|
Poslao: 11 Jul 2016 22:32
|
offline
- Sima zna
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 06 Nov 2011
- Poruke: 607
|
ssekir75 ::Sima zna ::И ми смо у Пироту ишли пешке на стрелиште, онда на неку планину и на издвојени објекат Барје Чифлик... сећам се тада су ми стопала била крвава и пуна жуљева као да сам пешачио преко Албаније, буквално нисам могао да станем на ноге, чизме пуне крви и оне течности кад ти пукне жуљ да ти нога просто плива у чизми и после једва чекао да се докопам кревета па ујутру све испочетка.
И тако "израњаван" нисам хтео да идем у стационар јер сам се бојао да ме не би скинули или послали у Ниш у болницу као неке који су мало више боравили у стационару.
Напољу пржи сунце, јул и август, кад су највеће врућине а ја навучем поред два пара обичних чарапа и вунене само да би могао лакше да ходам, да мање боли и да мање крварим 
ау, убисте се пешачејући...  до стрелиште нема пола сата лаганог хода, до барје чифлик има трипут толико. не знам на коју сте то планинчину ишли. углавном пропешачио сам цео тај крај уздуж и попреко и ту нема неких претерано тешких терена сем големог стола са бабушничке стране где ти треба да си алпиниста да би га попео.
вунене чарапе иначе нису формацијски део униформе али су их сви носили и толерисане су чак и у јна. ја сам ове наше војничке чизме носио од 1990. до пре пар година зима-лето (металска посла  ) па ми је нога била навикла на њих. и поред тога, кад сам дошо у војску од првог дана сам почео да носим и вунене чарапе и нисам имао жуљеве (једини у воду  ) после су и други почели да носе и убрзо је настало "упутство" - ако не знаш шта да радиш гледај шта ради лазања (мој надимак из војске). можда није баш по пс-у али то сигурно ради.
бај д веј, ко оно ономад рече како група наоружана ловачким карабинима није опасна? 
Па мени је то било пуно, чинило ми се да има до стрелишта бар 15км
Ишли смо пешака и до војне економије и плус још обука... тек увече обували ципеле.
Јбг ја тек завршио средњу, чизме у животу нисам видео... само патикице, папучице и те ствари  и онда одем у војску и задужим челичне пешадинке из ЈНА, само им ђон био замењен иначе као да је био од камена.
Све искривљене и тврде ни мало савитљивости и док сам касније скапирао за вунене чарапе било касно.
Тек сам их се у прекоманди решио, узео од неког војника који се скидао распале "нато" чизме и спасио се.... после кад су се коначно распале задужио у Шапцу нове пешадинке које су биле одличне и никаквих проблема није било са њима.
Не могу да се сетим која је планина била али смо често ишли (копали и правили заклоне, трошили маневарце, оријентација, заузимање положаја, одређивање правца и раздаљине, итд...), сећам се и да су једном другу чету развили у стрелце и наредили јуриш уз брдо и да вичу урааа... као да сам био у партизанском филму, само гледао 'оће ли Швабе однекуд искочити
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 12 Jul 2016 01:25
|
offline
- Faki-Valjevo
- Legendarni građanin
- Pridružio: 22 Mar 2014
- Poruke: 3539
- Gde živiš: Bog će suditi mojim neprijateljima,mi samo ugovaramo sastanak.
|
Ja sam u vojsci 5 pari pesadinki uništio..... Ratna proizvodnja 99-00 ali ova nova proizvodnja može da se meri sa m10..
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 12 Jul 2016 06:49
|
offline
- Skywhaler
- Legendarni građanin
- vampire and philosopher, po©smt, rhd©t
- Pridružio: 13 Dec 2013
- Poruke: 6072
- Gde živiš: Esgaroth
|
Sima zna ::... узео од неког војника који се скидао распале "нато" чизме и спасио се...E, за ово морам да питам. Служио сам '92/93. и код нас је било тих лаких чизама, али дословно је требало имати среће или некако подмазати позадинце да би добили тако нешто. Ја сам у старту био изгубљен случај пошто сам тада носио 46/47, а већих бројева баш и није било... или су барем тако мени рекли... Срећом, па сам током средње и прве године на факсу имао добру праксу са овим нашим пешадинкама.
Шта сам заправо хтео да питам? Већ не знам који пут наилазим на тај термин ''нато'' чизме, а сећам се добро да су их код нас звали ''сингапурке''. Наводно, радило се о делу заплењеног контигента војне опреме који су наши пресекли почетком '90-их и који је требало да заврши у Хрватској. Зна ли неко има ли та прича реално покриће или је све била само прича која је тим ''сингапуркама'' донела погрешан надимак?
