offline
- kljift
- Legendarni građanin
- Pridružio: 11 Okt 2009
- Poruke: 7071
|
vasiljevic ::Oganj je rađen na bazi rešenja Plamena. Plamen je sistem kalibra 128mm. Poseduješ proizodnju raketnih motora kalibra 128mm i sad trebaš da to prebaciš na 122mm? Neracionalno. U svakom slučaju, i Oganj može da ispali rakete 122mm, postoji sistem prstena koji se stavljaju na raketu i to obezbeđuju. Mi možemo da koristimo njihove rakete oni naše ne. Niti je naša 128mm skuplja od neke 122mm.
Orkan je rađen početkom 80ih. U to vreme jedini sistem koji je bio poznat, i u upotrebi je bio ruski Uragan. I njega nije imala nijedna vojska okolo. Tad nije bilo MLRS. 300mm Smerch je predstavljen 2 godine posle njega. Koje to rakete 220mm su bile raspoložive tada? Nijedne. Sistem je rađen prema našimm i iračkim zahtevima, praktično bez uzora u svetu, te klase i tog kvaliteta. Kako je ispao? Odlično. Koji je naš problem sa njime? Pa naši ko i oni pre njih smatraju da je to previše ofanzivno sredstvo. Da, i tad je bilo pitanje da li da ga prave jer je previše ofanzivan. Ko i aerosolna bomba, kad je prvi put prikazana naša verzija od 250kg, naši geniji su rekli da ne treba veća jer je i ta prejaka. Suviše ofanzivno.
Motor je dogovaran, kasnije su odustali Britanci. Mi smo tad imali na raspolaganju motor Viper, i rešeno je da se upotrebe dva ta motora umesto jednog koji je tražen. U okviru tog ograničenja je napravljen i avion, tačnije prepravljen projekat. Cilj je bio unaprediti našu industriju. Samo da se zna, posredno i neposredno, u te projekte je bilo uključeno skoro 100.000 ljudi. Malo zapošljenje privrede? Gde bi mi bili da imamo tih 100.000 u industriji danas. Baš glup projekat ko i svi vojni projekti, iskreno rečeno. Em donosi tehnologije, em zapošljava ljude, em na svakog od tih zaposlenih iide bar još nekih 5 koji ga prate u poslu .... Šta će to nama, baš pravilno razmišljanje. Podržavam ga u potpunosti, lakše je trgovati ko Mišković.
M16 postaje standardna puška američke armije 1969te godine. Baš smo zakasnili za njima, celih godinu dana.
Citat:Što se tiče JNA i priča da je pravila pristojne vojnike, ta priča nije tačna. Većina regrutnog sastava bila je mobilisana sa sela gdje se živjelo gotovo ropskim životom tako da im je služenje vojske bilo ko godišnji odmor. Kako je hvalilo nesretnih seljačića tako je i kvalitet sastava padao. Ista je stvar i sa održavanjem. Moj otac je te 1969. god. oficirima JNA mogao da drži predavanje o čemu god hoćeš. Ali dok se neko školovao kod druga Šuvara (ili nekog njemu sličnog) neko se školovao kao šegrt pa kalfa pa u vojsku u kojoj nije bilo majstora i gazdi već nekih likova sa epoletama.
Ja sam iz Bgd, 4ta generacija odavde, regrutovan ko i svako sa 18 godina u toj državi. U moje vreme nije tu bila većina sa sela, već je kao i u ostatku zemlje, većina porodica bila poslom vezana za nešto drugo ne selo. Čisto da znaš, u to vreme ( a govorim o 80im), oko 60 posto društvenog proizvoda je bila industrijska proizvodnja. Sad dodaj ono neindustrijsko ( dakle, bankari, državna uprava, prodaja, zdravstvo, školstvo ...) pa će ti biti jasno koliko je selo u toj državi igralo ulogu. U toj državi, tada, 80% izvoza iz Vojvodine je bilo industrijski proizvod, ne poljoprivredni. Gde smo danas?
Inače, te 69te, većina jedinica prve klase je imala kao standardno oružje PAPovke. I tada nije vojska bila 11.000 vojnika već je iznosila za jedno sa rezervom milionski broj, dakle, svakome po puška pa ti vidi. Prenaoružavanje vojske se ne izvodi preko noći, ono traje desetinama godina, samo da znaš. Zameniti pušku je lako, uz pušku u jedinicu treba da stigne i neophodna municija, treba da se popune ratne rezerve te municije, treba da svako u toj jedinici je ima, treba da se obuči ljudstvo za održavanje i popravke ... A ovo je samo puška. Gde je ostalo? Nije to ja tebi dao pušku u ruke.
Citat:I ta priča nije Generalštab tražio pa daj da se napravi da ima vojska šta da čisti.
Jok, nego zastava uzme i napravi šta hoće, a oni u generalštabu kažu hvala. Ne ide to tako, bilo koje oružje i oruđe se radi na bazi TT zahteva vojske, a ti zahtevi su uvek vrlo jasni i idu u tančine. Hromiranje košta, bez njega je niža cena, nehromirana cev nema lošije karakteristike u odnosu na hromiranu, radi isto dugo ko i hromirana ako se pravilno održava. Ušteda na par stotina hiljada komada .... Imao je generalštab svoju računicu kad je izostavio hromiranja onda.
I usput Kraguj je napravljen u malom broju i nije koštao nešto mnogo. Čisto sumnjam da kad bi sabrali cenu svih napravljenih Kraguja da bi dostigli cenu dva Mig 21 aviona. I to u najboljem slučaju.
I za kraj, pošto očekujem pitanje zašto je Plamen rađen u tom kalibru, dajem upustvo nalaženja odgovora: Pogledaj oznaku napred, dakle ono Mxx, oduzmi kojih 5-8 godina, tioliko ti traje razvoj i osvajanje proizvodnje, pogledati političku situaciju tada u kojoj smo bili, pogledati sisteme koji su tada bili na raspolaganju, uporediti karakteristike tog sistema sa njima ... Ko je malo učio istoriju i ko zna da traži lako će dobiti odgovor.
Da, dođosmo i do problema prenaoružavanja.
Kako prenaoružati veliki kontigent aktivne vojske + rezervni sastav + teritorijalnu obrambu. Sve u milionskim brojevima brajko moj.
Elem moj stari je non - stop pozivan na vojne vježbe (nema šta nije bio). Te vojne vježbe vodili su kuvari, ložači i ostali kvazi - rezervni oficiri često građanska lica na službi u JNA (zbog dnevnica) a ni od aktivnih nije bilo neke vajde.
I svugdje i uvijek je vojnički sastav bio isti. Jedan od "glavnokomandujućih" im je fino rekao "vas nema ko da oslobodi"!
Zbog toga i kažem, kada se nabavlja naoružanje mora da se nabavi najbolje, najskuplje i da se dotegli makar i sa kraja svijeta za sve one koje nema ko da "oslobodi".
Jerbo je i vrapcima na grani jasan efekat korupcije i pri mobilizaciji i pri organizaciji a bogami i pri pravljenju nekakvog posla za nekakvih 100.000 radnika gubitaških preduzeća.
Na kraju je sve i prokockano. U Srbiji su veći značaj imale neke osobe egzotičnih imena nego oficiri vojske.
|
) i pre nego što je promenjen njen naslov.
