O demografiji Srbije

8

O demografiji Srbije

offline
  • Levi  Male
  • Ugledni građanin
  • Pridružio: 12 Nov 2011
  • Poruke: 366

Napisano: 20 Dec 2012 18:01

podaci iz 2011:
Grad Beograd 17738/20246
Vojvodina 17410/27999
Sumadija i Zapadna Srbija 17378/29123
Juzna i Istocna Srbija 13072/25567
Srbija 2011 ukupno
65598/102935 (-37337)

2012
Srbija sever
godina rodj umrl
III 2012 : 2939/4501 (-1562)
III 2011 : 2860/4721 (-1861)

I-III 2012 : 7208/12718 (-5510)
I-III 2011 : 7065/13143 (-6078)

Srbija jug

III 2012 : 2385/5033 (-2648)
III 2011 : 2388/5315 (-2927)

I-III 2012 : 6113/12996 (-6883)
I-III 2011 : 6430/13638 (-7208)

Srbija

III 2012 : 5324/9534 (-4210)
III 2011 : 5248/10036 (-4788)

I-III 2012 : 13321/25714 (-12393)
I-III 2011 : 13495/26781 (-13286)

Dopuna: 20 Dec 2012 18:04

Opštine po stopi nataliteta 2011. (ukupna populacija sa preliminarnih rezultata popisa)

Rang Opština Stopa nataliteta 2011.
1 Tutin 17.6
2 Novi Pazar 16.3
3 Sjenica 12.5
4 Novi Sad 12.4
5 Stari Grad 12.2
6 Zvezara 11.7
7 Palilula (Beograd) 11.5
8 Zemun 11.3
9 Čukarica 11.0
10 Vračar 10.9
11 Lazarevac 10.7
12 Voždovac 10.6
13 Crveni Krst 10.5
14 Surčin 10.5
15 Grocka 10.5
16 Novi Beograd 10.5
17 Palilula (Niš) 10.5
18 Savski Venac 10.5
19 Vranje 10.4
20 Rakovica 10.2
21 Titel 10.2
22 Vrbas 10.1
23 Obrenovac 10.0
24 Kragujevac 10.0
25 Prijepolje 10.0
26 Bojnik 9.9
27 Požarevac 9.8
28 Medijana 9.7
29 Bački Petrovac 9.7
30 Žabalj 9.6
31 Arilje 9.6
32 Sopot 9.6
33 Jagodina 9.5
34 Bujanovac 9.5
35 Paraćin 9.5
36 Prokuplje 9.4
37 Pančevo 9.4
38 Bela Crkva 9.3
39 Novi Bečej 9.3
40 Mladenovac 9.3
41 Temerin 9.1
42 Barajevo 9.1
43 Vršac 9.0
44 Beočin 9.0
45 Opovo 9.0
46 Stara Pazova 8.9
47 Kovačica 8.9
48 Smederevo 8.9
49 Zrenjanin 8.9
50 Aranđelovac 8.8
51 Mali Iđoš 8.8
52 Pećinci 8.8
53 Šabac 8.8
54 Bor 8.7
55 Bečej 8.7
56 Kanjiža 8.6
57 Srbobran 8.6
58 Bačka Palanka 8.6
59 Čačak 8.6
60 Novi Kneževac 8.5
61 Subotica 8.5
62 Šid 8.5
63 Žitorađa 8.5
64 Kraljevo 8.5
65 Užice 8.5
66 Kruševac 8.4
67 Kosjerić 8.4
68 Ljubovija 8.3
69 Sremska Mitrovica 8.3
70 Leskovac 8.3
71 Preševo 8.3
72 Mionica 8.3
73 Pantelej 8.2
74 Smederevska Palanka 8.2
75 Loznica 8.1
76 Valjevo 8.1
77 Žitište 8.0
78 Surdulica 8.0
79 Kikinda 8.0
80 Sečanj 7.9
81 Ruma 7.9
82 Kovin 7.9
83 Lebane 7.8
84 Lajkovac 7.8
85 Inđija 7.8
86 Senta 7.8
87 Gornji Milanovac 7.7
88 Mali Zvornik 7.7
89 Niška Banja 7.7
90 Vrnjačka Banja 7.5
91 Raška 7.5
92 Ada 7.4
93 Bogatić 7.4
94 Kula 7.4
95 Apatin 7.4
96 Bela Palanka 7.4
97 Despotovac 7.3
98 Bačka Topola 7.3
99 Zaječar 7.3
100 Velika Plana 7.2
101 Aleksinac 7.2
102 Irig 7.2
103 Vlasotince 7.2
104 Ivanjica 7.2
105 Sombor 7.2
106 Brus 7.1
107 Varvarin 7.1
108 Koceljeva 7.1
109 Batočina 7.1
110 Vladimirci 7.1
111 Odžaci 7.1
112 Bajina Bašta 7.0
113 Vladičin Han 7.0
114 Krupanj 7.0
115 Bač 7.0
116 Veliko Gradište 6.9
117 Doljevac 6.9
118 Majdanpek 6.9
119 Alibunar 6.9
120 Ub 6.9
121 Kladovo 6.9
122 Aleksandrovac 6.8
123 Knjaževac 6.8
124 Negotin 6.8
125 Pirot 6.8
126 Sokobanja 6.7
127 Sremski Karlovci 6.6
128 Petrovac na Mlavi 6.6
129 Lapovo 6.5
130 Kuršumlija 6.5
131 Žagubica 6.4
132 Topola 6.4
133 Priboj 6.4
134 Trstenik 6.4
135 Požega 6.3
136 Ćuprija 6.3
137 Čajetina 6.3
138 Merošina 6.3
139 Žabari 6.2
140 Lučani 6.2
141 Nova Crnja 6.2
142 Čoka 6.1
143 Trgovište 6.0
144 Rača 6.0
145 Golubac 6.0
146 Babušnica 6.0
147 Plandište 5.6
148 Svilajnac 5.6
149 Malo Crniće 5.5
150 Ljig 5.5
151 Bosilegrad 5.4
152 Nova Varoš 5.4
153 Medveđa 5.3
154 Ćićevac 5.2
155 Blace 5.1
156 Boljevac 5.1
157 Knić 4.9
158 Crna Trava 4.8
159 Dimitrovgrad 4.8
160 Osečina 4.5
161 Kučevo 4.5
162 Ražanj 4.4
163 Svrljig 4.2
164 Rekovac 4.0
165 Gadžin Han 3.7


