rip
- natrix
- Legendarni građanin
- Pridružio: 21 Nov 2007
- Poruke: 8179
|
Ljudska psiha kao varijabila
u ratnim i vanrednim okolnostima
U paketu sa temom o stresu i traumi i posttraumatskom stresnom sindromu;
Ljudska psiha je bitan faktor i nosilac dešavanja i razvoja dešavanja i razrešavnja na nivou jedne nacije onda i celog čovečanstva. Bitan je faktor u pojedinačnom smislu pa onda i u kolektivnom, i u miru i ratu, redovnim i vanrednim okolnostima.
Kao promenljiva je uvek aktuelna za proučavanje i ne samo za psihoanalitičare.
Razvojem čoveka i nauke i tehnike razvijala se svesnost čoveka o sebi samom o sopstvenom mestu u svetu. Vremenom ljudi su postali nezadovoljni onim što su postigli konvencionalnim putem u slamanju neprijatelja , nije dovoljno bilo ni političko ni ekonomsko oružje.
Iako star zanat, uticaj na psihu nije bio u stara vremena toliko aktuealan, jer je svet bio na nižem stupnju naučno-tehnološkog razvoja, nije bilo toliko ratova oko resursa, geopolitičkih nadmetanja, toliko pohlepe, želje za dominacijom, osvajanjem, običan rat u 21 veku je postao, uslovno rečeno, dosadan, kao konkretno dešavanje i teren delovanja se prebacio na sofisticiraniji nivo.
Ratovi su svakako bili inspirativni i zaslužni za nastanak mnogih pronalazaka, koji će biti korišćeni u sledećim ratovima, a psihologija je kao nauka koja proučava čoveka, njegovu psihu, ponašanja u grupi, čoveka kao radno, socijalno biće u ratovima al i u miru, proučavala razne zakonitosti u ponašanju i promeni ponašanja pod određenim okolnostima.
Shvaćeno je da ako neka ponašanja ne postoje i nisu tipična za neku populaciju ili segment populacije da se mogu izazvati pod određenim uslovima.
Faktori koji utiču na ponašanje pojedinca i grupe su: antropološke karakteristike određenog podneblja, nacionalni identitet- nacionalno i političko pitanje, tradicija, kultura , pol, uzrast, socijalni status, obrazovanje, nivo razvijenosti jedne zemlje, prilagođenost potencijalnoj kriznoj situaciji ili u ekološkoj katastrofi, ratnoj situaciji ili ratnoj situaciji sa visokim rizikom...
Francisko Goja- 3. maj
Još od Frojda, austrijskog kontraverznog psihijatra s kraja XIX i početka XX veka, a koji je postavio tu teoriju, postoji saznanje da je čovek u suštini iracionalno biće, i da 80% njegovog ponašanja potiče iz nesvesnog dela, istražujući i pokušavajući da se utiče na taj nesvesni deo našlo se načina da se utiče na samu ličnost čoveka.
Postoje metode kao ispiranje mozga, sugestijom, pomoću subliminarnih poruka, senzornom deprivacijom, korišćenjem narkotika ....
Prvi značajniji iskorak psihologije u proučavanju ciljnih grupa, i kao primenjene nauke desio se tokom Prvom svetskog rata.
Ciljna grupa je bilo veće bojno polje, kako vojska tako i civili, gde su se mogle posmatrati razne zakonistosti, ponašanja, reakcije, na situacije koje nosi rat: fizička i emocionalna bol ali i snaga, neizvesnot, mržnja, ranjavanje, bolest, smrt, razaranje, glad...
-Ovde u Valjevu, u nekom pomirenju, sa sve manjom međusobnom mržnjom, borave srpska i austrougarska vojska. Na jednoj vatri greju se pobednici i poraženi. Ujedinjuje ih zima, beda, isti strah. I slobodni i zarobljeni, nemoćni su pred vašima. Da li se to gase razlike, mržnje, ideje, svi uzroci rata?- Dobrica Ćosić
Drugi svetski rat je otvorio prostor za još neka psihološka istraživanja. Neke od oblasti su bile: moral grupe, liderstvo, međunarodni odnosi, dinamika i ponašanje grupe.
