|
Naravno, moramo se zezati 
Da imaju "naivan" izgled - ne verujem da su bile naročito efikasne... Bar ja nisam istraživao efikasnost ovih "vatrometa" - ako neko zna, nek kaže...
P.S: Nađo' nešto na internetu:
Citat:Le Prieur rakete isprobavane su na nesto dvoseda i izvidjaca, neke su postavljene i na Spad i Sopwith Pup lovce, ali su glavni korisnici bili Nieuport 11 i 16, i to bas namenski, protiv balona.
Sama raketa se sastojala iz glave, danas bi rekli bojeve, tela u kome se nalazio upaljac, i stapa neophodnog kao lanser. Sve se to nalazilo u papirnom omotu, slicnom onom od koga se prave patrone za sacmu, samo tanjeg, dok je glava bila dodatno otezana sa malo peska i sa dodatim limenim delom uglavljenim u njen drveni vrh; ovaj deo je trebalo da izigrava noz koji ce da prosece omotac balona ili zepelina. Telo rakete je bilo napunjeno sa 200 grama obicnog crnog baruta koji je bio pogon rakete ali i nacin da se prati njena putanja. Le Prieur je prosto pozajmio ovaj deo od obicnog signalnog pistolja. Stap je bio kvadratnog preseka, duzine oko 1.5 metara i za samu raketu bio pricvrscen na tri mesta obicnom lepljivom trakom.
Raketa se ispaljivala pomocu tastera smestenog u pilotskoj kabini, baterije od 2V i spleta zica provedenog gde treba, a na samom tasteru je postojao i osigurac koji je trebalo da spreci slucajno opaljenje.
Nieuport lovci su nosili po 4 rakete sa svake strane, rasporedjene izmedju krila: konstrukcija lansera je bila pricvrscena na upornicu V oblika, dok se sam lanser sastojao iz 4 cevi spoljasnjeg precnika oko 25 mm u koje se ubacivao stap rakete. Sama upornica je kao zastitu od gasova iz rakete dobila limenu oblogu kojoj je dodat i azbestni omotac debljine oko 1.5 mm, dok je gornja povrsina donjeg krila bila oblozena komadom aluminijumskog lima 650 x 750 mm, opet kao zastita od gasova nastalim sagorevanjem baruta.
Cela instalacija je bila teska oko 15 kg.
Problem svih problema kada su lovacni avioni u pitanju, nisanjenje, bio je resavan na razne nacine, a najinteresantniji je bio prost komad papira sa rupom u sredini, nalepljen na vertobran: rupa je bila dimenzionirana tako da se poklapa sa precnikom balona na daljini od oko 120 metara. Tehnika napada je predvidjala poniranje ka balonu pod uglom od 45 stepeni sa ispaljivanjem raketa na udaljenosti od 100 do 150 metara, ali se zahtevalo da se pravac leta zadrzi jos malo po davanju kontakta zbog cestih kasnjenja u paljenju svih raketa.
Brzo se otkrilo da je novo oruzje efikasno samo protiv balona: avioni se nisu dali tako lako, a cepelini su bili osetljiviji na Vickers zapaljivu mitraljesku municiju koja je takodje uvedena negde u to vreme.
Francuzi su se pokazali kao najgorljiviji zastupnici raketa kao naoruzanja lovca, a sam lovac, u ovom sllucaju Nieuport 16 je pokazao i dokazao sta ce se i kako dogadjati sa prevlascu u vazduhu.
Air superiority ekipa sastavljena od asova i koju je vodio Charles Nungesser, njih ukupno sestorica, su 22. maja 1916. prilikom preotimanja Fort Douamont-a, onog verdenskog Fort Douamont-a, pocistila sve, ama bas sve nemacke izvidjacke balone na tom podrucju.
25. juna iste godine, na Somi, Britanci su, raketnim Nieuport-ima oborili ukupno 50 balona, a korisnicima su se pridruzili i Belgijanci i Italijani koji su svog prvog Austrijanca prijavili oktobra 1916.
|