Rang Opština Stopa mortaliteta 2011.
1 Crna Trava 31.3
2 Babušnica 28.9
3 Svrljig 27.2
4 Rekovac 26.9
5 Žabari 24.7
6 Bela Palanka 24.1
7 Gadžin Han 23.7
8 Ražanj 23.5
9 Kučevo 23.3
10 Knjaževac 23.3
11 Negotin 22.9
12 Malo Crniće 22.5
13 Bosilegrad 22.1
14 Boljevac 21.8
15 Svilajnac 21.0
16 Sečanj 21.0
17 Nova Crnja 20.9
18 Despotovac 20.7
19 Petrovac na Mlavi 20.7
20 Žagubica 20.5
21 Bojnik 20.2
22 Novi Kneževac 19.9
23 Sokobanja 19.8
24 Knić 19.7
25 Veliko Gradište 19.7
26 Lapovo 19.6
27 Blace 19.5
28 Kladovo 19.5
29 Vladimirci 19.4
30 Čoka 19.3
31 Žitište 19.2
32 Ćićevac 19.1
33 Trgovište 19.0
34 Golubac 19.0
35 Alibunar 18.9
36 Varvarin 18.8
37 Ćuprija 18.7
38 Bela Crkva 18.5
39 Kovačica 18.4
40 Lebane 18.4
41 Kosjerić 18.3
42 Plandište 18.2
43 Zaječar 18.0
44 Koceljeva 18.0
45 Aleksinac 18.0
46 Lučani 17.9
47 Irig 17.8
48 Odžaci 17.8
49 Rača 17.6
50 Dimitrovgrad 17.6
51 Mionica 17.6
52 Paraćin 17.6
53 Prokuplje 17.5
54 Bogatić 17.5
55 Ljubovija 17.5
56 Ljig 17.4
57 Kuršumlija 17.2
58 Osečina 17.2
59 Bač 17.0
60 Požega 16.9
61 Senta 16.9
62 Brus 16.9
63 Bački Petrovac 16.7
64 Ada 16.7
65 Merošina 16.7
66 Bačka Topola 16.6
67 Trstenik 16.6
68 Bečej 16.6
69 Novi Bečej 16.5
70 Ub 16.4
71 Savski Venac 16.4
72 Vladičin Han 16.3
73 Kovin 16.3
74 Apatin 16.3
75 Srbobran 16.2
76 Aleksandrovac 16.1
77 Vlasotince 16.0
78 Kanjiža 16.0
79 Niška Banja 16.0
80 Stari Grad 15.8
81 Vršac 15.8
82 Sombor 15.7
83 Doljevac 15.7
84 Požarevac 15.6
85 Žabalj 15.6
86 Kula 15.5
87 Šid 15.5
88 Ruma 15.4
89 Kikinda 15.3
90 Jagodina 15.3
91 Zrenjanin 15.2
92 Subotica 15.2
93 Vrnjačka Banja 15.2
94 Pirot 15.2
95 Leskovac 15.1
96 Mali Iđoš 15.0
97 Opovo 15.0
98 Čajetina 14.9
99 Bačka Palanka 14.9
100 Crveni Krst 14.9
101 Žitorađa 14.8
102 Vrbas 14.8
103 Krupanj 14.8
104 Medveđa 14.8
105 Sopot 14.7
106 Gornji Milanovac 14.7
107 Nova Varoš 14.6
108 Bor 14.6
109 Majdanpek 14.6
110 Batočina 14.5
111 Mladenovac 14.5
112 Bajina Bašta 14.5
113 Lajkovac 14.4
114 Šabac 14.4
115 Barajevo 14.4
116 Titel 14.3
117 Kruševac 14.3
118 Aranđelovac 14.3
119 Pećinci 14.1
120 Sremska Mitrovica 14.1
121 Sremski Karlovci 14.0
122 Valjevo 13.9
123 Vračar 13.9
124 Topola 13.9
125 Čačak 13.9
126 Smederevo 13.9
127 Loznica 13.9
128 Velika Plana 13.8
129 Kraljevo 13.6
130 Ivanjica 13.6
131 Medijana 13.6
132 Obrenovac 13.5
133 Smederevska Palanka 13.5
134 Raška 13.5
135 Pančevo 13.3
136 Surdulica 13.2
137 Arilje 12.9
138 Užice 12.7
139 Lazarevac 12.7
140 Voždovac 12.6
141 Prijepolje 12.6
142 Kragujevac 12.6
143 Novi Beograd 12.6
144 Inđija 12.6
145 Vranje 12.0
146 Palilula (Niš) 11.9
147 Beočin 11.9
148 Zemun 11.8
149 Mali Zvornik 11.8
150 Temerin 11.8
151 Rakovica 11.6
152 Palilula (Beograd) 11.6
153 Zvezara 11.6
154 Priboj 11.6
155 Stara Pazova 11.5
156 Čukarica 11.4
157 Novi Sad 11.2
158 Surčin 11.1
159 Pantelej 10.9
160 Sjenica 10.4
161 Grocka 10.1
162 Novi Pazar 8.7
163 Bujanovac 7.8
164 Tutin 7.4
165 Preševo 7.3