-Na početku XXI veka može se konstatovati da se istoriografija Prvog svetskog rata mahom deli na dve grube celine. Najpre, tu su oni koji ostaju verni diplomatskoj i vojnoj istoriji kao istorijskoj konstanti. Međutim, druga grupa istoričara unosi mnogo više dinamizma u struku. Naime, od 1970-ih godina sve više prostora u istraživanjima Svetskog rata dobijale su nove teme, one za koje se do tada verovalo da su samorazumljive.
Tako su postavljana pitanja o civilima, ishrani i snabdevanju iza fronta ili složenostima života pod okupacijom. Proučavan je tretman ranjenika, invalida kao i promene koje je rat uneo u vojni sanitet i medicinu uopšte. Naglasak je stavljen i na kategorije vojnika koji nisu mogli da se pohvale odlikovanjima poput zarobljenika, dezertera ili vojnika streljanih pred prekim sudovima. Istraživanja su npr. pokazala da je samo u Velikoj Britaniji između 1914. i 1918. godine više od 16.000 mladića odbilo da ide u vojsku sa oružjem.-
-Emocije ratnika i njihov psihološki svet čine još jednu oblast, razvijenu pod uticajem radova o istoriji mentaliteta. Istraživalo se i šta se dešavalo sa bojištem nakon bitke, ko je zadužen za asanaciju terena i postoji li razlika u postupanju sa telima poginlih saboraca u odnosu na postupanje sa mrtvim protivnicima.-
-..Slušaj, mama. Ne može propasti zemlja koja ima hiljadu i po ljudi kakvi smo mi. Misliš: šta je to hiljadu i po mladića prema tolikim švapskim divizijama? Međutim, nije se jedanput dogodilo da je istoriji nekoliko ljudi, ili samo jedan čovek, skretalo tok, najveći poraz pretvarali u pobedu. Ja, čvrsto verujem u našu pobedu. Kad je o duhu reč, tu brojevi ništa ne odlučuju. A mi smo duh. Ovo je naš trenutak… /1300 kaplara/-
Držite se dobro, moji dječaci! Jovanče, Striče, Đoko, Nik, Vanjka Široki, mi vas čekamo da se opet vratite. Nek bude onako kako ste se dogovorili na posljednjem sastanku u Gaju: oni koji ostanu živi, sastaće se jednog dana opet u Prokinu gaju, naložiće vatru u logoru Tepsija i oko nje će pričati o onima koji se nisu vratili. Pričaće dugo i s ljubavlju, ali samo lijepe stvari. Samo lijepe stvari, jer to jedino ostane iza čovjeka i to je bilo jedino bogatstvo naših dječaka. Branko Ćopić
Hladni rat, doba napetosti, izmedju velesila SSSR-a i SAD pomogao je nastavak dalje saradnje vojske i psihologije s obzirom na to da je od samog početka njihov odnos i bio kao partije šaha što je i dan danas, a šah je misaona igra: -Najveća vrednost šaha je što nas uči da rešavamo netipične, nešablonske situacije koje iskrsavaju u svakodnevnom životu.- Mihail Botvinik
Niko ne bi trebao imati nikakve iluzije o mogućnosti dobijanja vojne superiornosti nad Rusijom. Mi nikada nećemo dopustiti da se to dogodi. Putin
Savremeni rat i XXI vek donose promene u načinima delovanja i ratovanja, fokus se pomera sa konvencionalnog rata na druga polja koja su pogubnija za ljudski um.
Stvorene su nove oblasti kao npr. ljudska ekologija o očuvanje psihički i fizički i polno zdrave ljudske vrste, mentalna higijena odnosno šta sve utiče na očuvanje zdrave psihe i čoveka, dolazi do regrutacije i kontrole umova u svrhe savremenog informativno psihološkog rata - napada i odbrane.