Иначе, мислим да се и сад сећам појединих фаца оних који су желели тако нешто на ногама, али их нису могли добити. Вероватно је и мој израз лица био такав Једина замерка на њих била је да су зими знатно хладније од наших пешадинки, мада то су лако решавале већ поменуте вунене чарапе... Морам за крај овог оф-топик поста да додам да са нама живи моја баба која већ има 90 и још увек се добро држи... Е, она је била главни снабдевач тим делом опреме и мени и нешто касније млађем брату...  И дан данас имам један пар тих чарапа... новији модел
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 12 Jul 2016 13:25
|
offline
- Pridružio: 31 Dec 2011
- Poruke: 21728
|
"Skamenjene" cizme natopis alkoholom (moze i vodom, ali se onda jako sporo suse), obujes, i sipcis po krugu koliko god mozes. Tako se za jedno popodne oblikuju prema nozi. Dobijes zulj-dva ali nista u poredjenju kao kada sa njima odes na teren. Nakon toga onaj mekani imalin u tubi, i udri dok ne upiju celu tubu.
Problem nestao za jedno popodne, a nisam morao da nosim vunene carape na +40... 
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 12 Jul 2016 22:16
|
offline
- ssekir75
- Legendarni građanin
- Pridružio: 16 Jun 2010
- Poruke: 3153
- Gde živiš: bela crkva banat
|
skywhaler,
сингапурке јесу биле део опреме из кикашевог авиона. бар ја имам ту информацију. имао сам их кратко време па сам их проследо даље, јер по мом мишљењу нису биле за крив к...ц. исто важи и за оне наше полумаскирне чизме. биле су лепе на око, мало удобније од наших чизама, али ужасно лако су пуцале и нису биле погодне за воду јер се лако одлепљују. и кожа им је била ко флис папир, први камен оде чизма...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 12 Jul 2016 22:37
|
offline
- aramis s
- SuperModerator
- Pridružio: 18 Jul 2007
- Poruke: 29133
- Gde živiš: iznad smoga Beograda
|
bojank ::"Skamenjene" cizme natopis alkoholom (moze i vodom, ali se onda jako sporo suse), obujes, i sipcis po krugu koliko god mozes. Tako se za jedno popodne oblikuju prema nozi. Dobijes zulj-dva ali nista u poredjenju kao kada sa njima odes na teren. Nakon toga onaj mekani imalin u tubi, i udri dok ne upiju celu tubu.
Problem nestao za jedno popodne, a nisam morao da nosim vunene carape na +40...
Ja probao foru sa u alkoholu potopljenim čarapama. Malo ”gmacka”, ali rezultati su neverovatni. Prilagodi se koža stopalu, a onda redovno održavanje imalinom.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 13 Jul 2016 00:52
|
offline
- Pridružio: 31 Dec 2011
- Poruke: 21728
|
Plus ako su se "osecale" alkohol i to svede na pristojnu meru
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 13 Jul 2016 01:48
|
offline
- Pridružio: 03 Jun 2011
- Poruke: 1638
|
Tih titovki/pesadinki sam promenio 5 pari. Kad sam dosao u vojsku 2004. godine zaduzio sam nove cizme. Posle dva meseca pocele su da pustaju vodu prilikom gazenja po malim baricama na asfaltu. Te cizme sam zamenio za neke polovne koje nisu pustale vodu ali su se opet posle dva meseca rasile na savu iznad pete. Tada je vec poceo da pada sneg tako da je situacija bila zajebana. Do kraja vojnog roka zamenio sam jos tri para titovki i ni jedne nisu valjale.
Civilno lice koje je menjalo obucu je bio tezak alkoholicar. Nikad ga nisam video treznog i za flasu rakije iz magacina bi ukrao sta god treba od uniformi, naravno polovnih. Kad bi neko doneo cizme koje ne valjaju, ta budaletina bi ih samo bacila na gomilu i kasnije dala drugom vojniku. Ta stoka je "zaradila" penziju. Posao mu je bio da pusta vodu na tusevima i da menja cizme. Za flasu rakije bi nas pustio da se tusiramo i po 15-20 minuta duze uz koju stepen topliju vodu sto je dobro doslo tokom zime. Naravno utrosak goriva za grejanje vode je platio neko drugi. Dve duznosti je imao i nista nije radio kako treba. Za pet radnih dana imao je mozda 5 sati efektivnog rada, ostalih 35 sati bi gluvario. I on danas ima pravo da prima penziju koju je "zaradio"
Bilo je vise alkoholicara u kasarni. U jednoj od baterija svi komandiri su bili teski alkoholicari, bilo ih je trojca. Kad udjete kod njih u kancelariju kao da ste usli u kafanu. Na stolu se nalazilo meze, flasa sa rakijom i casice naravno. Nikad mi se nije desilo da udjem u tu kancelariju, a da sto nije bio domacinski postavljen. Na zidu je visila Titova slika, valjda su komunisti i dalje. K-dir te baterije je mrtav pitaj prvo izvredjao, a zatim i udario vojnika na odsluzenju vojnog roka koji je bio kurir k-danta diviziona. Pricalo se da je popio krivicnu prijavu zbog toga jer je momak tog dana bio na duznosti dezurnog baterije.