Rang Opština Promena stope nataliteta 2011. Živorođenih 2010. / 2011.
1 Sopot 2.0 (152/193)
2 Kosjerić 1.5 (83/101)
3 Bački Petrovac 1.4 (111/129)
4 Bela Palanka 1.3 (73/89)
5 Crna Trava 1.2 (6/Cool
6 Titel 1.2 (140/158)
7 Despotovac 1.0 (145/168)
8 Topola 1.0 (120/142)
9 Paraćin 0.9 (464/515)
10 Kuršumlija 0.9 (106/123)
11 Plandište 0.9 (53/63)
12 Stari Grad 0.9 (545/586)
13 Bor 0.8 (380/419)
14 Arilje 0.8 (164/179)
15 Žagubica 0.8 (70/80)
16 Trgovište 0.8 (27/31)
17 Babušnica 0.7 (64/73)
18 Negotin 0.7 (225/249)
19 Sokobanja 0.6 (98/107)
20 Kragujevac 0.5 (1682/1777)
21 Kovačica 0.5 (212/225)
22 Šid 0.5 (272/289)
23 Veliko Gradište 0.5 (114/122)
24 Rača 0.4 (64/69)
25 Smederevska Palanka 0.4 (388/409)
26 Golubac 0.4 (46/49)
27 Požarevac 0.4 (701/728)
28 Merošina 0.4 (82/87)
29 Bela Crkva 0.3 (155/161)
30 Batočina 0.3 (79/83)
31 Velika Plana 0.2 (284/294)
32 Kladovo 0.2 (137/142)
33 Nova Varoš 0.2 (86/90)
34 Novi Sad 0.2 (4080/4154)
35 Ražanj 0.2 (38/40)
36 Zemun 0.2 (1853/1880)
37 Lapovo 0.1 (49/50)
38 Čukarica 0.1 (1952/1970)
39 Kanjiža 0.1 (214/216)
40 Užice 0.1 (655/661)
41 Vračar 0.1 (603/607)
42 Knić 0.1 (68/69)
43 Grocka 0.0 (875/879)
44 Zrenjanin 0.0 (1083/1088)
45 Vranje 0.0 (857/860)
46 Prokuplje 0.0 (409/410)
47 Beočin 0.0 (141/141)
48 Bojnik 0.0 (110/110)
49 Mali Zvornik 0.0 (96/96)
50 Novi Kneževac 0.0 (96/96)
51 Sečanj 0.0 (105/105)
52 Raška 0.0 (185/184)
53 Bujanovac 0.0 (436/434)
54 Irig -0.1 (78/77)
55 Dimitrovgrad -0.1 (49/4Cool
56 Medijana -0.1 (866/857)
57 Bečej -0.1 (328/323)
58 Temerin -0.1 (262/258)
59 Ub -0.2 (206/201)
60 Valjevo -0.2 (744/728)
61 Vrbas -0.2 (431/423)
62 Vlasotince -0.2 (219/213)
63 Voždovac -0.2 (1702/1667)
64 Krupanj -0.2 (126/122)
65 Surčin -0.2 (453/443)
66 Lučani -0.2 (134/129)
67 Bosilegrad -0.3 (45/43)
68 Blace -0.3 (63/60)
69 Kraljevo -0.3 (1090/1056)
70 Varvarin -0.3 (131/126)
71 Vladimirci -0.3 (127/122)
72 Aleksandrovac -0.3 (189/181)
73 Aranđelovac -0.3 (421/407)
74 Brus -0.3 (121/116)
75 Sremska Mitrovica -0.3 (689/663)
76 Bačka Palanka -0.3 (493/474)
77 Gadžin Han -0.4 (34/31)
78 Palilula (Niš) -0.4 (780/754)
79 Čačak -0.4 (1026/982)
80 Knjaževac -0.4 (222/210)
81 Pančevo -0.4 (1195/1147)
82 Bogatić -0.4 (227/215)
83 Zaječar -0.4 (452/427)
84 Priboj -0.4 (185/173)
