|
Poslao: 16 Sep 2013 20:22
|
offline
- CheefCoach
- Legendarni građanin
- Pridružio: 14 Avg 2011
- Poruke: 6592
|
To ti je Americka psihijatrijska skola. Svako je lud, i za svaku ludost postoje univerzalni lekovi.  Fora se sastoji u tome da farmaceutska mafija proda vise lekarija.
Neobicno kod zapadnjaka ama bas svaki vojnik ima PTSP, a kod nas se on nesto ne spominje. Da li smo mi nesto otporniji na njega, ili se bolje samo-lecimo.
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
|
|
Poslao: 16 Sep 2013 20:36
|
offline
- aramis s
- SuperModerator
- Pridružio: 18 Jul 2007
- Poruke: 28514
- Gde živiš: iznad smoga Beograda
|
Tu je u pitanju različiti pristup. Psihološki je kroz priču o problemu, a psihijatrijski kroz farmaciju.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 16 Sep 2013 20:49
|
offline
- rade012
- Moderator u penziji
- Pridružio: 26 Dec 2005
- Poruke: 4710
|
Dok je "punih trouglića" nema zime... a mučeniku i njegovoj porodici neka je Bog u pomoći.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 16 Sep 2013 21:42
|
offline
- voja64
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 10 Okt 2012
- Poruke: 25479
|
aramis s ::Tu je u pitanju različiti pristup. Psihološki je kroz priču o problemu, a psihijatrijski kroz farmaciju.
Pun pogodak aramis-e.
Najbolji je pristup psihološki i samo ako ga u potpunosti savladaš na taj način izlečenje je ili potpuno ili su ti rezultati dobijeni na duge staze.
Psihijatrijskim metodom se kroz lekiće samo zamagljuje posledica a ne rešava-otklanja se izvor problema.
Ja ponovo naglašavam na moju žalost sam i to morao proći i da se razumemo niko nemože proći bez i najmanje posledice trajnijeg karaktera.
Kod nekoga se ta posledica ispoljava stalnim anksioznostima a nekima kao meni ostavi neku vrstu obolenja uzrokovanog tim unutrašnjim naponima anksioznosti.
Jedni su stalni izvor konfliktnog ponašanja a drugi fasuju neko od obolenja a za koja se gotovo sa sigurnošću može reći da je uzrokovana sa PTSP.
Ja sam konkretno zaradio cistu na štitnoj žlezdi i u tri navratami je ista punktirana i kako mi je kazao čika doktor da što se više jeda zadržava u sebi cista se i više a i brže puni,nego svima mater vetru i nema jeda.Nekad pali a nekad ti dođe nekog neotesanog i sam da opališ.
Drugi isto tako veliki broj oboli od šećerne bolesti a ima i drugih obolenja koja se povezuju sa potiskivanjem emocija i trauma iz prošlosti...
Lekovi sve to potiru i dok si na lekovima prividno si zdrav.
Psiholozi na VMA su tada kraj 92 pa sve do 95 imali ovakav pristup i nisu puno davali da se PTSP leči
farmakološkim medikamentima i prepisivali su ih samo kao prelazni period do potpunog ukidanja.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 16 Sep 2013 21:54
|
offline
- dobri covek
- Legendarni građanin
- Pridružio: 06 Nov 2010
- Poruke: 11646
- Gde živiš: Vranje
|
Код нас у јединици је био на снази став "Ко овде не полуди, тај није нормалан", па су се зато и неке ствари толерисале и кад не би требало. Важно је само да су после сви на броју.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 16 Sep 2013 22:10
|
offline
- Pridružio: 16 Feb 2009
- Poruke: 196
|
CheefCoach ::To ti je Americka psihijatrijska skola. Svako je lud, i za svaku ludost postoje univerzalni lekovi. Fora se sastoji u tome da farmaceutska mafija proda vise lekarija.
Neobicno kod zapadnjaka ama bas svaki vojnik ima PTSP, a kod nas se on nesto ne spominje. Da li smo mi nesto otporniji na njega, ili se bolje samo-lecimo.
Ima i kod nas naravno, najvise ljudi iz ratova iz prve polovine devedesetih (Vukovar prednjaci), nesto manje sa KiM. Neuropsihijatri sa VMA i Zvezdare uglavnom prepisuju lekove verovali ili ne, nema mogucnosti za neke seanse ili slicno. A malo ko se i javlja, uglavnom se na nekim iznenadnim pregledima vojnih osiguranika slucajno utvrdi postojanje ptss-a.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 16 Sep 2013 22:10
|
offline
- voja64
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 10 Okt 2012
- Poruke: 25479
|
Dobri samo da znaš da je ta tolerancija sa psihološke tačke mnoge spasila od trajnijih posledica.
Gde se isterivala ona školska stroga disciplina veći je broj onih koji su kasnije imali razne vidove anksioznosti.
Samo si ih sa trouglićima mogao kontrolisati-smirivati.
Upravo to je i nas održalo a evo i slike iz Ciglane u Vukovaru gde smo nas troica i osim onih crvenih krpica na naramenici svi smo različito obučeni.
Kasnije kada se prestalo pucati i krpice su odbačene i šrenilo je bilo izraženije a pogotovo kada su nam se pridružili i oni koji su bili u tom timu na poslovima patologije,krim tehnike ,Istražnih sudija,i slinih pa se izmešasmo sa raznim kompletima ko je šta kad nosio a sve zarad opuštanja i nerazmišljanju o grozoti posla koji se obavljao...
Nije traica iz horor filmova i sve slike sa grozotama sam davno razdelio tako da mi je samo ova iz tog razdoblja ostala a ko je tamo bio znaće...
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
