osvojenja kosmosa i da si ti poživio još samo malo let u svemir desio bi se za tvog života. E to bi već bilo nepodnošljivo. Zamisli – car, brkati cezar, koji je prekrojio sav svijet, pustio je čovjeka van planete kao neko ptiče iz svoje vječno zadimljene lule.

I da si poživio još pola vijeka niko ne bi razmjenio veliku kosmičku odiseju na aj-pode i na kompjuterske igre.

U tvoje vrijeme napravljena je i atomska bomba, a to je spasilo i svijet od nuklearnog rata i ruske gradove od američkih nuklearnih bombi.
Na mjestu Pitera bila bi vrela i fosforizirana Hirošima, a tamo gdje je Kijev stajao bi oblačni i mirni Nagasaki.
I to bi trijumf, nama tako drage, demokratije.

Ti si od Rusije napravio ono što ona nije bila nikada – najsnažnijom državom planete. Ni jedna imperija u istoriji čovjećanstva nikada nije bila tako jaka kao Rusija u tvoje vrijeme.

I kome se tako nešto može sviđati?

Mi se svim silama trudimo i nikako nam ne uspijeva ni da potrošimo i proćerdamo tvoje nasljedstvo, ni tvoje ime, a ni da zamjenimo svjetlo sjećanje o tvojih velikih dostiženja crnim uspomenama na tvoje, da realne i da čudovišne zločine.

Svim što mi imamo obavezni smo tebi. Proklet ti bio.

Ruska liberalna javnost.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Jovan Nenad, Bane san, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Имао сам част да с њим разменим неколико порука. Требало је да објавим једну његову збирку, но болест ме је спречила, а потом и пензија. Човек без длаке на језику.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Пocледний визит И. Cтaлина к матepи, Гpузия, 1935 гoд
https://vk.com/feed?w=wall-53782768_1153196


https://vk.com/his1ory