Zaduženost ili prezaduženost Srbije ?!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne znam, pitaj buljavog.

• 1Ovo se svidja korisniku: zixo
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

zixo ::Ne znam, pitaj buljavog.
Da im izvezemo ova goveda toga imamo najvise, posto je kod nas govedo ocigledno sveta zivotinja. Uh sta sve mozemo da kupimo za njih !

Dopuna (14:09) :
PROF. DR MLAĐEN KOVAČEVIĆ: SRBIJA PRED PRIVREDNIM I FINANSIJSKIM KOLAPSOM, ČEKAJU NAS NEMIRI
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ако смо већ задужени и више него што би требало зашто не узимамо кредите по нижим стопама од оних из ММФ. Пример је и кипар који је узео кредит од 2,5 милијарди долара по стопи од 4,5% на годишњем нивоу од Русије.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 1Ovo se svidja korisniku: Mercury
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@sremac983
Uzimali smo i od njih (zapadnjaka) jeftine kredite, ali nikada i nije bio problem u kreditima vec sta sa njima radimo. OK kredit MMF-a za NBS i stabilizaciju monetarnog sistema (to je druga prica, obicno se taj novac vrlo malo potrosi, vise sluzi da bi se sprecile spekulacije banaka i velikih igraca) ali dobar deo smo pojeli umesto ulozili. Navodnjavanje npr. nam je uzasno, neki drugi kljucni problemi koji koce privredu i poljoprivredu isto nereseni i sl.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Politika: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
MMF: Srbija ne poštuje dogovor
Zbog toga što budžet za 2012. nije u skladu sa dogovorom po drugi put odložena revizija aranžmana iz predostrožnosti sa vašingtonskim kreditorom

Zaduživanja u budžetu Srbije za 2012. godinu premašuju dogovorene granice. Na ovu opasnost upozorio je juče Međunarodni monetarni fond ističući da je zbog toga revizija aranžmana iz predostrožnosti sa Srbijom ponovo odložena.

Ovo je drugi put da se odluka Izvršnog odbora fonda odlaže. Prva revizija aranžmana trebalo je da se razmatra 23. decembra 2011. godine, ali je odložena „pošto usvojeni budžet Srbije za 2012. nije u skladu sa programom koji je dogovoren sa fondom”.

Izdavanje državnih obveznica, garancija i primena investicionih projekata u 2012. premašuju granice deficita i javnog duga predviđene programom, navodi se u saopštenju MMF-a.

Predstavnici MMF-a nastaviće razgovore sa vlastima u Srbiji o nastavku programa kada bude dovoljno dokaza da je srpski fiskalni program u skladu sa dogovorom.

Naša vlada i MMF su krajem septembra prošle godine dogovorili aranžman iz predostrožnosti vredan 1,1 milijardu evra. Prema tom programu, minus u kasi ne bi smeo da bude veći od 4,25 odsto BDP-a, odnosno oko 1,5 milijardi evra.

Na opasnost prekomernog zaduživanja upozorio je nedavno i državni Fiskalni savet. U svom poslednjem izveštaju naveli su da su zabrinuti, jer će Srbija samo u toku ove godine za otplatu dugova i pokrivanje minusa u kasi, morati da izdvoji čak 510 milijardi dinara, odnosno 5,1 milijardu evra. To je čak 14 odsto BDP-a. „To su velike pare ne samo za naše prilike”, rekao je tom prilikom Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta.

Čuvari državne kase izračunali su da država mora da obezbedi oko 360 milijardi dinara za otplatu glavnice javnog duga. Na to treba dodati i 152 milijarde dinara, koliko je neophodno da se pokrije jaz između prihoda i rashoda u budžetu.

Deo obaveza u iznosu od 50 do 60 milijardi dinara moguće je finansirati iz postojećih deviznih depozita države, navodi se u izveštaju Fiskalnog saveta. Neophodno je da se obezbedi još 450 do 460 milijardi dinara. Članovi Fiskalnog saveta, ipak, dodaju da je za refinansiranje dugova neophodno poverenje investitora u kreditnu sposobnost dužnika, u ovom slučaju države Srbije. Zbog toga su zabrinuti da se već u narednoj godini mogu javiti prvi problemi u finansiranju obaveza države.

– Aktuelni talas krize javnog duga u Evropi učinio je investitore nepoverljivijim i opreznijim. Najveći rizik za Srbiju sada je, dakle, da oni u jednom trenutku, procene da je Srbija nesolventna, a da potom odbiju da finansiraju fiskalni deficit i otplatu dospelih dugova – što bi značilo ulazak u dužničku krizu – upozoravaju.

Oni dodaju i to da je naša zemlja posebno ranjiva na mogućnost da investitori odustanu od refinansiranja državnih hartija od vrednosti, odnosno da dospevajuća sredstva ne ulažu ponovo u trezorske zapise.

– Imajući u vidu nestabilnost u međunarodnom okruženju, kao i moguće nepoverenje usled visokog i rastućeg domaćeg javnog duga, odluke investitora se ne mogu u potpunosti predvideti, pa je time rizik refinansiranja u 2012. izraženiji nego u prethodnom periodu – piše u ovom dokumentu.

Vučković je juče istakao da treba sačekati razvoj događaja i da bi bilo vrlo opasno ako bi se ovo odlaganje pretvorilo u prekid aranžmana.

– Ako bismo loše vesti gradirali, ovo odlaganje nije najlošija vest. Još postoji način da se problem sa fondom reši – kazao je juče Vučković.

