Zaduženost ili prezaduženost Srbije ?!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Levčanin ::Koliko ja znam Hrvatska je rekorder u zaduženosti od svih EX YU država u ovom trenutku.
Ameri vode 'Jevrejsku' monetarnu i finansijsku politiku, ništa novo, to rade decenijama, za drugo i ne znaju, uostalom isplati im se a niko im se i ne protivi na planeti. (sem S.Koreje, Venecuele, Irana i još možda neke države, trenutno).

Kad realno pogledaš nusu Ameri krivi, kriv je ostatak planete koji dozvoljava da ga vuku za nos.

Sto se tice javnog duga stigli smo na prvo mesto. Ova vlada je fatalna, nije mi jasno zasto ovaj Cvetkovic ne podnese ostavku. Pa on je neki tamo doktor ekonomskih nauka i kada vidi da ne znaju da vode drzavu neka on bar kaze dovidjena ljudi nadjite nekog boljeg. Nasledili su od prethodne vlade dug BDP-a od 26,3 % novac od robnih kuca i Mobtela (nisu stigli ovi da potrose), a ovi danas su sve to potrosili i stigli do 44,4 %! Nije mi jasno KAKO??? Ako je javna potrosnja u proseku bila veca od prihoda za milijardu i dvesta miliona godisnje lako mozemo izracunati koliko su potrosili na to za tri godine, ali sta je sa ostalim novcem?

• 1Ovo se svidja korisniku: veljko82
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Na sta su potrosili?

Pa covece ovde u Srbiji imas odnos radnika i penzionera 1:1, imas gomilu drzavnih agencija u kojoj radi armija dzabalebarosa sa dobrim platama, sa ostalim drzavnim aparatom oni cine ogroman broj od 30000 ljudi opet sa solidnim primanjima, imas gomilu firmi na drzavnim jaslama na koje se trose ogromne pare a pri tom su gubitasi (primer Zeleznica i JAT), imas svake godine javne nabavke gde se nevidjeno krade (milijarda evra godisnje nestane a da niko nema pojma gde). Ne mogu sada trenutno vise ni da se setim nasih bisera u ekonomiji.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

zixo ::Na sta su potrosili?

Pa covece ovde u Srbiji imas odnos radnika i penzionera 1:1, imas gomilu drzavnih agencija u kojoj radi armija dzabalebarosa sa dobrim platama, sa ostalim drzavnim aparatom oni cine ogroman broj od 30000 ljudi opet sa solidnim primanjima, imas gomilu firmi na drzavnim jaslama na koje se trose ogromne pare a pri tom su gubitasi (primer Zeleznica i JAT), imas svake godine javne nabavke gde se nevidjeno krade (milijarda evra godisnje nestane a da niko nema pojma gde). Ne mogu sada trenutno vise ni da se setim nasih bisera u ekonomiji.

Mislim da je taj odnos veći (u korist penzionera).
Ja sam možda već zakasnio, ali vi mlađi ozbiljno razmislite o dodatnom penzionom osiguranju.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Moguce, negde se spominje i 1,2 : 1 u korist penzionera.

• 3Ovo se svidja korisnicima: zixo, versus, veljko82
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ama ljudi sve je to interes moćnika, njima trebaju prirodni resursi i robovska radna snaga sa ovih prostora, stoga njima nije u interesu da se ovaj region razvija. Kaptalu nije bitna nacija već lova.
Sve ovo što se dešava u svetu danas pogoduje multinacionalnim kompanijama, sloboda tu ne stanuje.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

zixo ::Na sta su potrosili?

