Још мало о страдањима деце по усташким логорима.
"Ко се сећа Вере Лукетић
...
На првој страници књиге је руком исписана назнака „уникат“. Збирка је изишла 1945. године у Загребу, одштампана у Tiskari C. Albrecht (P. Acinger), у Радићевој улици бр. 26. Ко зна да ли их још и колико има у нашим библиотекама. И сама свједок страхотног времена, Љерка Премужић је написала у краћем предговору:
❝Јер они су умрли у нама, а ми их не можемо сахранити као што их не можемо ускрснути. Не можемо их поскидати с грана и ступова, уклонити са стратишта, покупити са бојишта. Не можемо им склопити шупље очице, не можемо положити дјецу у лијесове, не можемо зауставити крв која се непрестано точи из пререзаних жила. А чудни су ти наши вјечно присутни мртваци: ту друг, тамо ријеч, нека стара мисао, неки давни идеали и вијавица бестјелесних имена – таоци, логораши, дјеца, дјеца, дјеца.❝"
Изложба „Моје Јадовно“ у Рогатици"
У Народној библиотеци у Рогатици отворена је изложба „Моје Јадовно“, која представља вапај да се врати достојанство жртвама комплекса логора смрти Госпић, Јадовно и Паг и покушај да се преиспита властити национални однос према прошлости у Независној Држави Хрватској , као и уопште однос према страдању српског народа у 20. вијеку.
Истину о страдању Срба за коју се дуго није знало показује 15 паноа ове изложбе, која је у Рогатици отворена синоћ.
Предсједник Удружења „Јадовно 1941.“ Душан Басташић рекао је на отварању да је изложба један од пројеката Удружења из Бањалуке, које чине потомци и поштоваоци жртава логора смрти НДХ – Госпић, Јадовно и Паг."
https://facebookreporter.org/2016/08/14/%D0%B8%D0%.....%86%D0%B8/
Da li ce se ovakvi i slicni,retki,sadrzaji pojavljivati u medijima samo u periodu kad susjedi slave Bljesak i Oluju,zarad kontre,pa onda uz EU cusku u fioku,ili ce se poraditi na indoktriniranom,ako treba, istorijskom opismenjavanju nacije.Dokle vise okretanja i drugog obraza?
Da li ce se ovakvi i slicni,retki,sadrzaji pojavljivati u medijima samo u periodu kad susjedi slave Bljesak i Oluju,zarad kontre,pa onda uz EU cusku u fioku,ili ce se poraditi na indoktriniranom,ako treba, istorijskom opismenjavanju nacije.Dokle vise okretanja i drugog obraza?
nema takve kontre za ovo sto su radili ustase,
argument plus, sto danas mnogi iz Hrvatske su ponosni i velicaju ovakva "dela".
WS2 ::
nema takve kontre za ovo sto su radili ustase,
argument plus, sto danas mnogi iz Hrvatske su ponosni i velicaju ovakva "dela".
Mislim na jeftine politicke poene,vrednije od ocuvanja kolektivnog secanja,a naravno da se postupcima,ne daj boze,svrstavamo u isti kos za zverima.
Nijedna masovna grobnica žrtava komunističkog posleratnog terora nije do danas otkopana, kao što nije podignut nijedan spomenik žrtvama. Pitanjem odgovornosti počinilaca do sada se nisu bavila ni srpska Tužilastva, tako da niko od zločinaca nije kažnjen.
Poznate stvari, ali se čovek iznova i iznova zgrozi.
O nevinim žrtvama komunističkog terora. Dobio sam skoro iz ruskog arhiva nekoliko vrlo interasantnih dokumenata o ljudima koje su četnici pri susretu sa Crvenom Armijom predavali Crvenoarmejcima kao saradnike nemačkih bezbednosnih službi. Jedan primer. Moj voljeni Kruševac
Nemci 13. oktobra oko 15 časova napuštaju Kruševac i povlače se ka Kraljevu. U gradu ostaje Keserović. Tokom noći 13/14. oktobar uhapšeno je 87 ljudi od straene četnike. Optužba rad ili saradnja sa nemačkim bezbednosnim službama. Ne rad sa Nedićevim nego direktno nemačkim - dakle Gestapo, tajna policija, policija, Abver, SD itd, itd ...
Ti ljudi su sa spiskom sutradan 14. oktobra predati ruskim bezbednjacima. Keserović napušta grad i tokom noći 14/15. oktobar u grad ulaze partizani kojima Rusi predaju uhapšenih 87 ljudi (među njima je bilo 8 žena). Za svakog uhapšenog piše za koju nemačku bezbedonosnu agenciju ili službu je radio i to po Keserovićevim podacima. Ovih 87 uhapšenika je prva grupa koju su partizani streljali na Bagdali i koliko znam (a mislim da dobro zanm za kruševački kraj) jedina grupa streljana bez ikakvog suđenja osim5 ili 6 ljudi za koje su partizani mislili da mogu da im budu interesantni. U ovoj prvoj grupi nije bilo ni jednog pripadnika ili simpatizera JVuO. I sledećih dana među streljanima u Kruševcu nije bilo mnogo pripadnika i simpatizera JVuO. Nešto više simpatizera četnika je streljano po okolnim selima. Recimo u Kruševcu je zarobljeno po raznim procenama od 1200 do 1700 četnika od kojih je streljano "samo" 12 do 14.
E sad šta je bitno. Upravo potomci onih oko 80 streljanih u prvoj grupi u Kruševcu najviše vrište kako su im preci pobijeni kao borci za kralja i otadžbinu što je potpuno neistina. Oni su streljani kao nemački agenti a pohapšeni su od pripadnika JVuO.