85 Vršac -0.4 (486/463)
86 Palilula (Beograd) -0.5 (2045/1968)
87 Koceljeva -0.5 (99/93)
88 Petrovac na Mlavi -0.5 (213/199)
89 Rakovica -0.5 (1155/1103)
90 Mionica -0.5 (125/118)
91 Ruma -0.5 (453/426)
92 Mali Iđoš -0.5 (111/105)
93 Novi Beograd -0.5 (2344/2233)
94 Čoka -0.5 (75/69)
95 Kula -0.5 (344/321)
96 Ada -0.5 (134/125)
97 Novi Bečej -0.5 (235/222)
98 Stara Pazova -0.5 (622/586)
99 Lazarevac -0.6 (657/623)
100 Žitište -0.6 (145/135)
101 Doljevac -0.6 (139/128)
102 Leskovac -0.6 (1280/1194)
103 Kruševac -0.6 (1145/1068)
104 Zvezara -0.6 (1818/1728)
105 Srbobran -0.6 (150/140)
106 Jagodina -0.6 (723/679)
107 Ljubovija -0.6 (129/120)
108 Barajevo -0.6 (263/246)
109 Kikinda -0.6 (510/472)
110 Obrenovac -0.6 (762/716)
111 Trstenik -0.7 (302/274)
112 Bačka Topola -0.7 (265/243)
113 Žitorađa -0.7 (149/138)
114 Čajetina -0.7 (103/93)
115 Subotica -0.7 (1290/1194)
116 Šabac -0.7 (1096/1014)
117 Pantelej -0.8 (469/428)
118 Sjenica -0.8 (335/315)
119 Preševo -0.8 (363/331)
120 Vrnjačka Banja -0.8 (227/204)
121 Malo Crniće -0.9 (73/63)
122 Apatin -0.9 (238/212)
123 Pirot -0.9 (444/391)
124 Smederevo -0.9 (1056/956)
125 Kovin -0.9 (297/265)
126 Lebane -1.0 (192/171)
127 Pećinci -1.0 (192/173)
128 Svrljig -1.0 (74/60)
129 Surdulica -1.0 (182/162)
130 Aleksinac -1.0 (422/371)
131 Žabari -1.0 (79/6Cool
132 Crveni Krst -1.0 (367/335)
133 Novi Pazar -1.0 (1604/1510)
134 Sombor -1.0 (701/613)
135 Ivanjica -1.0 (263/230)
136 Nova Crnja -1.1 (74/63)
137 Rekovac -1.1 (56/44)
138 Osečina -1.1 (71/57)
139 Prijepolje -1.1 (408/366)
140 Opovo -1.1 (106/94)
141 Inđija -1.2 (421/366)
142 Gornji Milanovac -1.2 (395/343)
143 Svilajnac -1.2 (158/130)
144 Majdanpek -1.2 (148/126)
145 Kučevo -1.3 (89/69)
146 Bač -1.3 (118/99)
147 Bajina Bašta -1.3 (218/183)
148 Lajkovac -1.4 (140/119)
149 Ćuprija -1.4 (233/190)
150 Niška Banja -1.5 (129/108)
151 Odžaci -1.5 (258/213)
152 Mladenovac -1.5 (571/491)
153 Medveđa -1.6 (71/55)
154 Požega -1.6 (234/187)
155 Vladičin Han -1.6 (181/147)
156 Alibunar -1.7 (171/137)
157 Loznica -1.8 (778/638)
158 Žabalj -1.9 (296/248)
159 Tutin -2.0 (604/542)
160 Boljevac -2.0 (91/65)
161 Senta -2.0 (225/178)
162 Ljig -2.5 (102/70)
163 Savski Venac -2.8 (512/405)
164 Ćićevac -3.3 (80/49)
165 Sremski Karlovci -3.7 (90/5Cool