Da ne bude da samo kritikujem, vrata do ove kafane nalazila se jedna druga baterija koja je uvek mirisala na alkohol ali iz razloga sto su komandiri te baterije rakiju koristili izkljucivo za dezinfekciju i brisanje stolova i kancelarijskog namestaja. Potrefilo se da niko od njih ne pije cak ni kod kuce.
Protiv vracanja vojnog roka!
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 13 Jul 2016 03:05
|
offline
- Sima zna
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 06 Nov 2011
- Poruke: 607
|
Те "НАТО" чизме нису биле оне НАТО чизме... тада све што је било "новије" у војсци од опреме је добило префикс "НАТО" (опасачи, упртачи, чизме итд...), а имали смо и "америчке" ашовчиће па кад нас је водник чуо да их тако зовемо кренуо да нас убеђује да то нису амерички, па кад смо му рекли да на њима пише US ARMY наредио нам да их тако више не зовемо
А чизме ако се сећам мислим да су биле магнумке, набављала их је тада војска само зависи где си запао па је неко као ми задужио пешадинке из ЈНА, неко нове пешадинке, а негде као што је био случај у Шапцу сва млада војска је добијала те магнумке.
Што се тиче опреме свака касарна као да је била у другој држави, нпр ми на обуци у Пироту користили "НАТО" шлемове ваљда су били они Драгићеви М97 док кад сам био на караули Шабац, после и у Малом Зворнику смо само имали оне старе ЈНА кевларске.
Онда ови мученици који су ишли у пешадију су још тада те 2006- е дужили старе кожне опасаче и кад смо једног срели у Нишу на аутобуској станици мислио да смо ми уговорци јер смо имали те "НАТО" опасаче, а тек што се збунио кад је видео нас који смо имали чинове исто се и војска у Шапцу чудила кад мене види јер сам био десетар, а нисам уговорац... само чујеш "ево га" и кад пролазим тишина
Чизме сам само натапао са ималином, ове остале форе нисам знао, а и нисам имао да видим од кога... једини лек тада за камене пешадинке је био ималин... после неких месец ипо сам их разгазио, табани постали ко ђонови па више није било никаквих проблема
Што се тиче алкохола, само је један заставник волео да пије, у канцеларији у столу је увек имао флашу ракије па тако цели дан цуга док му се не заврши радно време... једном друга два заставника са којима је делио канцеларију сакрили флашу и он постројио војску да утврди ко му је украо флашу
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 13 Jul 2016 10:10
|
offline
- ssekir75
- Legendarni građanin
- Pridružio: 16 Jun 2010
- Poruke: 3153
- Gde živiš: bela crkva banat
|
симо, у то време све чизме које су се пертлале до горе (значи без оних каишића) звали су нато чизме.
што се тиче опреме, не да је свака касарна била држава за себе, него и свака класа. кад сам ја фебрара 2004. дошао на стажирање у тај исти пирот, децембарци су имали нове м93 и као а и као б комплет. причам за моју чету, остале нисам нешто гледао. кад је стигла мартовска класа добили су м89 које су прошле све акције од 90. наовамо и кожне опасаче. тек ту је било смејурије, нико од уговораца и десетара није знао како се пакује кожни опасач, па чак ни двојица актвиних водника из суседне чете које су питали за помоћ кад сам им показао нису могли да верују, а у ствари на сваком бувљаку то могу да виде. шлемови су исто били шарени, неки су имали миле драгић а већина "плекане".
што се алкохола тиче, у мом батаљону дан је почињао тако што командант окупи све официре и подофицире на састанак, попије се чај и ракија, ко шта воли, продискутује о прошлом и предстојећем дану, издају се потребна упутства и наређења и онда ајд на занимање. кад смо ми стажисти дошли, изричито нам је одобрено да можемо да имамо ракију у соби, да слободно можемо да попијемо, али да се не напијамо. то је и испоштовано. уосталом, могли смо напоље сваки дан од 15.00 до 07.00 наредног дана, и нико жив није мого да контролише ко шта и колико пије. од старешина био је само један акохоличар, био је мајор моралиста батаљона. по причи других, старијих официра, ако хоћеш да он буде релативно нормалан, држи га пијаног. наводно је флипнуо на косовско-македонској граници '99. иначе је био добар лик и свима је помагао ако је могао (наравно да је после добио по коју флашу у знак захвалности, и у његовој каси била је поприлична количина ракије). поред њега био је и један заставник који је после неколико дана отишао у пензију, па је редовно пијење у канцеларији тих дана било и оправдано. он је волео да цугне, али није био пијандура као овај мајор.
а можеш да замислиш како су гледали нас воднике са граничарским значкама?
|
|
|
|
|
|