-Jedan od najznačajnijih svetskih istoričara XX veka (preminuo 2012), britanac Eric J. Hobsbawm navodi u svojoj poslednjoj knjizi -Izlomljena vremena-, današnjicu, koja se tako korenito izmenila u odnosu na vreme kada je rođen, vidi kao vreme zabrinutosti i zbunjenosti – vreme lišeno vizije budućnosti, vodiča i koordinata.-
- Njegova se orijentacija može smatrati strukturalnom jer obuhvata socijalne, političke i ekonomske strukture, pritom vodeći računa o događajima i akcijama pojedinaca i grupa, uviđajući sve akcije društvenih celina u njihovom međusobnom odnosu.-
Zapazio je zakonitost da je sve u interakciji i kauzalno povezano, u uzročno posledičnoj vezi.
Danas se medijskom manipulacijom i manipulacijom informacijama s obzirom na dostupnost svima i istovremenost prenošenja istog impulsa, utiče na širu javnosti na psihosocijlni život, stav, navike, i ponašanje ciljnjih grupa, fizičke pritiske zamenjuje socijalni prihološki, psihosocijalni.
I vremenom dolazi do psihosocijalne i suštinske dezintegracije i degeneracije ličnosti.
(Između ostalog, koliko je zadnjih godina samo skočila stopa suicida, nasilja, depresivnih, zbog raznih faktora, i razloga.)
Jedan primer manipulisanja mozgom bez struje i hemikalija:
-Primer je izveden 1950 godine, sa ljudima koji su se dobrovoljno izolovali u tzv. -crnu komoru- u potpuni mir u apsolutnu tišinu. Eksperiment je nazvan –ispiranje mozga- , a vodio ga je kanadski psiholog Donald Heb s Montrealskog univerziteta. Ispitanici su se u tesnim, mračnim i tihim čelijama, u nedostatku impulsa veoma mučno osećali i vrlo teško podnosili usamljenost i posle kraćeg vremena postali su deknoncentrisani. Misli su im se vrtele u krug. Pre nego je istekao drugi dan već je svaki treći ispitanik tražio prekid ogleda, a do kraja eksperimenta odustalo ih je još mnogo i poored odlične materijalne nagrade. Razlozi su bili raznovrsni: nepodnošljiva mora, glavobolja, prividno slepilo, gastritis idr.
Uz to je utvrđeno da su uslovi u –crnoj komori- bili idealni za podložnost sugestiji i propagandi. Posle 24 h provedenih u ćeliji, ispitanicu su mogli da slušaju reprodukovanje sa magnetofonske trake, na primer nešto u prilog Turske: stvorena je velika blagonaklonost prema ovoj zemlji. Posle četiri dana protestant je postao ubeđeni musliman. Dakle, to je stravična činjenica da je ljudski mozak u odgovovarajućim uslovima, bez zamršenog i dugotrajnog postupka daje prednost baš onome što ispirači mozga žele da uteraju u svest ispitanika.-
-Dr Stevan Petrović, profesor i psihijatar, u knizi -Psihologija i mogućnosti zloupotrebe- piše: - Ova meteda omogućava ne samo pružanje informacija i menjanje gledišta već podstiče i aktivnu saradnju sa neprijateljem , na taj način što zarobljenik učestvuje u radio emisijama i lažnim priznanjima i aktivno se uključuje u neprijateljsku propagandu protiv sopstvene nacije.
Zbog svega toga treba poželeti da ljudski um dovojo brzo razvije saznaje o sebi kako bi se sprečile moguće tragične posledice po čovečanstvo.