Sa druge strane, Nenad Gujaničić, broker „Sinteza invest” grupe kaže da je odlaganje izuzetno loš signal koji bi mogao dodatno da pokoleba investitore kada su u pitanju investicije u našu zemlju, ali i eventualni novi plasman evroobveznica.

Dosadašnja praksa je pokazala da jedino ova institucija može da ograniči javnu potrošnju i spreči druge štetne poteze ovdašnje izvršne vlasti, pa ostaje nada da će i ovaj put MMF bolje zaštititi interese građana, nego ovdašnje vlasti. U slučaju da MMF ne uspe da uspostavi kontrolu nad finansijama, gotovo je izvesno znatno prekoračenje zakonske granice duga iznad zakonom dozvoljenih 45 odsto BDP-a.

Ovakav splet okolnosti bi pokrenuo opasnu spiralu gde bi se nova zaduživanja obavljala uz još veće prinose nego što je onaj ostvaren u septembru protekle godine kada su emitovane prve evroobveznice. Međunarodno tržište kapitala je jedino mesto gde bi naša država u bliskoj budućnosti mogla da se zadužuje s obzirom na nerazvijeno i plitko domaće finansijsko tržište – upozorava Gujaničić.

Jedan tabelarni prikaz kako je posebno ova vlast unistila drzavu!

Mesta Srbije na rang listama raznih oblasti društvenog života i faktora konkurentosti u periodu 2008-2011. godine

Izvor: The Global Competitiveness Report (za 2008/2009, za 2009/2010, za 2010/2011. i za 2011/2012)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Vlada nas zadužuje za još 4 mlrd. €

Citat:Vlada Srbije planirala je ove godine za pokrivanje budžetskog deficita i vraćanje dugova da proda državne obveznice za 408 milijardi dinara (4 milijarde evra).

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 1Ovo se svidja korisniku: veljko82
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

djox ::Vlada nas zadužuje za još 4 mlrd. €

Citat:Vlada Srbije planirala je ove godine za pokrivanje budžetskog deficita i vraćanje dugova da proda državne obveznice za 408 milijardi dinara (4 milijarde evra).

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 1Ovo se svidja korisniku: BSD
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Evo kako izgleda kad političari kolo povedu

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mislim stvarno,znam da je Srbija zemlja u kojoj su nemoguce stvari normalne ali bih voleo da mi neko objasni kako to da je na tabeli koju je BSD objavio 22/1/12 o mestima na kojim se Srbija nalazila od 2008 do 2011 u godini 2008.ukupno 131 drzave Srbija na 132.mestu u Obimu drzavne regulative i Zastiti manjinskih akcionara.
Ja verujem da u ovim oblastima jako lose stojimo ali nece bas biti da smo gori nego sto je moguce biti.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Динар (не)одбрањив

Упркос чињеници да евро наставља да расте гувернер Народне банке Србије поручује да нема разлога за панику, јер слабљење динара није дугорочан тренд. Привредници апелују на стабилност и предвидивост домаће валуте, док економисти нису оптимисти да ће се раст евра зауставити.

Другог дана марта средњи курс евра биће 110 динара и 82 паре. Динар је наставио да слаби и поред тога што је Народна банка изашла на тржиште и продала 20 милиона евра како би спречила већи раст евра.
Изјаве Дејана Шошкића и Милана Ћулибрка

У поређењу са претходним годинама, на одбрану динара из девизних резерви највише је потрошено 2010. године, а најмање прошле. Ове године, тај износ је већ прешао 200 милиона евра.

Гувернер Народне банке Србије Дејан Шошкић каже да нема разлога за панику пошто раст евра није дугорочни тренд и, како истиче, ствари се неће измаћи контроли.

"Народна банка Србија има инструменте којима може да интервенише. Пре свега, девизне резерве су на веома задовољавајућем нивоу и довољне су да обезбеде финансијску стабилност", наглашава Шошкић.

Привредници кажу да њихова забринутост расте пропорционално расту евра. Проблем је, наводе, непредвидљивост.

Евро је на почетку кризе вредео 76, а крајем 2010. године, када је највише потрошено на његову одбрану, био је 105 динара. Данас за један евро вреди скоро 111 динара.

Маја Пишчевић из Српске ацоцијације менаџера напомиње да је јако битно да се успостави поверење, односно да привредници виде да гувернер, па и премијер и председник, имају визију онога шта је сад приоритет.

"Тако би се створио осећај да ће та комуникација довести до неке врсте предвидљивости и стабилности у свакодневном пословању", истиче Пишчевићева.

Аналитичари истичу да су услови такви да погодују расту евра. То су, пре свега, смањен прилив страних инвестција и мањи извоз.

На стални пораст евра утиче и мања продаја државних обвезница, замрзавање аранжмана са ММФ-ом, прогнозе о привредној стаганцији и избори, који увек представљају фактор неизвесности.

Економски аналитичар и помоћник главног и одговорног уредника НИН-а Милан Ћулибрк сматра да у скоријем временском интервалу неће бити страних инвестиција, као што је то био случај прошле године, што значи да по том основу неће улазити веће количине девиза.

"Мислим да ће евро у наредном периоду константно расти. Само је питање којим темпом", истиче Ћулибрк.

Из Народне банке стиже ипак и једна добра вест. Очекује се пад инфлације у наредна два месеца.

То значи да би годишња стопа инфлације била око три одсто, односно онолико колико је и планирано. У протеклој години, цене су порасле 5,6 одсто.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]