Ljudska psiha kao varijabila u ratnim i vanrednim okolnostima

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Američki vojnici sve više gluvi - najmanje četvrtina vojnika koji su služili u iraku i afganistanu pate od gubitka sluha...

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, Bobo123
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Koliko ima nasih artiljeraca sa normalnim sluhom? Do skoro nisu ni dobijali antifone i druge stitnike za usi. I ne samo nasih. Mi smo na polju zastite na radu svojevremeno bili relativno dobri.

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, Bobo123
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Чланак из руског часописа који преноси податак да амерички ветерани из Авганистана и Ирака, по повратку у САД, доспевају у саобраћајке више од просека - [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, Bobo123
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Британија, самоубиства опаснија од талибана

Више британских војника ветерана извршило самоубиство него што их погине у борбама у Авганистану. Влада улаже велика средства у побољшање менталног здравља ветерана.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Dnevno se ubiju 22 američka veterana

Vijetkong, režim Sadama Huseina, Al Kaida i Talibani – nijedna vojska protiv koje su SAD ratovale proteklih decenija nije odnela toliko američkih života koliko – samoubistva. Dnevno se ubiju 22 američka veterana.

Daniel Somers je bio pripadnik trupa u Iraku. Kao artiljerac na humviju (vrsti transportera) više od 400 puta je išao u borbene misije. Iako se u SAD vratio sa glavom na ramenima, nikada više nije bio onaj stari. „Svaki dan je kao vrištući bol u svakom živcu moga tela. Mučenje. Moj duh je pustoš puna slika dostojnih horora, nesagledive depresije i parališućeg straha“, napisao je Daniel pre nego što je oduzeo sebi život. Oproštajno pismo prošlog meseca ponovo je podsetilo na problem sa kojim se suočavaju ratni veterani. Sa besom je Somers pisao o sistemu koji je, tvrdi, njega i druge veterane ostavio na cedilu. To je „neljudski, nebrižni i ravnodušni sistem koji nas ubija“, napisao je Somers...


DW

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Post Traumatic Stress Disorder (PTSD)

Citat:Our war in Angola and Namibia, which involved at least 50 000 South African troops, ended in 1989 its emotional consequences could continue to haunt us for longer than we care to think.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ovo smo zaboravili.
Pretpostavljam da je i ovo bila neka vrsta PSS?

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bobo123, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kod nas je u opotrebi izraz Posttraumatski stresni poremećaj ili PTSP.

• 3Ovo se svidja korisnicima: CheefCoach, vathra, Bobo123
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nažalost i ja sam imao u jednom momentu tipične smetnjeza PTSP tačno dve godine nakon najgrđeg posla koji može vojnika da snađe.
Bio sam u timu koji je na prethodnoj strani detaljno opisao Novosadski patolog Kolar.
Ceo se posao patologa odvijao na ciglani u Vukovaru negde od 18 novembra pa do kraja decembra 91.
Da bi patolozi tamo obavljali svoj obdukcioni posao mi inžinjerci nas tri podoficira smo imali zadatak da po gradu vršeći istovremeno i asanaciju izvršimo i razminiranje terena gde su poginuli a i da i iste proverimo da nisu minirani.
Da skratim sve do maksimuma postojala je priča-obećanje da ćemo se smenjivati jer je taj posao sa ogromnim stresom.
Ništa od toga nije održano i sve ekipe su se i smenjivale a i išle kući na noćenja a mi smo danju radili svoj posao a noću smo na istoj ciglani prepunoj leševa vršili i obezbeđenje tog objekta i sve tehnike centra za indentifikaciju.
Dan noć si okružen sa leševima pa sam i utakmicu u Bariju gledao u ciglani i uz agregat a napolju je nakon pobede praštalo iz svih cevi.
Ja sam na svetog Nikolu imao prvi najcrnji košmar a posle nekoliko noći zaredom.
Upućen sam na VMA gde su nas kroz radionice u dnevnoj bolnici podučavali kako da se nosimo sa tim problemom.
Suština svega je da se ništa ne akumulira već da se izrazi i da se čovek što češće prazni od akumuliranog stresa.
To je lako reći akj sad ti izgrdi mlađeg to i mož da prođe ali ja to nikada sebi nisam dozvoljavao a na starijeg si nemoćan.
Pozvali su na te tribine i mog komandanta pa mi je bila prva i jedina preporuka da promenim sredinu.
To je uslišeno i nakon toga sam prekomandovan u svoj kraj među drugare sa kojima sam proveo dosta vremena na ratištu i da tako kanališemo te nagone kroz evociranja događaja i pražnjenje.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

voja64 ::Nažalost i ja sam imao u jednom momentu tipične smetnjeza PTSP tačno dve godine nakon najgrđeg posla koji može vojnika da snađe.
Bio sam u timu koji je na prethodnoj strani detaljno opisao Novosadski patolog Kolar.
Ceo se posao patologa odvijao na ciglani u Vukovaru negde od 18 novembra pa do kraja decembra 91.
Da bi patolozi tamo obavljali svoj obdukcioni posao mi inžinjerci nas tri podoficira smo imali zadatak da po gradu vršeći istovremeno i asanaciju izvršimo i razminiranje terena gde su poginuli a i da i iste proverimo da nisu minirani.
Da skratim sve do maksimuma postojala je priča-obećanje da ćemo se smenjivati jer je taj posao sa ogromnim stresom.
Ništa od toga nije održano i sve ekipe su se i smenjivale a i išle kući na noćenja a mi smo danju radili svoj posao a noću smo na istoj ciglani prepunoj leševa vršili i obezbeđenje tog objekta i sve tehnike centra za indentifikaciju.
Dan noć si okružen sa leševima pa sam i utakmicu u Bariju gledao u ciglani i uz agregat a napolju je nakon pobede praštalo iz svih cevi.
Ja sam na svetog Nikolu imao prvi najcrnji košmar a posle nekoliko noći zaredom.
Upućen sam na VMA gde su nas kroz radionice u dnevnoj bolnici podučavali kako da se nosimo sa tim problemom.
Suština svega je da se ništa ne akumulira već da se izrazi i da se čovek što češće prazni od akumuliranog stresa.
To je lako reći akj sad ti izgrdi mlađeg to i mož da prođe ali ja to nikada sebi nisam dozvoljavao a na starijeg si nemoćan.
Pozvali su na te tribine i mog komandanta pa mi je bila prva i jedina preporuka da promenim sredinu.
To je uslišeno i nakon toga sam prekomandovan u svoj kraj među drugare sa kojima sam proveo dosta vremena na ratištu i da tako kanališemo te nagone kroz evociranja događaja i pražnjenje.

Šta sa ljudima koji ćute, a redovno ih kljukaju lekovima... da li je cilj napraviti biljke od njih da ne naprave neki belaj na poslu ili.. ?