Dr Stevan Petrović u par knjiga obrađuje kako dostignuća psihlogije kao naučne oblasti kroz istoriju su korišćena i mogu biti korišćena u ostvarenju raznih ciljeva raznih političkih i ideoloških grupa. -
Gustav Le Bon, francuski socijalni psiholog napisao je 1895 god, -Psihologiju gomile-, najpoznatije je i najčitanije njegovo delo.
- On je pod gomilom podrazumevao organizovanu društvenu tvorevinu, u kojoj se formira kolektivna svest i u kojoj je individualnost pojedinca potencionalno izgubljena... U gomili se pojedinci stapaju u prosek i zbog toga ona nikada nije u stanju da pristupi delima koja zahtevaju visoke intelektualne napore. Gomila je impulsivna, podložna sugestiji, nepouzdana, sklona vređanju i preterivanju, kao i lažnim osećanjima, netolerantna i diktatorski raspoložena.
Le Bon je među prvima istraživao odnos gomile-mase i političkih institucija, parlamentarizma, demokratije i vođa, naglašavajući da se gomile moraju voditi, usmeravati, dajući mnoge recepte iz psihologije masa koji bi služili ovom cilju.
Njegovu teoriju psihologije masa koristili su svi poznati diktatori i vođe, od Lenjina i Hitlera do današnjih, kao i svi manipulatori medijima i javnim mnenjem. –
Gustav Le Bon - Psihologija gomile, pdf
https://www.mycity.rs/must-login.png
Njegova je teorija i dalje aktuelna bez obzira što je nastala krajem XIX veka.
Gustav Le Bon - Psihologija Velikog rata, pdf, na engleskom
https://archive.org/stream/cu31924027857014#page/n5/mode/2up
Radio dramom -Rat svetova- Orsona Velsa izazvan je čitav niz paničnih reakcija vizija i mašti slušalaca u vremenu pred dešavanja pred WW2.
Jedna od teorija je bila da je radio drama Rat svetova bila u funkciji eksperimenta vezanog za pojavu straha od rata.
Više o radijskoj drami -Rati svetova-
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D1%82_%.....%B2%D0%B0_(%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE)
Izazivanje straha i panike u neprijateljskim redovima Straha i Panike. Straha od smrti, straha od užasnih rana, straha od straha. Panike - tog najslabije shvaćenog od svih psiholoških stanja svesesti. Panike – koja je duboko usađena teskoba, panika koja slobodno pluta i počesto izbija bez razloga i logičnog temelja. Naši su preci posezali za bubnjevima, vojnim trubama, krikovima od kojih se zgrušava krv, pa čak i lupanjem u grudi i praiskoniskim urlicima, svime time da u nerpijateljskom taboru izazovu paniku. Nelson Demille /pisac/
Još je Napoleon svojevremeno rekao:
-Četiri neprijateljske novine mogu biti o opasnije od sto hiljada vojnika. Ako bih upustio uzde štampe, ne bih se održao na vlasti ni četiri meseca. Ostaviti štampu samoj sebi znači isto što i zaspati pred opasnošću. Posle dolasaka na vlast, Napoleon nije zabranio ranije opozicione listove već je samo naredio da njihovi urednici ako žele da nastave izdavanje listova potpišu izjavu o vernosti režimu.-
Poznato nešto ovo Napoleonovo iz primera u sadašnjem vremenu?
Psiha je varijabila kod ljudi.
Nije isto da li je mir ili rat, da li se živi konstatno u kriznim situacijama pod pritiskom ili se živi opušteno. Kako ljudi reaguju pod pritiscima kad nisu svi isti ni po pitanju genetike, ličnosti, karaktera, osobina, etike. Treba uzeti u obzir nivo obrazovanja, da li razmišljaju apstraktno, stvaralčki ili konkretno, koliki je prag izdržljivosti pojedinca i kakva je reakcija na stresogene.
Treba uzeti u obzir vrline jednog naroda njegovu tradiciju, jačinu kolektivnog duha, i da li ume da prepozna dejstvo manipulacije.
