offline
- Zorge
- Mod u pemziji
- Pridružio: 07 Nov 2007
- Poruke: 8384
- Gde živiš: Ravni Banat
|
Сећате ли се филма "A bridge to far" и сцене када Британцима сатераним у ћошак током "Маркет Гардена" покушавају да авионима дотуре муницију, али да она обично пада Немцима? Оно, један контејнер пада између британских и немачких позиција, а један од очајника отрчи до контејнера, натовари га кркаче и крене назад уз навијање својих сабораца, али га немачки метак заустави, он пада са контејнером, овај се отвара, а у њему уместо очекиване муниције – бордо беретке.
Велбајк – општи изглед
Велбајк у контејнеру
Историјски гледано, постојала је реална шанса да у таквом контејнеру не буду беретке, већ... хм... 'ај' да кажемо мотоцикл. Ради се о "Екселсиор Велбајк" ("Excelsior Welbike"), најмањем и, кажу, најмалобројнијем мотоциклу кога је користила британска армија. Поменути "дивајс" конструисан је за британску Управу за специјалне операције (SOE), али она га је понајмање користила, а више британски падобранци, командоси, маринци... Име "Велбајк" је добио по конструкторском бироу у градићу Велвину (отуда оно "Вел-", а "-бајк" – то није тешко укапирати; али чисто да се зна – и "Велрод", пригушени пиштољ, развијен је и истом бироу), мада, када видим "ово", могу да замислим сцену како је име дато: долази уштогљени енглески поковник са све штапом под мишком, одводе га да му покажу ново "прометало", он то види и згрануто пита - "Ват, фор Годс сејк, из дет?", а конструктор, коме је постало непријатно, одговара: "Вел... бајк...". "Вел... бајк...", "Вел... бајк..." и тако постаде "Велбајк". 
Велбајк подвешен на Ц-47
Склапање Велбајка после доскока
Какогод, "то" је израдио неки Хари Лестер по идеји потпуковника Џона Долфина. Уграђен је једноцилиндрични двотактни ваздушно хлађен мотор "Вилиерс" са 98 кубика и хоризонталним положајем цилиндра, а све то је направљено са "лабавим" толеранцијама да би одмах после покретања мотор могао да ради на максималном режиму, имао је једну брзину, снага се преносила на задњи точак ланцем, није имао никакве амортизере нити светла, само задњу добош кочницу. Због специфичне конструкције "то" није могло да напаја карбуратор слободним падом, па је постојала пумпа која је правила надпритисак и резервоару и мешавину горива и уља потискивала у карбуратор. Маса је била 32 килограма, запремина резервоара 3,7 литара, а за старт требало је седиште извући навише, гувернал и фузастере преклопити, отворити одушак резервоара и наводно, за 11 секунди је "то" било спремно за вожњу. Максимална брзина је била око 50 км/ч, аутономија око 150 км, а носивост око 135 кила. Све ово, наравно, важи за раван пут. Стартовање мотора је било "на гурку". Разлог за минијатуризацију "овога" је захтев да може да се спакује у стандардни контејнер да десантирање димензија 51х15х12 цола у кога је "то" паковано тако што је његов предњи део "гледао у вис", а на контејнеру је белом масном фарбом писало "Motor Cycle", чак је и падобран био обојен да би се омогућила лакша идентификација.
Пољски падобранци са Велбајковима '43. године (на лицу војника лево на фотографији се види велики ентузијазам у вези Велбајка)
Велбајк на тренингу
Септембра '42. прототип је послат у Ковентри, у компанију "Ескелсиор", која је производила мотоцикле на даље усавршавање, да би до краја исте године тамо почела серијска производња. До '45. произведено је укупно 3853 комада у три производне серије са неким ситнијим модификацијама. Идеја је било да "то" користе падобранци као средство индивидуалног транспорта, али пракса је показала да је падобранцима после доскока последње у мислима где им је "точак", а и разлика између масе падобранца и контејнера са "тим" била је таква да је место доскока падобранца најчешће било у другој зони од оне у којој су падали "точкови", те је не мали број њих завршио у рукама непријатеља. Уз то, комбинација слабашног мотора и натовареног падобранца на малешним точковима није обећавала никакву теренску проходност, па је практично лакше било наставити пут пешке. Уз то, са развојем једрилица и авиона веће носивости могли су се транспоровати и десантирати и "нормални" мотоцикли каква је била британска варијација на тему немачког DKW RT-125 - "Ројал Енфилд" WD/RE 125, који је добио надимак "Летећа бува". "Велбајкови" су поред поменуте операције "Маркет Гарден", коришћени и приликом искрцавања у Анцију и Нормандији, па чак и на Далеком истоку, где су га користили на аеродромима за "ђирање" тамо-амо. После рата, добар део их је продат у Америци (њима као да је онај њихов "Кушман 53" био много ружан), а онај Џон Долфин је сличан "лејаут" искористио за мопед "Корги" произвођен до половине '50-их, да би на истом концепту настала чувена "Хонда Манки", али то већ више нема везе са војним мотоциклима.
Искрцавање у Нормандији и Велбајк
На крају, ево и пар страница из књиге "Мотоцикли британске војске 1925-1945", аутора Криса Орчарда и Стива Мадена из које можете сазнати још неке детаље о "Велбајку"
  
Dopuna: 24 Dec 2009 20:54
Ово моторче није војно, али тако подећа својм детаљима, да је то чудо. То су се само Кинези мало поиграли и од прастарог Хондиног агрегата и малчице унапређивања направили, на први поглед (па и други, трећи...), груби војни мотоцикл, ружан баш колико треба. Колико сам схватио, у Кини кошта неких 770 евра (7500 јуана; можемо да се скупимо овде на форуму и наручимо контејнер ових са све логом „Мај сити милитари“ ). Ради се о солидном произвођачу "Шајнреј", који је у Европи познатији по својим ATV-има. Модел се зове "Дуги марш", у част оног марша Кинеза '34. године, током грађанског рата. Има велики пак-трегер, носаче за бочне бисаге, чак и изнад фара је пактрегерче.,. Уосталом, фотке више говоре.
Ево само неких основних података:
Shineray XY200GY-7 Long March
мотор - 163FMI-2, једноцилиндрични 4Т, ваздушно хлађен
пречник и ход клипа – 63х62 мм
радна запремина 198 цм3
компресиони однос - 9.5:1
снага -12 кВт про 9000о/мин
обртни моменат – 15 Нм про 7500 о/мин
максимална брзина – 110 км/ч
секундарна трансмисија - ланцем
савладили нагиб – 30 степени
маса – 120 кг.
носивост – 150 кг.
димензије пнеуматика
напред - 3.00-21
позади - 4.60-18
дужина-висина-ширина – 2150х850х1350 мм
висина седишта 870 мм
међуосовинско растојање -1390 мм
Фотографија на којој се, обзиром на возача западне конституције, могу реалније сагледати габарити мотоцикла.
Мени изгледа опасније од Харлија МТ...
Dopuna: 13 Jan 2010 21:17
Негде при врху странице окачио сам скенове војне верзије "Кађивиног" ендуро мотоцикла. Ево скена чланка из словеначке "Авторевије" из пера Митје Густинчича о цивилној верзији тог мотоцикла. Разлике нису велике, па шта важи за цивилну верзију, важи и за војну.
 
|
Мало је провидно то "мало и за тату", мада морам да ти одам поштовање што не миришеш скутере...