Pa covece ovde u Srbiji imas odnos radnika i penzionera 1:1, imas gomilu drzavnih agencija u kojoj radi armija dzabalebarosa sa dobrim platama, sa ostalim drzavnim aparatom oni cine ogroman broj od 30000 ljudi opet sa solidnim primanjima, imas gomilu firmi na drzavnim jaslama na koje se trose ogromne pare a pri tom su gubitasi (primer Zeleznica i JAT), imas svake godine javne nabavke gde se nevidjeno krade (milijarda evra godisnje nestane a da niko nema pojma gde). Ne mogu sada trenutno vise ni da se setim nasih bisera u ekonomiji.
Razumem ja to ali to bi trebalo da spada u javnu potrosnju na koju je otislo oko tri milijarde i sesto miliona. Sta je sa ostalom razlikom?
Posto je zlato usko povezano sa ekonomijom da pomenem i ovo, juce sam procitao (novine ,,Istorija") tekst ,, Srpsko zlato omamilo mnoge osvajace i trgovce" gde se govori o zlatu Despota Djuradj Brankovica u cijim rudnicima se proizvodilo godisnje 1.330 kilograma zlata i u daljem tekstu iznose podatke:
,, Primenom danasnjih svetskih berzanskih cena obojenih i plemenitih metala, nominalna vrednost od 62,664 miliona USA dolara ili 4,512 milijardi srpskih dinara, zaista je impozantna. Uzgred, proslogodisnja proizvodnja zlata u kombinatu Bor od 722 kilograma manja je za polovinu, tacnije za 45,71 odsto". Gde se mi nalazimo danas.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Baš jedan analiza Stratford-a jučer u vezi EUR krize sa nekoliko zanimljivih statističnih podataka. Ovo u vezi demografije je veza generacije od 20-30 koja se najviše zadužuje.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@BSD
Ne zaduzuje se samo budzet a i nije sve bas tako lako izracunati. Odavno ne pratim precizne brojke. NBS je korisnik prethodnog kredita MMF-a koji je ojacao devizne rezerve (dobar deo tog novca je valjda jos uvek u deviznim rezervama) a i ovo zaduzenje nastalo prodajom obveznica ne bi trebalo biti potroseno odmah vec najvecim delom tokom iduce godine. Odnosno, posto niko ne zna kako ce proci na izborima, vlast se sprema za slucaj da opet mesecima potraje postizborno kalkulisanje i da onaj koji sedne u fotelju ne bude odmah zgrabljen za gusu (za slucaj da opet sednu oni).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Cigi ::







Ovo su vec zastareli podaci mi smo vec stigli na 44,4 % ukupne zaduzenosti (corporate-household)BDP-a!

stegonosa ::@BSD
Ne zaduzuje se samo budzet a i nije sve bas tako lako izracunati. Odavno ne pratim precizne brojke. NBS je korisnik prethodnog kredita MMF-a koji je ojacao devizne rezerve (dobar deo tog novca je valjda jos uvek u deviznim rezervama) a i ovo zaduzenje nastalo prodajom obveznica ne bi trebalo biti potroseno odmah vec najvecim delom tokom iduce godine. Odnosno, posto niko ne zna kako ce proci na izborima, vlast se sprema za slucaj da opet mesecima potraje postizborno kalkulisanje i da onaj koji sedne u fotelju ne bude odmah zgrabljen za gusu (za slucaj da opet sednu oni).

Koja god ekipa da dodje na vlast posle izbora u roku od najvise dve godine morace da se suoci sa bankrotom. Jedino da dodju neki posteni ljudi koji ce da saopste narodu istinu (trenutno takvih nema na vidiku) i ozbiljno smanje plate u javnom sektoru za bar 10% ili da podele otkaze odredjenom broju ljudi sto je malo moguce i sav novac koji je moguce iscackati uloze u proizvodnju(firme koje nesto rade, a raskinuta privatizacija). Mislim da je nasa situacija sa ovakvom ekonomskom politikom veoma losa i da vojska ne moze ocekivati odobrenje za bilo kakav kredit od vlasti bar tri do cetiri godine.