Zivorodjeni po narodnosti majke, 2011.

Srbi 55257 (84.23 %)
Crnogorci 134 (0.20 %)
Jugosloveni 32 (0.05 %)
Albanci 642 (0.98 %)
Bosnjaci 2081 (3.17 %)
Madjari 2109 (3.22 %)
Muslimani 512 (0.78 %)
Bugari 70 (0.11 %)
Bunjevci 108 (0.16 %)
Vlasi 17 (0.03 %)
Goranci 35 (0.05 %)
Kinezi 141 (0.21 %)
Makedonci 106 (0.16 %)
Romi 2360 (3.60 %)
Rumuni 187 (0.29 %)
Rusi 58 (0.09 %)
Rusini 97 (0.15 %)
Slovaci 424 (0.65 %)
Hrvati 289 (0.44 %)
Regionalci 30 (0.05 %), od cega u BGu 19

udio živorođenih Srba raste zadnju deceniju...

2002. : 80,18 %
2003. : 80,49 %
2004. : 80,50 %
2005. : 80,42 %
2006. : 80,10 %
2007. : 82,33 %
2008. : 81,72 %
2009. : 82,56 %
2010. : 83,64 %
2011. : 84,23 %

Novi Pazar, 2011

Bosnjaci 1296/504 (+792)
Srbi 177/278 (-101)
Muslimani 11/6 (+5)

Tutin, 2011

Bosnjaci 500/183 (+317)
Srbi 26/39 (-13)
Muslimani 14/6 (+Cool

Sjenica, 2011

Bosnjaci 199/126 (+73)
Muslimani 65/21 (+44)
Srbi 38/113 (-75)

Prijepolje, 2011

Srbi 153/279 (-126)
Muslimani 134/167 (-33)
Bosnjaci 71/10 (+61)

Priboj, 2011

Srbi 138/251 (-113)
Muslimani 34/55 (-21)
Bosnjaci 0/2 (-2)

Nova Varos, 2011

Srbi 78/227 (-149)
Muslimani 10/12 (-2)
Bosnjaci 1/3 (-2)

Presevo, 2011

Albanci 288/229 (+59)
Srbi 23/51 (-2Cool
Romi 10/1 (+9)

Bujanovac, 2011

Albanci 245/136 (+109)
Srbi 112/188 (-76)
Romi 61/27 (+34)

Medvedja 2011

Srbi 43/139 (-96)
Romi 4/0 (+4)
Albanci 4/10 (-6)

Dimitrovgrad 2011

Srbi 27/59 (-32)
Bugari 21/115 (-94)

Bosilegrad 2011

Srbi 26/15 (+11)
Bugari 11/152 (-141)

evo vam malo brojeva da ih čitate Cool

offline
  • Pridružio: 14 Nov 2010
  • Poruke: 49

Zabranom abortusa ne bi se rijesio problem, uvjek se moze dati mito doktoru, postoji mogucnost odlaska u inostranstvo ili obavljanje zahvata u kucnoj radinosti ili kod nekog nadriljekara (kao u doba komunizma u Rumuniji).
Dugorocno se problem moze samo edukacijom preko medija i skolstva.
Mediji trebaju da rade na tome da uticu na svijest da prekid trudnoce nije nesto poput odstanjivanja kamenca sa zuba, nego da treba zacetom zivotu pruziti sansu, da vanbracno dijete nije kopile i sramota nego punopravan gradjanin koji moze svojim radom da pomogne drustvu. Tu treba ukazati i starijoj generaciji, narocito roditeljima ili rodbini kojoj je neugodno da imaju djetica neznanog junaka u porodicnom stablu, da ce se taj djetic mozda bolje starati o njima kada ostare nego potomci sa atestom porjekla.
Proglasavanje pobornika abortusa ubicama i prijetnja kaznom pakla smatram kontraproduktivnim, trudnica koja ne zeli zaceto dijete je vec dovoljno pod stresom i panikom, ne treba je jos vise osudjivati, nego joj treba ukazati da dolazak jednog dijeteta na svijet nece srusiti njen dosadasnji nacin zivota.

