Nisam upoznat detaljno sa pogibjom Drena Mandića koliko ostatak ekipe, ali sam debelo upoznat sa sigurnosnim pravilima, pogotovo osiguranja i kretanja na fiksnom užetu ili u navezi. Pretpostavljam da je u slučaju o kojem se govori planinar bio žimarom zakačen za fiksno uže, također pretpostavljam da je korišten neki sistem prelaska s užeta na uže ili prelaska čvora. Ni mimoilaženje na fiksnom užetu nije neka nauka tako da ako je bio potpuno otkačen sa užeta onda je napravio sigurnosni propust. Da li je razlog žurba, gužva ili nešto treće nebitno je. Ja sam vidio dosta kikseva u osiguranju i samoosiguranju urađenih svjesno zbog trivijalnih razloga. Opet ponavljam ne znam detalje nesreće ali znam da nikad ne smiješ biti neosiguran.
Nazalost, taj osecaj sigurnosti i samouverenosti sam vidjao i dalje vidjam kod ljudi koji imaju iskustva. Kace se na sisteme jedino kad bas moraju da vise, hodaju po ivicama ili neosiguranim merdevinama bez kacenja, pravdajuci to odsustvom straha od visine i godinama iskustva - skroz pogresno shvatanje.
Verujem da je situacija u kojoj je poginuo Dren bila naizgled bezazlena, realno pitanje je koliko puta se ljudi tamo kace i skidaju sa uzeta, uspon traje nedeljama, ko zna koliko puta je bio u slicnoj situaciji i nije se dogodilo nista. Zato se kod ljudi stvori lazni osecaj sigurnosti, desi se glupost (okliznes se) i nema te. Pri spustanju tela Drena Mandica poginuo je i jedan Serpas.
Dren je načinio propust na jednom od najopasnijih delova planine, koji se naziva Bottleneck (usko grlo). Botlnek se nalazi na nadmorskoj visini od oko 8200 metara, a ugao nagiba je oko 60 stepeni. Taj uzani prolaz je sam po sebi opasan, a povrh njega se nalazi gromada zaleđenog snega visine od oko 150 metara. Takve viseće ledene grdosije se nazivaju "Seracs", sa kojih se svakog trenutka mogu odvaliti ledeni blokovi i počistiti svakoga ko im je na putu. Pomenutu ledenu gromadu poznati američki planinar Ed Viesturs videvši je prvi put uživo 1992. godine nazvao ju je "motivator". Pošto je cilj da se po usponu iznad botlneka što manje vremena provede pri savladavanju traverze levo ispod "motivatora". Nekada su uslovi na botlneku takvi da ga je vrlo rizično prelaziti, pa se on zaobilazi sa desne strane, ali se time povećava izloženost serak-u.
Spuštanje Drenovog tela do kampa 4 je takođe bio nepromišljen potez, čak i da je sve prošlo kako su naumili. Čovek koji je poginuo neposredno posle Drena, Jehan Baig, nije bio šerpas, već visinski nosač (High Altitude Porter) koji je bio angažovan u francuskom timu. On je već pri usponu ka botlneku ispoljavao simptome visinske bolesti, pa mu je po obavljenom poslu dozvoljeno da se vrati u kamp 4. Silazeći ka kampu 4, naišao je na Isu Planića, Predraga Zagorca i Mohammed Husseina (HAP angažovan od našeg tima) i šveđanina Fredrik Stranga (pristigao u pomoć iz kampa 4) koji su se spremali za spuštanje Drenovog tela ka kampu 4, gde bi bio sahranjen. Jehan im se nevoljno pridružuje, ali se usled delovanja visinske bolesti ponaša neracionalno i u jednom trenutku pada i vuče ceo tim u ambis ka kineskoj strani planine. U jednom trenutku, Jehan pušta konopac i bez pokušaja samozaustavljanja nestaje u ambisu. Događaj je snimio Fredrik Strang i to je prikazano u jednom od dokumentaraca, ali je snimak samo sa tonom, pošto mu je kamera ostala uključena u rancu.
Po pogibiji Jehana, naši odlučuju da Drena ostave pokraj staze koja vodi od kampa 4 do početka uspona ka botlneku (visina oko 8000 metara). Što je trebalo odmah i uraditi, ali...
Ranije sam već postavljao ovaj video. Snimatelj stoji otprilike na mestu odakle je Dren skliznuo i pao niz liticu nekih 200 metara niže. Situacija na snimku je slična, osim što je 2008. godine na fiksnom užetu bilo prikopčano dosta više planinara, prava gužva.
Ovih dana Zdravko krece na solo penjanje na vrh Kachenjunga, treci vrh po visini na Himalaima sa visinom od 8.586 mnv.
Zavrsio je aklimatizaciju i ceka pogodni dan da zapocne sa penjanjem (mozda je vec krenuo).
Pozelimo mu srecu.
Solo uspon na 8000-metarac je za svako poštovanje, to nije "visinski turizam", koji se na žalost mnogo više upražnjava nego pravo penjanje u Himalajima.
Mercury je pomenuo Marka Konfortolu. Sa istim posledicama je prošao i Wilco van Rooijen. Obojica su izbegla smrt zahvaljujući nadljudskim naporima Pempa Gyalje (šerpas) i Cas van de Gevel (zemljak van Roijena), kao i angažovanošću ljudi iz baznog kampa.
Marko je poslednjim atomima snage nekako uspeo da se spusti niz botlnek, ali se tu onesvestio. Pemba nailazi na njega i spašava ga od sigurne smrti, nakon što se serak po četvrti put odronio i poslao lavinu leda ka njima.
Wilca iscrpljenog, pogođenog snežnim slepilom i izgubljenog negde van trase na Česen ruti, pronalaze Cas i Pemba.
Jos jedna tragedija na Durmitoru
Citat:NOVA tragedija na Durmitoru. U sredu veče prema saopštenju Gorske službe spasavanja od posledica pada na prevoju Samar poginula je drržavljanka Ruske federacije Elvira Baranova (21).
http://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:72655.....rzavljanke
Moj penjačko-spasilačko-speleo komplet...nedostaje nešto alpinističke i zimske opreme jer sam uslikao dok sam raspakivao ranac nakon povratka sa osiguranja penjačkog događaja na Bukoviku nedaleko od Sarajeva.
Naročito koristan i drag mi komad opreme, purcelova petlja pupkovina...malo kabastija ali mnogo prilagodljivija od dasy-chain.
Dopuna: 12 Maj 2018 19:33
U temi o deminiranju su fotke, a video ovdje...o uklanjanju opasnosti od eksplozivnih sredstava iz prirodne jame.
Vidim da se ove godine na Kanchenjunga pored Zdravka, okupilo i poznato društvance koje spomenusmo par postova iznad. Wilco van Rooijen, Cas van de Gevel i Marco Confortola.
Kako čitam sa njihovog sajta, odustali su danas od daljeg uspona, usled lošeg vremena i bolesti.