U različitim situacija kriznog karaktera javljaju se i različite emocije i emocionalen reakcije. Može se javiti strah, al i euforija, prkos, inat, entuzijazam, pravdoljublje, osećaj beznađa, depresija, ili osećaj krivice ili besa i gneva, mržnje, šovinizam, ravnodušnost ili nezaiteresovanost. Ljudi mogu zauzeti militantni stav ili pacifistički. U komunikaciji mogu reagovati asertivno, pasivno ili agresivno.
Nezaobilazna posledica svake krizne situacije u većini slučajeva više ili manje izražena je PTSP kako u civilstvu tako i u vojnom sektoru koji se ispoljava na razne načine i kroz razne simtome i reakcije.
Kada se vojnici okale u bitci na borbenom polju svi u mojim očima imaju isti čin. Napoleon Bonaparte
Prva vrlina vojnika je izdržljivost - hrabrost dolazi tek na drugom mestu. Napoleon
U danima dok je trajala agresija na SRJ, 1999. Godine, moglo se videti kako se civilno stanovništvo ponaša i koliko ratna dešavanja ostavljaju uticaja na ljude i koliki stres izazivaju.
Ljudi su se okupljali na javnim mestima trgovima, mostovima, pisale su se protestne parole, grafiti, pesme, pesme i parole ironičnog, sarkastičnog, šaljivog karaktera, pevale patriotske pesme, što je pokazalo da u kriznim situacijama nije nuzno da bude slomljen duh i smisao za humor, oblačila se vojna garderoba što je takođe bio simbol bunta i otpora...
S tim u vezi neosporno je da postoji i velika uloga u ratu ali i neophodna uloga pojave stvaralastva u različitim oblicima, a paradoksalno razaranjima koja se tad dešavaju.
U ratnim vremenima , a vrlo prisutno kroz ratnu istoruju Srpskog naroda, stvarana su jedna od najvećih dela likovne umetnosti, književnosti, fotografija je večno zabelezila istorijske kadrove, pisani su ratni dnevnici, pevale patriotske pesme, koje su bile u službi dizanja morala.
S druge strane imamo trajno utisnuto sećanje na žrtve genocida i holokausta i konc logore koji su služili neprijatelju da psihički i fizički slama i istrebi pripadnike određenih skupina.
Za održavanje i jačanje borbenog morala su značajni emocionalno stanje, psihofizičko stanje, pojedinačne karakteristike ličnosti naročito u složenim borbenim uslovima da li postoje psihofizičke smenje i reakcije na stresogene.
Na borbeni moral vojnika utiče, prvo, porodično vaspitanje i usvanjanje pravih vrednosti i tradicija, a iz profesije: osposobljenost, stručnost, obučenost, borbena efikasnost jedinice, poverenje u starešine, i lični primer starešine, poverenje u naoružanje, briga o ljudima logistika-u šta spadaju i zdravstvo, higijena i ishrana.
-Ko sme, taj može, ko za strah ne zna, taj ide napred.
- Nema teško. Neću da čujem danas tu reč! -
-U ratnom vremenu ništa gore ne može demoralisati i najbolje trupe, nego kad osete da se komandant sa svojim štabom prvi povlači. U kritičnim trenucima komandant mora lično da se angažuje, da sokoli i podstiče na istrajnost svoje trupe.- Ž Mišić
Ne smete se bojati smrti, drugovi. Oduprite joj se i odagnajte od sebe. Tako ćete je oterati među neprijateljske redove. Napoleon
Najbolji sinovi i kćeri naših naroda i narodnosti pali su u ratu. Bilo bi bolje da je obrnuto ali to nije ni logično ni moguće. To se i može tražiti samo od najboljih. Duško Radović
 
Motiv za odbranu otadžbine je ljubav ka svojoj zemlji, verovanje u odbranu zemlje njenog suvereniteta i integriteta, odbranu slobode, poverenje civilnog dela stanovništva u vojsku, što zavisi i od osobine ličnosti, interesovanja, sklonosti ka određenoj vrsti zanimanja, porodičnoj tradiciji itd.
