Zaduženost Srbije kritično visoka
Zvaničnici su ovih dana sa oduševljenjem obavestili našu javnost o vrlo „uspešnoj” prodaji državnih zapisa kao načinu obezbeđenja deviznog i dinarskog priliva. U isto vreme oni saopštavaju da Srbija po osnovu javnog duga nije prešla kritičnih 45 odsto BDP-a. Premijer je nedavno izjavio i da je „uspešno probijen led prodaje državnih hartija od vrednosti na stranom tržištu” i da je to ,,istorijski događaj”; da je tražnja za tim obveznicama bila duplo veća od ponude, što, po njemu, pokazuje da postoji poverenje investitora (tj. investicionih fondova) u Srbiju. U isto vreme, Uprava za javni dug Ministarstva finansija saopštava da planira oktobarsku aukcijsku prodaju državnih hartija od vrednosti u dinarima u iznosu od 45,62 milijarde dinara, tj. oko 450 miliona evra. U međuvremenu, MMF je odobrio novi sporazum iz predostrožnosti kojim je Srbiji obezbeđen kredit od milijardu evra. Kredit će se koristiti u slučaju većih deviznih problema naše zemlje. A Božidar Đelić je obavestio javnost da će Svetska banka Srbiji uplatiti 200 miliona dolara.
U isto vreme, zvaničnici, a na moje iznenađenje, i guverner NBS i predsednik Fiskalnog saveta, ističu da javni dug nije prešao zakonsku „crvenu liniju” od 45 odsto BDP-a. Na opštu žalost, stvarnost u vezi sa spoljnom zaduženošću zemlje i veličinom javnog duga prema BDP-u znatno je nepovoljnija nego što predstavnici države ističu.
Potrebna devizna sredstva za njihovo servisiranje dostigla su vrlo visok nivo i vrlo dinamično rastu. Znam da je našem narodu, a pogotovu zvaničnicima, već previše širenja „negativne energije” i da su mnoge moje kolege koje su u prošlosti, a posebno od 2000. godine širili optimizam i „pozitivnu energiju” dobijali brojna društvena (i materijalna) priznanja. Uvek sam smatrao da je moja profesionalna, ljudska, pa i patriotska obaveza da upozorim na vrlo neprijatne činjenice i trendove i da apelujem da se preduzmu odgovarajuće mere. Ali to očigledno nije imalo nikakve efekte.
U poslednjih nekoliko godina država se znatno zadužila, kako u devizama, tako i u dinarima, i ona po svim objektivnim računicama spada u visokozadužene zemlje: njen spoljni dug je de fakto znatno prešao kritičnih 80 odsto BDP-a, a javni dug je, realno, znatno iznad kritičnih 45 odsto. Naime, zvanične računice koriste veličinu BDP-a u tekućim cenama, a ona je, zahvaljujući vrlo visokoj inflaciji, ekstremno „naduvana”. Prema tom obračunu, veličina BDP-a u tekućim cenama se deli sa zvaničnim valutnim kursom evra koji je, po obračunu NBS krajem jula ove godine, realno bio čak za oko 92 odsto na višem nivou nego krajem 2000. godine. Prema toj računici, objavljenoj u Biltenu Ministarstva finansija, proizilazi da je BDP u 2000. godini iznosio oko 12, a u 2010. gotovo 29 milijardi, dok se procenjuje da će u ovoj godini biti čak 32,8 milijardi evra. Ako se zna da je BDP izražen u stalnim cenama u tom periodu povećan za samo oko 50 odsto, jasno je da je cifra od 32,8 milijardi evra naduvana, za ozbiljne računice neupotrebljiva, ali je bez dileme nju moguće zloupotrebiti.