Edukacija u skolama treba da ukaze mladima na dovoljan broj sigurnih metoda zastite tokom seksa, da bi se uopsteno smanjila mogucnost nezeljene trudnoce. Klinci danas brze sazrjevaju nego ranije, bolje da uce iz provjerenih izvora a ne od svojih vrsnjaka koji su procitali nesto na internetu ili culi od lokalnog alkosa ispred prodavnice.
Price o tome kako je cesto mijenjanje partnera nemoralno ili u neku ruku stetno ce izaci iz usiju jednog mladog u pubertetu prije nego sto su usle, ako hoce da uzivaju, to ce i uraditi, bez obzira ko im je sta pricao o moralu.

offline
  • 037  Male
  • Počasni građanin
  • Pridružio: 30 Dec 2011
  • Poruke: 753
  • Gde živiš: Kruševac

Niko ovde nije proglasio pobornike abortusa ubicama ili viđenim za pakao, makar koliko sam ja primetio. Međutim činjenica je da oni sami podržavaju postupak, a time na neki način i ginekologe koji to rade i čiji posao tu konkretno jeste da ubiju dete.

Sa još nekim delovima posta se lično ne slažem, no ne bih ovde dužio o tome... delim mišljenje kako je ovoj oblasti na svim poljima neophodno posvetiti više vremena i pažnje (prevashodno kvalitativno).

------ ------

Što se tiče Rumunije – to je slučaj koji se često pominje u ovakvim diskusijama a da često ili nikad nije dovoljno dokumentovano potkrepljen. Da bi to sada izbegli moram reći kako je Rumunija bila jedna od retkih država u kojoj je socijalistički sistem bio negativno određen prema abortusu, iako je svo vreme u nekom obliku bio dopušten. Ovo je izazvalo pojavu nelegalno izazvanih pobačaja a broj ovih intervencija u celom periodu 1966-1990. je procenjen na do 200 hiljada, od kojih se oko 9 hiljada završilo smrću majke.

Upravo je u Rumuniji pooštravanje uslova za abortus 1966. godine rešilo problem nataliteta. Kratkoročno ta mera je udvostručila broj novorođenih, a kasnije ga i u najtežim godinama uglavnom održala iznad nivoa ozbiljnog pada zabeleženog u periodu 1960-1966. izazvanog na temelju akta iz 1957. godine (liberalizacija).

Pravi problem Rumunije u periodu 1966-1990. može biti isključivo otežana dostupnost kontraceptivnih sredstava, i ovo jeste ozbiljno pitanje.

U rumunskom slučaju termin nelegalni abortus treba shvatiti kao abortus bez realne pravne potpore – bilo da je reč o pobačaju koje sprovodi neko nestručan bilo pobačaju kod ginekologa gde on daje lažni uzrok kao pokriće (silovanje, po majku opasna trudnoća...).

Od 1990. godine abortus je liberalizovan i Rumunija je ponovo u svetskim okvirima poznati primer loše/najgore socijalne politike - između 46 i 76% registrovanih trudnoća na godišnjem nivou zvanično završava abortusom, dok je realan broj veći. Aktom iz 1996. je stanje prividno ublaženo.

Suočeni sa demografskim problemima Rumuni su ove godine krenuli sa donošenjem zakona o određivanju uslova za dopuštanje abortusa. Pošto je izvorni tekst bio predmet brojnih polemika i prema nekima predstavlja suštinsko vraćanje akta iz šezdesetih pristupilo se izradi novog uz veliku medijsku potporu (sajtovi, ankete...) u cilju što šireg saglasja, pre svega.

Da podsetim - oko 9 hiljada žena je umrlo od posledica nelegalnih abortusa u tridesettrogodišnjem periodu 1966-1989. godine prilikom do 200 hiljada nelegalnih pobačaja, dakle oko 272 godišnje. Grubo je ali istinito reći da je to zanemarljiva cifra u odnosu na 992 hiljade registrovanih legalnih abortusa samo u 1990. godini, prilikom kojih je umrla 71 žena. Temelj nelogičnosti u ciframa delom leži u samoj rumunskoj definiciji nelegalnog abortusa, no to ne menja zaključke.

