Oduvek ste hteli da znate, a niste imali koga da pitate

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Највећи проблем у савременој физици био је како поцепати атом, односно како изазвати критичну масу да би дошло до експлозије.

• 1Ovo se svidja korisniku: Kaćuša
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Većina nuk. bojevih glava sastoji se od dve polulopte (u principu su jedna pored druge, slepljene, ali fizički rastavljene kao kada bi jabuku isekao na pola i ponovo je sastavio).

Potrebna je određena kritična masa i ti brojevi su tačno utvrđeni. Neznam ih napamet ali se kreću od oko 1.5Kg, 3Kg, 5Kg, 9Kg...

Ispred i iza je ekspoziv oblikovan da napravi kumulativni mlaz ka tim poluloptama koji se istovremeno aktivira i time sabija uranijum i izaziva njegovu eksploziju.

Postoji još nekoliko načina da se izazove cepanje atoma, ali sve se svodi na jako precizno detoniranje tačno određene količine eksploziva ka tačno određenim delovima uranijumskog punjenja.







Tako da bi trebalo baš mnogo izuzetno jakog eksploziva da se nuklearka aktivira spolja....
Po principu, ako se nuklearne bojeve glave čuvaju tik uz gomilu sanduka C4 koji bi bili svuda okolo i detonirali odjednom i ravnomerno.

P.S.Nego da se ne izgubi iz vida...
Zna li neko nešto o Kubanskim Fregatama KONI?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mislim da su kubanske fregate završile na dnu Karipskog mora kao natikareni artefakti.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jedna jeste... dve su napuštene ili isečene. (derelict or scrapped).
E sad može li se negde utvrditi da li su isečene ili negde plutaju uz dok.
Zato bi me interesovalo da vidim koje su luke na Kubi u vojnoj upotrebi pa Google map....
Nemogu da nađem čak ni spisak vojnih luka. Komunizam, gvzdena zavesa, cenzura...

--------------------------------------

Nađoh.... Znate ono kad nešto tražite mesec dana, a onda postavite pitanje na forumu i posle nekoliko sati naletite sami na odgovor!
Dve su potopljene kao ronilačka atrakcija a jedna je povučena 1996, očerupana i napuštena. Do sada je sigurno sama potonula.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kaćuša ::Dakle, u slučaju neke eksplozije, nuk. bomba bi se jednostavno raspala na 'sastavne dijelove'? Što bi bilo s radijacijom?

Ne bi se puno desilo a "radijacija" je previse sirok pojam da be se tek tako nesto desavalo sa njom. Prirodni elementi i obogaceni uraniju i plutonijum imaju neki potencijal za radijaciju ali vrlo su teski tako da ne bi daleko dosli. Kao sto je vec napisano, ekpozija se koristi za povecanje pritiska na kojem se posle desava nuklearna fisija/fuzija tzv explosive lensing.

Mozda bi ekplozija, u zavnisnosti na snagu i toplotu raznela nesto uranijuma ili plutonijuma u samoj eksploziji ali ne vise od onoga sto je vec prisutno u oruzju.

Vecina radijacije atomske bombe se sastoji u proizvodnji cestica i elemenata kratkog zivota poluraspada "half-life" i one su tu tek kao proizvod nuklearne ekplozije a ne pre toga. U samoj nuklearnoj eksploziji tezi elementi se raspadaju (opet zavisi dalje od vrste goriva, i prirode ekplozije fuzija/fizija) i tu se oslobadja neutronsko zracenje, rentgenski zraci, toplota i laksi elementi kao radiaktivni cezijum, jod ili natrijum itd itd koji se posle raspadaju dalje itd itd. Sve te cestice nisu prisutne u sastojcima tako da bi se sve svelo na prirodnu radijaciju koja se stvara pri poluraspadu teskih elemenata plutonijum i uranijuma koja bi svakako bila jaca od prirodne radijacije ali mnogo manja od one koja se razvija u atomskoj ekploziji.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Postoje dva moguća scenarija pri eksploziji u blizini nuklearne bojeve glave. Prvi je da je eksplozija dovoljno jaka da detonira eksploziv koji omogućuje stvaranje kritične mase kod fisionog oružja, što dalje dovodi do lančane reakcije i nuklearne eksplozije. Nisam baš podrobno upućen u tematiku, ali znam da svaka bojeva glava ima nekoliko sigurnosnih mehanizama. Ako bi eksplozija uspela da ih sve "eliminiše", desila bi se nekontrolisana nuklearna reakcija, to jest, bojeva glava bi se aktivirala. U drugom slučaju, ako ne dođe do aktiviranja bojeve glave, a detonacija je dovoljno jaka da "rasturi" bojevu glavu, nuklearni materijal bi bio raspršen po okolini u zavisnosti od količine istog i jačine i vrste eksplozije. To je scenario "prljave bombe". Došlo bi do kontaminacije određenog prostora, ali bi posledice bile manje od onih iz prvog slučaja.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Samo napomena, u slucaju nuklearnog oruzja, eksplozivna leca je materija sama po sebi i dosta nauke ide u ekperimentisanje i modeliranje same naprave. Da bi postizanje trazenog pritiska u ekploziji doslo do take lancane reakcije tek tako spontano je stvar astronomski male verovatnoce. Teroija je sama po sebi jednostavna ali izvedba sa pazljivo tempiranim i razradjenim koristenjem udarnog talasa da se izazove lancana reakcija nije bas.