Po istom izvoru, BDP će u ovoj godini biti za oko 11,7 odsto veći nego prošle godine, a realno će taj porast verovatno biti manji od dva odsto. Ove ekstremno naduvane veličine se stavljaju u kvantitativni odnos sa ukupnim spoljnim dugom ili javnim dugom, pa se na osnovu toga zaključuje da su odnosi ,,zadovoljavajući” i da ima prostora za novo zaduživanje. Uz to, kada se navode zvanične cifre o javnom dugu, isključuje se spoljni dug NBS, pa je po podacima Ministarstva finansija javni spoljni dug Srbije krajem jula 2011. iznosio 7,670, a po podacima NBS 9,505 milijardi evra, što znači da je razlika od čak 1,835 milijardi evra isključena pri obračunu odnosa javnog duga i BDP, što je po mom dubokom ubeđenju, potpuno neopravdano. Na kraju, država ima devizni dug po osnovu stare devizne štednje od oko 2,8 milijarde evra i taj iznos se prikazuje u stavci unutrašnji dug.Taj devizni dug se, međutim, množi sa tekućim ekstremno precenjenim kursom dinara (oko 101 dinar za evro) pa se i time smanjuje veličina ukupnog javnog duga i njegovog kvantitativnog odnosa prema BDP.
Bitno je naglasiti da se i spoljni i unutrašnji javni dug iskazuju bez ikakvog iznosa kamata koje ih prate. Ovih dana smo saznali da ćemo samo po osnovu prodatih državnih hartija od vrednosti u iznosu od milijarde dolara u narednih deset godina po osnovu kamate morati isplatiti 725 miliona dolara. Tu su i nemali devizni izdaci za razne strane savetnike i posrednike, ali će zvanična statistika registrovati povećanje javnog i ukupnog spoljnog duga od samo jedne milijarde dolara.
U poslednje dve i po godine država se po osnovu prodatih državnih zapisa enormno dodatno zadužila uz ogromne kamatne stope. To znači da u kratkom roku treba isplatiti ogromnu sumu glavnice i kamata po tom osnovu, a o tome zvaničnici ne govore. I kada se govori o iznosu spoljnog duga kamata se uopšte ne kalkuliše. Ako pretpostavimo da je sadašnji spoljni dug od oko 24 milijarde evra opterećen prosečnom kamatom od pet odsto i da se iznos spoljnog duga neće menjati u narednih deset godina, samo za kamate treba obezbediti 12 milijardi evra, tako da je de fakto ukupan spoljni dug sada oko 36 milijardi evra ili oko 51 milijardu dolara, što znači da je svaki građanin Srbije dužan oko 5.000 evra, ili oko 7.000 dolara.
Zbog svega ovoga, ekonomski je potpuno neracionalno novo zaduživanje u zemlji i u inostranstvu, pogotovu ako se dobijena sredstva u celini ili većim delom potroše preko budžeta. U tom slučaju novo zaduživanje u inostranstvu je i nemoralno, jer se sredstva potroše a dug prenosi na buduće generacije.
Zbog emitovanja dinarskih i deviznih hartija od vrednosti, u iznosima od preko milijardu evra na godišnjem nivou, Srbiji preti grčki finansijski scenario odmah po okončanju izbora, saopštava Fond za razvoj Demokratije.
Ovo nije samo problem Srbije, 80% Europskih drzava se suocava sa ovime i to će jednog dana dovesti do toga da će se situacija iz Grčke preliti na cijelu Europu te će se EU jednog dana možda i urušit ako se to nekako ne promijeni i ako se ne napravi neka nova financijska politika unutar EU. Europske banke bi trebale imati mnogo veću ulogu i trebale bi biti mnogo jače, a ne da mnoge Europske zemlje ovise o organizacijama poput MMF-a ili Svjetske banke "made in USA" jer to je korak u propast.
Srbija je prezaduzena bez ikakvog obzira na lazi i petljavine onasih "strucnjaka". Razlog je jednostavan, svako, bilo zovek, bilo drzava, bilo preduzece, prezaduzen je ako nije u stanje da u dogledno vreme dug ne otplati. Da se razumemo, Srbija svoje dugove ne moze otplatiti u dogledno vreme niti postoji bilo kakav izgled da ce se situacija popraviti u sledecih nekoliko godina. Dakle, prezaduzeni smo. A oni mogu pricati o "kriticnim" procentima koliko hoce jer nama je svaki procenat kritican. Mi ovo nikada ne mozemo otplatiti ostalo je samo suplja prica.
