|
Poslao: 02 Avg 2020 12:59
|
offline
- dragoljub11987
- Legendarni građanin
- Pridružio: 22 Jul 2018
- Poruke: 4513
|
zlaya@ Економски разлози су без излаза на море апсолутно непостојећи. Цела српска Херцеговина од Фоче до Требиња има 80.000. становника а тај број ће се и даље смањивати. Градња било чега сем малог спортско-пољопривредног аеродрома за авионе капацитета до 10 путника је бесмислена.
Што се стратешких разлога тиче ту се ваљда мисли да би у случају (мирног) одвајања Републике Српске цело то подручје било скоро потпуно одсечено од остатка РС. Јер једини прави пут иде кроз Горажде. Али и у том случају би ваљда било исплативије да се прво направи тих неколико км пута кроз РС који недостају. Случај немирног одвајања је већ друга прича, али тај сценарио ће се тешко остварити.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 02 Avg 2020 13:50
|
offline
- zlaya011

- Super građanin
- Pridružio: 03 Nov 2006
- Poruke: 1070
- Gde živiš: Adelaide, Australia
|
^Pa ako je u nekim glavama samo more preduslov za razvoj turizma onda jeste tako kako ti kazes. Medjutim ljudi sa idejom i strategijom razviju turizam i na mestima koja apsolutno nemaju uslove za to a uz pravu ozbiljnu strategiju taj deo Hercegovine sa Bileckim i Nevesinjskim jezerom, Trebisnjicom cistom prirodom, hranom,manastirima......bi mogao imati fantasticne uslove za razvoj turizma.
Cisto da ti dam jedan primer:
Ne nije povrsina Meseca vec Coober Pedy u Australiji. Zvanicno broj stanovnika 1700 realno oko 1500. A u krugu sa poluprecnikom od 250km sve zajedno sa tih 1500 nema vise od 3000 stanovnika. Ipak Coober Pedy odrzava aerodrom na koji mogu da slecu i ozbiljniji avioni ali redovno lete samo mali avioni do 20tak sedista. Medjutim taj i takav Coober Pedy ima 14 malih hotela i 2 velika i godisnje kroz njega prodje 150.000-180.000 turista koji tu ostave ozbiljne pare. Coober Pedy je postao poznat po rudarima koji su kopali opal ali sada turizam donosi tamo mnogo vecu zaradu nego opal. Inace Coober Pedy je udaljen oko 500 kilometara od najblizeg grada (Port Augusta) a oko 400 od morske obale.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 02 Avg 2020 18:53
|
offline
- yrraf

- Legendarni građanin
- Pridružio: 03 Jan 2012
- Poruke: 2919
- Gde živiš: Loznica Srbija
|
Negde kad smo bili još na faxu ode drugar sa nekom grupom studenata na nekakvo studijsko putovanje u Trebinje. Sredio im asistent koji je rodom odande. Tada mi je još ispričao priču o tom aerodromu i da se narod tamo sprdao sa tim pošto valjda nemaju ni izgrađenu autobusku a grade aerodrom. E sad, njemu su tada objasnili da je ideja iza izgradnje aerodroma ta da bude rezervni aerodrom Dubrovniku i Tivtu. I jedan i drugi kaže imaju često problem sa vremenskim uslovima, valjda vetrovima sa Jadrana i kao nezgodni su za sletanje pa bi im dobro došla alternativa u blizini a navodno tu oko Trebinja su vremenski uslovi idealni. To je neka priča koja je išla od nadležnih. Ako su lagali mene i ja lažem vas.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 29 Avg 2020 10:08
|
offline
- goxin
- Legendarni građanin
- Pridružio: 20 Dec 2013
- Poruke: 8094
- Gde živiš: Srpsko Sarajevo
|
Napisano: 11 Avg 2020 8:42
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Zanimljiv video intervju o mogucim desavanjima u narednon periodu.
Kad se rat umjesa, sve ovo postaje naopako...
Dopuna: 29 Avg 2020 10:08
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Domaća mljekarska industrija ima višak, traže zabranu uvoza mliječnih proizvoda.