Međutim, danas, primarniji motiv od ljubavi ka otadžbini je socijalna sigurnost, i rad u državnoj instituciji kao instituciji koja nudi socijalnu sigurnost porodice, stalni posao, redovna primanja, beneficije....
Socijalno psihološki aspekt u ratu moze biti: subjektivan i objektivan , pozitivan i negativan. I svi su podjednako bitni sa stanovišta psihologije.
Na temeljima rata i raznih prirodnih i drugih katasrofa imamo Postraumatski stresni sindrom, Vijetnamski sindrom.
Smatra se da u proseku 20% populacije koja je učestovala u ratu i stresnim situacijama oboli od nekog oblika i ispoljavanja postraumatskog stresnog sindroma, takođe i od kancera.
Uzevši sve ukupne okolnosti kojima jedinka može biti izložena u ratnim i vanrednim okolnostima od raznih vrsta psiholoških pritisaka, manipulacija, izazivanja straha, panike, jaka ličnost koja ne dozvoljava da se njome manipuliše i da se lako slomi, ta ciljna grupa nije laka i nije interesantna potencijalnom neprijatelju, ako pričamo o ratnim okolnostima, jer mu trebaju korisni idioti savitljivi umno, povodljivi, slabog karaktera, oni umno jaki su nosioci upravo te odbrane i suvereniteta i integriteta zemlje.
Iza nas i još uvek je u toku takođe, period koji je obeležila upravo ta varijabila kao ljudi reaguju u vanrednim okolnostima pod pritiskom nečeg što nije rat i ono što ide uz rat već -nevidljivog neprijatelja- kao što je virus. Virus koji ima ne samo biološku komponentu, već i socijalno-psihološku, političku, ekonomsku i globalnu.
Uz virus imamo i učestale prirodne i ekološke katastrofe...
Moglo se primetiti kako su se ljudi ponašali od samog početka pandemije, kako su na njih uticale razne informacije, sama pojava virusa, mediji, obraćanje preko medija, uvođenje policijskog časa i vanrednog stanja, zabrana kretanja vikednom i radnim danima kao i zabrana okupljanja, i uošte sav uticaj raznih informacija, koje su bile u istom danu različite, pa onda za i protiv vakcina, razne teorije oko istih a u pomanjakanju konkretnih infmormacija.
U kom stepenu su se ljudi snašli tako zatvoreni u svojim kućama, da li su postali još depresivniji ili kreativni i obogatili svoj život na drugi način.
Ko je sve bio sklon panici i širenju panike, dezinformacija, lažnih vesti, i padanju na svakakve gluposti, teorije zavere, i šta sve čoveku može pasti napamet u takvim situacijama i pozitivno i negativno. Ko je u šta verovao i na osnovu čega, pa sumnjičavost ljudi, strah jednih od drugih od zaraze, držanje ne samo fizičke distance, već stvaranje jaza jednih od drugih. Uvod ne samo u fizičko već i socijalno otuđenje umesto zbližavanje u kriznim periodima.
Pokazano je koliko su ljudi spremni da istrpe i izdrže, koliko da selektuju informacije, razmišljaju svojom glavom, ili prihvataju sve što im se ponudi.
Koliko su promenili svoje ponašanje, pod svim opterećenjem raznih informacija u toku dana. Ili ponavljanjem istih informacija na različite načine svaki dan.
Činjenica je da sve veći broj ljudi kad su okolnosti koje izazivaju stres, postraumatski stresni sindrom, sve više ljudi traži pomoć psihijatra, psihoterapeuta, psihologa, i povećao se broj anksioznih ljudi, i suicida, i kod nas i u svetu...
Izvor: Razni tekstovi i knjige iz oblasti tematike koja je obrađena i povezana u jednu celinu
Izvor slika internet.
.
|