Mislim da oko forme "zaduženosti" kolo vode američki krupni kapital i CIA. Kad imaju "korisnog idiota" onda mu i daju kredite. Kad zatreba obore cijene sirovina čak i nafte i gasa, pojačaju dolar, možda malo i dampinguju robom i dužniku ne ostane novca ni za kamate. I ko bi onda iole nezavistan pa i normalan htio da preuzme na upravljanje takve države i njena preduzeća.
U mnogim državama većina građanstva bi trebali da pređu na bicikle, peru zube slanom vodom, skupljaju kupus za zimu i imaju jednobrazna odela. I to samo da bi se vratili dugovi i sačuvale stvari poput vodovoda te besplatnog pelcovanja i učenja azbuke. No politikanti još uspjevaju da ubijede građane da će grabeža biti dovoljno za sve. No i u to se sve manje vjeruje.
Inače ja Amerima skidam kapu. Sa dolarom i finansistima pokorili su svijet. Barem do neke 2001. Takvih šibicera nema nigdje, doduše CIA i Američka vojska su im pravili usluge ali ne presudne.
Nista nema od kredita za avioncice i ostalu opremu iz razloga sto bi nam to u danasnjim uslovima bio glogov kolac! Prestigli smo Hrvate i Slovence po zaduzenosti i od kredita za vojsku nece biti nista u skorije vreme.
Koliko ja znam Hrvatska je rekorder u zaduženosti od svih EX YU država u ovom trenutku.
Ameri vode 'Jevrejsku' monetarnu i finansijsku politiku, ništa novo, to rade decenijama, za drugo i ne znaju, uostalom isplati im se a niko im se i ne protivi na planeti. (sem S.Koreje, Venecuele, Irana i još možda neke države, trenutno).
Kad realno pogledaš nusu Ameri krivi, kriv je ostatak planete koji dozvoljava da ga vuku za nos.
Bivša SFRJ je bila dužna 13,5 milijardi US dolara 1988., a MMF i Svetska banka su to ocenili prezaduženošću i nisu više hteli odobriti kredite. Sad je ovih šest državica dužno zajedno 186 milijardi i MMF i Svetska banka uopšte na to ne reaguju, već im još odobravaju kredite.
Tipični princip savremenog neokolonijalizma, gde prvo rasturiš veliku i uređenu državu i na njenim ostacima stvaraš svoj kapital.
Danko SVIK VRS ::Bivša SFRJ je bila dužna 13,5 milijardi US dolara 1988., a MMF i Svetska banka su to ocenili prezaduženošću i nisu više hteli odobriti kredite. Sad je ovih šest državica dužno zajedno 186 milijardi i MMF i Svetska banka uopšte na to ne reaguju, već im još odobravaju kredite.
Tipični princip savremenog neokolonijalizma, gde prvo rasturiš veliku i uređenu državu i na njenim ostacima stvaraš svoj kapital.
upravo tako. Pogledajte dokumentarac B. Malugarskog ' weight of chains' - težina lanaca... Sve će vam biti jasno.
Zanimljivo je i to da su Brazil, Peru, Rusija, Vijetnam, možda čak i Iran zanimljivo i pojedine afričke zemlje tokom devedesetih i kasnije pokazale veoma odgovornu ekonomsku, bankarsku i monetarnu politiku. Tako da od ljeta 2007. godine nisu uvučene u "grčki scenario". Pa i ovaj nazovi "BRIK" simbolizuje otpor prema navlačenju u "dužničku zasjedu".
Što se tiče državica - derivata bivše SFRJ na taj dug od 186. milijardi dolara već sad bi dobro legao jedan bankrot. Ne vidim što bi imali da zaplijene, a možda bi nas ratosiljali "državne uprave" i njenih "institucija". Ionako se snalazi svako za sebe. Al to bi definitivno bio mudato nezavisan potez. Ovako smo ovce u diskoteci.