(u svoj toj priči je seljak uvjek donji)
Hrvati su to djelimično rješili sa školskim mlijekom.
Škole su se obavezale da će djeci davati domaće mlijeko.
Po meni viska hrane nema, samo je nepravilno raspoređena . Naravno poenta je ko ce to sve platiti.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 29 Avg 2020 12:03
|
offline
- Pridružio: 31 Dec 2011
- Poruke: 22103
|
Viska hrane lako moze da bude u nekom momentu, pogotovo lako kvarljive koja se ne moze dugo skladistiti (mleko je skoro savrsen primer). Imas proizvodnju X i potrosnju X. Opadne potrosnja za pola, a proizvodnja naastavi. Sta da radis sa ostatkom? Da ga delis - to su dodatni troskovi (treba ga i dalje prevesti, podeliti* itd...). Onda se zavrsi tako sto ga prosipas u kanalizaciju i nadas se da ce potraznja da se oporavi. Tuzno, ali...
Proizvodnju naravno niko nece da smanjuje, jer onda moras da pobijes visak krava (jer su dodatni trosak), a tek ce to da kosta kao djavo kada se potraznja oporavi.
*Podeliti 10 000 komada robe relativno male vrednosti trazi troskove vece (cesto vise puta) od vrednosti robe. Radio sam, znam.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 29 Avg 2020 13:02
|
offline
- goxin
- Legendarni građanin
- Pridružio: 20 Dec 2013
- Poruke: 8094
- Gde živiš: Srpsko Sarajevo
|
Ma da slazemo se. Razumijem ja to.
Imamo proizovidnju sira i proizvodnju mlijeka u prahu koji produzavaju rok tzv iskoristenosti. Ali i tu treba obezbjediti trziste.
Naravno ovdje se govori o stopiranju uvoza da bi domace mljekare preuzele trziste sa viskom robe.
Organizacije poput WFP, na osnovu donacija otkupljuju proizvode i obezbjeđuju plasman na trziste siromasnih gdje djele. Kosta dobro.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 29 Avg 2020 20:09
|
offline
- Pridružio: 16 Apr 2014
- Poruke: 20679
|
Citat:Britanske snage stižu na vojnu vježbu "Brzi odgovor 2020"
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 01 Sep 2020 17:01
|
offline
- Pridružio: 16 Apr 2014
- Poruke: 20679
|
Citat:Prošlo je 25 godina od dvonedeljnog zločinačkog NATO bombardovanja Republike Srpske
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 03 Sep 2020 07:36
|
offline
- MB120mm
- Legendarni građanin
- Pridružio: 18 Feb 2013
- Poruke: 6162
|
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Српски члан Председништва БиХ Милорад Додик реаговао је на ставове које је Шефик Џаферовић изнео у телефонском разговору са председником Црне Горе Милом Ђукановићем, наводећи да то нису ставови Председништва БиХ, нити да је Џаферовић „у капацитету председавајућег“ могао да их том приликом заступа, јер нема сагласност свих чланова Председништва.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 25 Sep 2020 14:20
|
offline
- Pridružio: 09 Jan 2012
- Poruke: 39112
|
+ Una 95 Годишњица операције “Уна 95“
Након егзодуса српског становништва из Републике Српске Крајине, хрватско-муслиманска коалиција потпомогнута НАТО авијацијом септембра отпочиње опсежну кампању освајања Републике Српске. Амерички изасланик за Балкан Ричард Холбрук у својим мемоарима “Завршити рат“ пише да је наговарао Туђмана и Изетбеговића да још енергичније крену у обрачун са Србима. Након успјешно проведене операције “Маестрал“ у западној Босни, хрватски војни и државни врх одлучио је извршити форсирање ријеке Уне и Саве и тако развуче ВРС што је више могуће.
“Уна 95“ је у хрватским документима шифрирана и као операција “Дрина 95“, по чему се може наслутити да је крајњи циљ било избијање на ријеку Дрину, чиме би се питање Срба у Босни и Херцеговини ријешило на исти начин као у Хрватској.