Treba reći da je srpski slučaj po mnogo čemu gori od rumunskog, iako je ovaj drugi međunarodno prepoznat kao simbol lošeg sistema, pre svega na bazi stopa abortusa početkom devedesetih i stabilno visokih brojki poslednjih godina.


Arrow http://en.wikipedia.org/wiki/Abortion_in_Romania
Arrow http://www.ippfen.org/NR/rdonlyres/2EB28750-BA71-4.....an2007.pdf
Arrow http://en.wikipedia.org/wiki/Decree_770
Arrow https://docs.google.com/viewer?a=v&q=cache:xBx.....DSp_CYv7Iw
Arrow http://www.johnstonsarchive.net/policy/abortion/ab-romania.html
Arrow http://afterabortion.org/2000/the-cover-up-why-u-s.....aningless/

offline
  • Pridružio: 03 Nov 2006
  • Poruke: 172
  • Gde živiš: Adelaide, Australia

Napisano: 21 Dec 2012 17:31

@Levi
Svaka cast na trudu!!! Ziveli

Dopuna: 21 Dec 2012 17:56

yoshich ::Zabranom abortusa ne bi se rijesio problem, uvjek se moze dati mito doktoru, postoji mogucnost odlaska u inostranstvo ili obavljanje zahvata u kucnoj radinosti ili kod nekog nadriljekara (kao u doba komunizma u Rumuniji).
Dugorocno se problem moze samo edukacijom preko medija i skolstva.
Mediji trebaju da rade na tome da uticu na svijest da prekid trudnoce nije nesto poput odstanjivanja kamenca sa zuba, nego da treba zacetom zivotu pruziti sansu, da vanbracno dijete nije kopile i sramota nego punopravan gradjanin koji moze svojim radom da pomogne drustvu. Tu treba ukazati i starijoj generaciji, narocito roditeljima ili rodbini kojoj je neugodno da imaju djetica neznanog junaka u porodicnom stablu, da ce se taj djetic mozda bolje starati o njima kada ostare nego potomci sa atestom porjekla.
Proglasavanje pobornika abortusa ubicama i prijetnja kaznom pakla smatram kontraproduktivnim, trudnica koja ne zeli zaceto dijete je vec dovoljno pod stresom i panikom, ne treba je jos vise osudjivati, nego joj treba ukazati da dolazak jednog dijeteta na svijet nece srusiti njen dosadasnji nacin zivota.

Edukacija u skolama treba da ukaze mladima na dovoljan broj sigurnih metoda zastite tokom seksa, da bi se uopsteno smanjila mogucnost nezeljene trudnoce. Klinci danas brze sazrjevaju nego ranije, bolje da uce iz provjerenih izvora a ne od svojih vrsnjaka koji su procitali nesto na internetu ili culi od lokalnog alkosa ispred prodavnice.
Price o tome kako je cesto mijenjanje partnera nemoralno ili u neku ruku stetno ce izaci iz usiju jednog mladog u pubertetu prije nego sto su usle, ako hoce da uzivaju, to ce i uraditi, bez obzira ko im je sta pricao o moralu.

Sa prvim delom posta se slazem,da drugim i ne bas.Tacno je da bi edukacija mnogo doprinela smanjivanju broja abortusa.Ali mislim da bi sama edukacija i medijska promocija bili nedovoljni jer je zlo suvise uzelo maha i bilo bi za izmenu svesti o tome sta se cini abortusom potrebno mnogo vise vremena nego sto ga mi kao narod imamo.
Ako to ostavimo samo na edukativnim merama abortusi ce da prestanu jer ce Srbi postati toliko star narod da vise nece imati ko da ostane u drugom stanju.
Po mom misljenju osim u striktno odredjenim slucajevima kada bi to trebalo biti dopusteno abortus bi trebao biti okarakterisan i u zakonu kao ono sto jeste,UBISTVO. I kao takav bi trebao i biti tretiran pred zakonom.Verujte mi da bi se znatno smanjio broj doktora spremnih da prime mito ili da izvrse ilegalni abortus kada bi znali da ih ceka sudjenje za ubistvo i primerena zatvorska kazna.
Takodje za one koji traze (od doktora ili nadrilekara) izvrsenje abortusa trebala bi biti propisana kazna za podstrekavanje i saucesnistvo u ubistvu.
Ovo jesu drakonske mere ali ja mislim da mi nemamo drugi izbor jer je davno proslo vreme kada se jos moglo nesto postici suptilnim edukativnim metodama.
Edukacija i promocija protiv abortusa bi bili kao sto to ovde kazu "Too little,too late!"