Drugo, nukearna oruzja poseduju naravno svoje "osigurace" i mehanizme bezbednosti i jedna od tih je remecenje delikatne konfiguracije same ekplozivne lece na primer jednostavnim pomeranjem fokusa iste ili rasturanja balansa iste tako da samim time ne bi doslo do nukelarne reakcije. Ni avio bombe niti druga eksplozivna sredstva se ne skladiste u konfiguraciji gde je upaljac u bombi, zasto bi nukelarna oruzja bila drugacija?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

aleksmajstor ::Postoje dva moguća scenarija pri eksploziji u blizini nuklearne bojeve glave. Prvi je da je eksplozija dovoljno jaka da detonira eksploziv koji omogućuje stvaranje kritične mase kod fisionog oružja, što dalje dovodi do lančane reakcije i nuklearne eksplozije. Nisam baš podrobno upućen u tematiku, ali znam da svaka bojeva glava ima nekoliko sigurnosnih mehanizama. Ako bi eksplozija uspela da ih sve "eliminiše", desila bi se nekontrolisana nuklearna reakcija, to jest, bojeva glava bi se aktivirala. U drugom slučaju, ako ne dođe do aktiviranja bojeve glave, a detonacija je dovoljno jaka da "rasturi" bojevu glavu, nuklearni materijal bi bio raspršen po okolini u zavisnosti od količine istog i jačine i vrste eksplozije. To je scenario "prljave bombe". Došlo bi do kontaminacije određenog prostora, ali bi posledice bile manje od onih iz prvog slučaja.
Sad mi nije jasno: gore je rečeno da punjenje mora biti precizno i između dve mase, a ovde da je dovoljno jaka-dovoljna.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

LonelyWolf ::aleksmajstor ::Postoje dva moguća scenarija pri eksploziji u blizini nuklearne bojeve glave. Prvi je da je eksplozija dovoljno jaka da detonira eksploziv koji omogućuje stvaranje kritične mase kod fisionog oružja, što dalje dovodi do lančane reakcije i nuklearne eksplozije. Nisam baš podrobno upućen u tematiku, ali znam da svaka bojeva glava ima nekoliko sigurnosnih mehanizama. Ako bi eksplozija uspela da ih sve "eliminiše", desila bi se nekontrolisana nuklearna reakcija, to jest, bojeva glava bi se aktivirala. U drugom slučaju, ako ne dođe do aktiviranja bojeve glave, a detonacija je dovoljno jaka da "rasturi" bojevu glavu, nuklearni materijal bi bio raspršen po okolini u zavisnosti od količine istog i jačine i vrste eksplozije. To je scenario "prljave bombe". Došlo bi do kontaminacije određenog prostora, ali bi posledice bile manje od onih iz prvog slučaja.
Sad mi nije jasno: gore je rečeno da punjenje mora biti precizno i između dve mase, a ovde da je dovoljno jaka-dovoljna.

Zato sam napisao gore da je ovaj predlozeni scenario vrlo neverovatan. Radi se na tome da se udarni talas obicnog eksploziva podesi tako da se koncentrise i ujednaci. Ako udarni talas konvencionalnog ekploziva nije ujednacen i pazljivo izabran, onda gubis pritisak i moze jednostavno da nuklearna ekplozija zakaze.

http://en.wikipedia.org/wiki/File:Implosion_bomb_animated.gif

Ovo je recimo neki bezveze primer, zamisli sada da jedna strana ekplodira prevremeno ili zakaze, gubis simetriju i materijal biva izbacen u stranu manjeg pritiska. Umesto da sabijas materijal, ti gubis materijal na stranu gde je pritisak slabiji. To je kao da sabijas pritisak u balonu a on ima rupu i ne dolazi do dovoljne kriticne mase. Dakle konfiguracija je osetljiva.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^
Nisam video tvoj odgovor, hvala...