offline
- Sirius
- SuperModerator
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 25689
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
comi_redstar ::krstarece rakete
kakve su to rakete
koji domet imaju, sa cega se ispaljuju, sta gadjaju,..
Savremeno naoružanje
Krstareće rakete: sredstva za bezbedno ubijanje iz daljine
Niski let indijanske sekire
Najbrojnija familija ovih raketa, "tomahavk", isprobavana u Zalivskom ratu, bombardovanju Republike Srpske i Jugoslavije
Interkontinentalne, nuklearne, balističke rakete u vreme hladnog rata bile su glavno sredstvo diplomatije. Rasturanjem Varšavskog bloka one su izgubile primat u rešavanju gorućih problema između dve sile.
Međutim inteziviranjem regionalnih kriza u svetu, do punog izražaja došle su taktičke rakete lansirane sa brodova, aviona, podmornica i one su bile dovoljne za nametanje volje neposlušnima. Te rakete nazvane su krstarećim.
Pojava efikasnijih sistema PVO dovela je do razvoja ovih raketa koje svojim karakteristikama omogućavaju dejstvo po važnim i dobro branjenim ciljevima sa distance, uz minimalne tj. nikakve gubitke u ljudstvu.
Američki program krstarećih raketa započet je 1972.godine i okončan je pet godina kasnije, ali se za operativnu upotrebu moralo sačekati do 1983. Reč je o najbrojnijoj familiji ovih raketa, TOMAHAVK, koje su i nama dobro poznate, a nalaze se u naoružanju SAD i NATO.
Prekretnicu u međunarodnoj politici predstavlja 17. januar 1991. godine kada je diplomatija zamenjena vojnom intervencijom zapadnih sila predvođenih Amerikom na Irak.
Prvi udar izvršen je sa brodova u Zalivu, Sredozemnom i Crvenom moru sa više od 100 krstarećih projektila po najvažnijim ciljevima. Pomorske snage činile su okosnicu udara sa distance, tako da je za vreme rata lansirano 288 krstarećih raketa sa devet krstarica, pet razarača, dva bojna broda i dve podmornice. Tako je razarač DD-991 "fajv" sa 58 lansiranih raketa postigao rekord koji će teško biti premašen. Oko 85 odsto zadatih ciljeva je pogođeno što govori o velikoj preciznosti, a i o velikoj razornoj moći jer su svi ciljevi uništeni u toj meri da se ne mogu koristiti.
Karakteristika krstarećih raketa je letenje na maloj visini, 15-100 metara, prateći konfiguraciju zemljišta čime izbegava otkrivanje od strane protivničkih radara, a time i dejstva protivničke PVO. Let na maloj visini, pri brzini od 860 km/čas, obezbeđuje visoka tehnologija oličena u radaru za osmatranje i praćenje terena TERKOM, kao i sistema DSMAC koji preuzima navođenje u završnoj fazi leta rakete.
Tomahavk raketa ima više vrsta, što zavisi od toga odakle se lansiraju, pa tako postoje SLCM- pomorska, GLCM- zemaljska i ALCM-vazdušna krstareća raketa. Pored klasične bojeve glave koja može imati do 450 kilograma eksploziva, moguće je instalirati i nuklearnu bojevu glavu od 0,2 mt (mega tona) što je čini veoma opasnim oruđem dometa do 2500 kilometara, zavisno od vrste rakete. Rat u Zalivu nije bio kraj upotrebe ovih opakih i podmuklih ubica.
Republika Srpska je postala drugi teren za eksperimentisanje sa ovim raketama, gde su Amerikanci iskoristili priliku da "tomahavk" ispitaju u bosanskim gudurama. Krstarica Normandija lansirala je 13 raketa od kojih pet nije eksplodiralo. Ipak, bez obzira na slabiji učinak nego u Iraku naneta je ogromna materijalna šteta, a bilo je i žrtava. Nedavna agresija NATO na našu zemlju bila je idealan poligon za lansiranje više od 500 krstarećih raketa, što su zapadni stručnjaci iskoristili za njihovo usavršavanje.
Iako su to sredstva visoke tehnologije nisu neranjiva kao što ih Zapad želi prikazati. Obaranje skoro polovine od gore navedenog broja govori tome u prilog, a koliki je to finansijski gubitak biće jasnije ako se navede da je cena jedne "tomahavk" rakete, 1987. godine iznosila približno 2.400.000 dolara.
SAD nije jedina zemlja koja u svom naoružanju poseduje krstareće rakete tipa "tomahavk". Velika Britanija, Nemačka, Belgija, Italija i Holandija čine joj društvo. Rusija ne zaostaje za njima i radi uglavnom na raketama velikog dometa, a podaci o tome su strogo čuvana tajna. Pored "tomahavka", Velika Britanija razvila je i domaću krstareću raketu dometa 600 kilometara sa klasičnom i nuklearnom bojevom glavom. Francuzi razvijaju dve vrste krstarećih raketa. Prva koja se lansira sa aviona dometa do 100 kilometara težine 900 kg i druga tipa zemlja-zemlja dometa 350 km težine oko dve tone.
Početak novog veka dovodi do uvođenja usavršenih krstarećih raketa rađenih po stelt tehnologiji sa savršenijim sistemom navođenja koji radi u sadejstvu sa satelitima, tako da će ometanje biti skoro nemoguće, a samim tim obezbediće se veća efikasnost.
Vladimir Matović
Evo, u ovom tekstu imaš sve ili većinu odgovora. Za dalje traganje više nego dovoljno. Inače, sa svoje strane ja ću dodati jednu dopunu:
koliko se sećam, kod nas kao službeni, odnosno stručni naziv za te rakete usvojen je termin KRILATE RAKETE. Krstareće rakete je naziv koji je popularno preuzet iz bukvalnog prevoda s engleskog jezika. Možda je naziv krilate rakete u medjuvremenu izačen, to bi svakako mogli da znaju Rade ili Aramis, a Penzula i Mačak svakako. 
|
Mozda se slicno i kod nas razmisljalo 