offline
  • Pridružio: 30 Jun 2009
  • Poruke: 2340
  • Gde živiš: Karaburma

Само једна ствар нико никоме не брани да НЕправи децу,али ако мислиш да си довољно способан,одрастао, одговоран да ''радиш'' неке ствари онда исто то све буди и за последице истих, а не да други умиру да би се ти опрао/ла од лоших одлука.
Људи морају да буду мало више одговорни и да схвате да свако дело има своју добру и лошу страну,своју последицу и одговорност као и да утичу на друге.

offline
  • kljift 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 11 Okt 2009
  • Poruke: 5669

Ljudi moraju da budu malo više odgovorni.......he he he. Pa Švajcarska i Kipar da ostanu gladni.

offline
  • Levi  Male
  • Ugledni građanin
  • Pridružio: 12 Nov 2011
  • Poruke: 366

Samo prodje nova godina, stize tačan broj rodjenih beba i umrlih ljudi za 2012 godinu!


Inače negde sam pročitao da je 1987 godine bilo 250 000 abortusa na teritoriji Srbije!!!!

offline
  • pein 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 09 Jan 2012
  • Poruke: 12382

Број становника Србије (без Косова и Метохије) растао је све до 2001. године, због избеглица, иако се демографски раст зауставио још 1992. Данас Србија има једва нешто више од 7 милиона становника, или за 800.000 мање него 2000. године.

Од тога, демографски губици (негативна разлика броја рођених и умрлих) износе 510.000 или преко 7%.

У периоду 1990-1999. демографски смо изгубили 109.000 људи, или 1,4%. Укупна цена утицаја ЕУ, NATO и САД на Србију, изражена у људским животима, од 1992. до данас износи око 620.000 или близу 9%. Притом, много више живота губимо откад западне силе називамо „пријатељима“.
http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&.....-zapadnim-``prijateljima``

offline
  • Kaplar  Male
  • Zaslužni građanin
  • Konstruktor
  • Pridružio: 01 Nov 2013
  • Poruke: 603

Држ'те нам палчеве браћо да се ишчупамо из финансијске буле, па да покушамо да будемо петочлана породица! Паре не тражимо, ко их још од нас има за давање.

offline
  • nebkv 
  • Elitni građanin
  • Pridružio: 30 Mar 2007
  • Poruke: 1873

Napisano: 26 Jan 2017 15:44

Uvek sam se pitao kada vrse procene broja stanovnika za srednji i duzi period sta uzimaju u obzir
Jer ako vrse procenu samo na osnovu trenutnog broja umrlih-rodjenih i prosecnog zivotnog veka onda i tako sumorni podaci u stvarnosti ce samo biti gori kada stigne taj period koji se procenjuje
Gledam kod mene u selu,zadnjih 10tak godina generacija rodjena posle rata druga polovina 40tih i oni iz 50tih prakticno nestaju,mozda cak i brze nego njihovi roditelji rodjenih 20tih i 30tih
Postaje skoro "normalno" kada neko rodjen 60tih umre,a to se polako prenosi i na one iz 70tih
Vec sporadicno ima slucajeva umiranja ljudi rodjenih 80tih i pocetkom 90tih
To nije normalno ali kako stvari stoje uzima mah
Ako na to dodamo razne nesrecne slucajeve poput saobracajki,zatim nasilne smrti i visestruka ubistva kojih je sve vise,pa odlazak ljudi iz zemlje o procenama sta ce biti za 50 godina sa tim ukljucenim pokazateljima bolje i da ne razmisljamo,crno na kvadrat Sad

Dopuna: 26 Jan 2017 15:54

pein ::Број становника Србије (без Косова и Метохије) растао је све до 2001. године, због избеглица, иако се демографски раст зауставио још 1992. Данас Србија има једва нешто више од 7 милиона становника, или за 800.000 мање него 2000. године.

Од тога, демографски губици (негативна разлика броја рођених и умрлих) износе 510.000 или преко 7%.

Da,rastao je na ustrb teritorija na kojima vise nema Srba niti su pod kontrolom Srba ili drzave Srbije
Nakon 2000te tokom zadnja dva popisa ocekivao sam upravo zbog toga mnogo veci porast broja stanovnika,posebno kod mene u Kraljevu,ali broj je bio dosta manji od ocekivanog sto znaci da stvari navedene u gornjem postu mnogo brze "rade" cak i u tako drasticnim slucajevima gde smo izgubili delove teritorija a dobili priliv stanovnistva

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 437 korisnika na forumu :: 12 registrovanih, 0 sakrivenih i 425 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 1540 - dana 15 Jul 2016 20:19

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: 4channer, blue, darkojbn, drasko003, ExoduS, JnaVojnik, lelemud, LUDI, Metanoja, mile09, Titus Groun, VJ