• 1Ovo se svidja korisniku: veljko82
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Upravo se dogadja ono o cemu sam govorio u ovoj temi i svi ovi pametni ljudi u ovoj zemlji koje vise niko ne slusa. Bitna je demagogija koju siri vladajuca stranka i njeni poslusni poltroni, a drzava se nalazi u slobodnom padu samo jos da vidimo hoce li se razbiti u najsitnije komadice kada tresnemo o zemlju. Uskoro sledi bankrot, a zatim verovatno i gradjanski rat. Mada danasnja generacija i nije za bolje. Po ko zna koji put vam kazem da mozete slobodno da zakljucate sve teme o nabavci aviona tenkica i ostale opreme, vodi ce se ekonomski rat u kojem cemo videti hoce li ovaj narod opstati zbog stete koju su ovi nesposobnjakovici napravili drzavi i nama. Vecina njih nije nivoa ni jednog pastira, a ne vodjenja drzave, osim kada se nalaze u krugu clanova svojih stranaka tada ispunjavaju uslove.




Јавни дуг "у црвеном"?
У трећем тромесечју јавни дуг Србије увећан за 1,5 милијарди евра, саопштила Народна банка Србије. Повећање резултирало растом његовог учешћа у процењеном БДП на 46,7 одсто. У случају прекорачења лимита од 45 одсто БДП-а, закон налаже обавезу враћања дуга у дозвољене оквире, подсећа централна банка.

Јавни дуг Србије на крају септембра износио је 14,7 милијарди евра, за 1,5 милијарди више у односу на крај јуна, објавила је Народна банка Србије.



Током првих девет месеци 2011. године, јавни дуг је повећан за 2,6 милијарди евра, или за 4,8 процентних поена укупног домаћег производа.

Јавни спољни и јавни унутрашњи дуг повећани су у истој мери - за по 1,3 милијарде евра.

Повећање стања јавног дуга резултирало је растом његовог учешћа у процењеном БДП на 46,7 одсто.

Према методологији Министарства финансија, коју оно користи за оцену испуњености услова прописаних Законом о буџетском систему, учешће јавног дуга у БДП је ниже и износи 44,5 одсто.

У случају прекорачења лимита за јавни дуг од 45 одсто БДП, закон налаже обавезу Фискалном савету и Влади да Народној скупштини поднесу план враћања дуга у дозвољене оквире, подсетила је НБС.

За разлику од претходна три тромесечја када је јавни дуг увећан пре свега по основу задуживања државе на домаћем финансијском тржишту, у трећем тромесечју је порастао првенствено по основу задуживања на светском финансијском тржишту, и то јавни спољни дуг за 1,2 милијарде евра, а јавни унутрашњи дуг за 222,7 милиона евра.

Од тога се 210 милиона евра односи на индиректне унутрашње обавезе по основу гаранције за кредит "Србијагаса", навела је НБС.

Повећање јавног спољног дуга највећим делом је последица задужења Србије по основу продаје еврообвезница на светском финансијском тржишту у износу од милијарду америчких долара.

Такође, повећане су директне спољне обавезе државе за 200 милиона евра по основу макроекономске помоћи Европске уније, као и индиректне спољне обавезе за 120 милиона евра по основу гаранције дате за кредит Европске инвестиционе банке (ЕИБ) компанији "Фијат компакт аутомобили Србија".

Задуживање државе у доларима у трећем тромесечју утицало је на измену валутне структуре јавног дуга у правцу повећања дела дуга у доларима, са 12,2 на 17 одсто. Део јавног дуга у динарима смањен је с јунских 18,5 на септембарских 17,7 одсто.

Највећи део јавног дуга је и даље у еврима из иноси 56,9 одсто, док се на друге валуте и специјална права вучења односи 8,8 одсто.

Каматна структура дуга није знатније промењена.

Удео јавног дуга уговореног по фиксним каматним стопама на крају септембра износио је 70 одсто, у односу на јунских 69,6 одсто, а преосталих 30 одсто уговорено је по варијабилним каматним стопама.
http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/5/%D0%95%D.....22%3F.html