Битка за Нови Град и Козарску Дубицу – 18. септембар.
У јутарњим сатима Хрватска војска је почела са извођењем операције. Готово симултано су нападнуте општине Козарска Дубица, Костајница и Нови Град. Након артиљериске припреме која је дјеловала и по војним и цивилним циљевима, отпочело је десантирање специјалних снага ХВ на споменуте општине. А 5.корпус АРБиХ изводи артиљериско пјешадијске нападе на фронту Крупа на Уни – Нови Град. Извиђачко – диверзантске групе ХВ су оствариле почетне успјехе у општинама Козарска Дубица и Нови Град, док су у Костајници одбачене при покушају преласка ријеке. Након почетних успјеха припадници ХВ наишли су на жесток отпор припадника ВРС, који су се у међувремену реорганизирали и припремили за борбу. Сљедећих неколико сати вођене су пресудне борбе за опстанак српског народа на својим вјековним огњиштима. Важност те одлучујуће битке препознали су и цивили који су се на појединим мјестима организирали и кренули у борбу против непријатеља. До касних вечерњих сати вођени су интензивни ватрени окршаји који су односили животе и на једној и на другој страни. Команда ВРС је због изузетно сложене ситуације у Козарској Дубици и Новом Граду одлучила да у борбу уведе и авијацију РС, која је својим дјеловањем нанијела огромне губитке хрватској војсци, посебно артиљериским јединицама. У јутарњим сатима сљедећег дана ХВ је била одбачена са територије Републике Српске. Иза себе су јединице ХВ оставиле страшне злочине, који подсјећају на оне од њихових предака из Другог свјетског рата. О страхотама које су остале иза ХВ имао је прилику да посвједочи и новинар Мајк O’Конор из Њујорк тајмса, који је 20. септембра боравио у Козарској Дубици. Сљедећег дана је изашао чланак с насловом “Подсјећање на хорор из 1943.“. O’Конор је примјетио да међу страдалим цивилима има жена и дјеце и да некима недостају очи.
Битка на Доњој Градини – 19. септембар.
Након претрпљеног неуспјеха 18. септембра, хрватски војни врх одлучио је да још једном покуша да форсира ријеку Саву. Овог пута одлучили су се вратити на њима добро познато мјесто и наставити оно што су оставили недовршено 1945. године. Спомен подручје Доња Градина, мјесто насилног упокојења стотине хиљаде српских цивила, 19. септембра 1995. постало је поприште одлучујуће битке за опстанак српског народа на овим просторима. На хумкама својих предака српски војник се заклео да неће одступати, сада је било “бити или не бити“! Након артиљериске припреме која је немилице “орала“ Доњу Градину и околна села, почео је десант хрватских снага. У врло кратком року на територију Доње Градине ступило је око 80 припадника ХВ, након чега је кренула амфибија са 30-так људи.
По ступању амфибије на српску обалу Саве започео је жестоки обрачун ХВ и ВРС. Један борац ВРС је ручним бацачом уништио амфибију, након чега је настала пометња у редовима ХВ. Убрзо је почело извлачење припадника ХВ, који су се “необављеног посла“ уз огромне губитке повукли на лијеву обалу Саве у Хрватску. По нашим информацијама 3 сата возила из Јасеновца до Новске нису могла да комуницирају од рањених и погинулих у том правцу ….онда су они по старом обичају цистернама очистили и опрали трагове и у току ноћи довели другу јединицу која је била стављена у функцију и спремна за нови напад…( Што довољно говори о жељи нашег народа да не буде протјеран са својих огњишта и да остане овде….). Напокон, фронт је стабилизован, а њихове намјере су осујећење и на крају, спријечено даље продирање према Приједору, Бањалуци и крајњи циљ операције, избијање на ријеку Дрину!!!
Борци 11. дубичке пбр ВРС у Доњог Градини након пораза хрватских снага које су извршиле агресију на Републику Српску у тзв операцији "Уна 95"
|
|
|
|
|
|