|
@goksi
Ometanje se ne vrši non stop, naravno. Ometanje samo po sebi nema nikakvu funkciju ukoliko se ne kombinuje sa izviđanjem opsega u kome se emituju linkovi za upravljanje i slanje podataka sa bespilotne.
Danas, svaki savremeni širokopojasni prijemnik omogućava korisniku da, ajde plastično kažem, "vidi" celokupni frek opseg ili podopseg koji podesi, kroz pikove, na ekranu kompjutera ili samog uredjaja. Jednom, kada se detektuje prenos podataka na određenoj frekvenciji ili na više njih ako se radi o frekventnom skakanju, može se ići na ometanje, na tzv "soft kill" ( kolega @ Poljoprivreda je pisao o ovome na temi o borbi protiv bespilotnih).
Daljina, visina i snaga ometanja najviše zavisi od snage uredjaja koji ces koristiti, vrste antene i naravno mesta gde si sve to pozicionirao.
Fizički, bespilotna može da "iskače", da se krije, leti, ali u eteru, ona je tu i nema gde. Bilo da je mala igračkica ili Global Hawk.
Generalno, bez da se bilo ko vređa, dobar deo ljudi ima veoma pogrešnu percepciju upotrebe bespilotnih i borbe protiv istih. Nema rojeva bespilotnih, masovnih udara, lutanja po bojištu i traženja ciljeva, igranja igrica...svaki udar borbenom je isplaniran po unapred zadatim ciljevima i rejonima, sa maksimalnim korišćenjem resursa. Zbog toga se radi obaveštajna priprema, selektuju se ciljevi po prioritetu, pravi lista istih, uzimaju se u obzir geografske karakteristike, vremenske prilike...bar u ozbiljnim vojskama.
Po mom mišljenju jedini ispravni način borbe protiv bespilotnih je upravo u eteru, jer se daljinski upravljaju, navode i celokupan prenos podataka ide na taj način. Veoma jednostavno je otkriti ih pre nego što dodju u zonu da gadjaju i probati ometanjem da se onesposobe. Naravno, ne treba stavljati u drugi plan ni PVO koji je po meni jednako bitna stavka u borbi protiv bespilotnih . Uvezani sistem PVO sa sistemima za elektronsko ratovanje , uz pravilno razvijenu taktiku upotrebe istih je pun pogodak.
|
