Lepse je reci ako zena rodi dete za 9 meseci to ne znaci da 9 zena mogu da rode dete za mesec dana.
Danas je pravilo da je inzinjerstvo multidisciplinarno i inzinjer osim tehnickog znanja mora da bude u stanju da bude i rukovodioc (sto je domaca rec za menadzera), ekonomista (jer projekat mora da donese profit ili se nece realizovati), lobista, trgovac, ponekada i naucnik (ako je nesto novo), a kod pojedniih inzinjerskih zanimanja (na primer u gradjevini) on mora da bude i pravnik. Univerzalni rukovodilac ne postoji, a oni sto zavrse Fakultet organizacionih nauka su naucnici koji proucavaju organizaciju.
Posto nam je vojska poprilicno smanjena onda namenska mora da se preurentise na izvoz. Treba naci proizvod koji se moze prodati i proizvesti na najeftiniji moguci nacin. To izmedju ostaloga znaci da se administracija mora svesti na apsolutni minimum!
Potpuno si u pravu sada se prisećam rekao mu je:
ajmo nas 9 hebat ženu pa da vidimo dal će roditi za9 meseci ili mesec dana !
To što si nave Čif to u jednog čoveka, POGOTOVU inženjera ne može da stane.
U hard vrking grl može, dole levo dole desno, gore (unutra) između (dunidi) dva u ruke i dva pod pazuh a dva u pregib kolena...a nešto od unutra može i da se mulitplikuje.
To se zove hard kor i samo je druga teza od polugej kupleraja, a ne od vojne industrije.
Koj racqu upisujemo 2200 brucoša na ekonomiju ako ona ne može da stvori bar jednog u genraciji koji po nalogu vođe projekta INŽENJERA je u stanju da obavi ekonomski deo.
Koj racqu upisujemo 1800 na Pravni ako jedna generacija ne može da iznedri jednog ili ako trreba dva radnika da obave pravnički deo koji radi INŽENJERSKA EKIPA.
A ipak smo ih zapošljavali i u vojnoj branši i to nemilice i to se sada DIŽE NA KVADRAT, sa takozvanim menadžerima, FON-ovcima i sličnim.
Na krajuće se sa našom vojnom industrijom desiti SINDROM DETROITA, imaćemo sva ta šajza u nograničneom broju ALI INŽENJERA NEĆE BITI pa će LEPO SVE DA SE UGASI.
Većina *loših* inženjera su obično *vidre*, mutikaše, muljači i ostalo. PO PRAVILU.
I oni su DALEKO BOLJI IZBOR za tu admistraciju nego svi nabrojani gore.
ZATO TO SMANJIVANJE KOJE SPOMINJEŠ AKO SE NE ISTERA BRZO I NEMILOSRDNO PO TOJ ADMINISTRACIJI, BRZO ĆE KATUL FERMAN POPASTI PO FABRIČKIM HALAMA I INSTITUTU.
Ćif, što se mene tiče *drop the bomb kill them all*...- Apokalipsa (now) - čita Martin Šin...
Cini ti se Vrabac, sve to lepo stane u jednoga coveka, ali nije super-strucnjak u svim segmentima. Tehnicko znanje je kljucno i tu treba ekspertski nivo. Ekonomija ide uz tehno-ekonomsku analizu. Ona je sastavni deo projektovanja. Ekonomija se proucava zbog modeliranja ekonomskih fenomena, a oni su tu nepotrebni. Poznavanja prava je potrebno na amaterskom nivou; nece inzinjer da ide na sud, ali mora da poznaje zakonske propise (a kod gradjevine i ugovore). Organizacija i lobiranje se uce tokom prakse.
Ja studiram gradjevinu, a ne masinstvo, pa tu postoje razlike. Kod nas postoji odsek za menadzment i tehnologiju gradjenja. Njihove tehnicke sposobnosti kao inzinjera su mozda malo jace od nivoa vise skole, ali zato detaljnije proucavaju organizaciju, planiranje, pravne propise i ekonomiju.
Od inzinjera ces napraviti ekonomistu. Od ekonomiste nikada neces napraviti inzinjera.
Neko nepisano pravilo jeste da direktor bolnice mora biti lekar, da direktor banke ekonomista, a direktor namenske industrije onda mora biti masinac. Jer on mora da poznaje tehnologiju rada.
Ima i na mašinstvu taj smer, a to da su na nivou više škole, po mom iskustvu u susretima sa tim likovima nisu, bolje da ne kažem na kom su nivou; zbog čega su očito fakutleti otvorili te smerove verovatno nešto govori da su svi studentitih smerova samofinansirajući.
Drugo i moje doba su se kupovale ili nameštale diplome (nameštajući ispite u serijama po nekoliko desetina) a tek kasnije da ne pričam. Nekako ti sa takvim diplomama postanu, recimo ministri odbrane...
A propise o planiranju i izgadnji je položio svaki inženjer koji je radio državni ispit.
A takav univerzalac može da postoji, ali posle decenija dakle tek sa jedno 50 i kusur godina.
I dobro šta je po zanimanju nam direktor namenske i kou školu je završio i šta je radio od projekata ? Ozbiljno pitam, ne znam ni ko je ? Isto pitanje za upravnika VTI, SDRP-a i nadalje....
vrabac :: ....A takav univerzalac može da postoji, ali posle decenija dakle tek sa jedno 50 i kusur godina.......
Tacno! I mi inzenjeri koji smo stekli to iskustvo - decenijama - gledamo na te "klince" koji su kao navodno zavrsili "Project Management Course" sa 25 godina starosti i ocekuju da budu direktori ili vodje projekta - na jednostavan nacin .... bezi mali sto dalje od mene....idi prvo "ispeci zanat" pa onda dodji da "prodajes znanje" sa faksa.
Sve sto osoba nauci na faksu je samo OSNOVNI i pocetni nivo da ima sansu da postane dobar inzenjer .... jer u stvari ne zna NISTA specificno ...i samo praksa i DOBAR posao/rad osposobljava DOBROG inzinjera (a ima mnogo ...i previse... losih!). Samo oni najbolji i najsposobniji (posle minimum 10 godina iskustva) postaju vodje projekata (Project Engineers) ....ili poslova. Pa tek onda posle jos 10-ak godina (ako su cenjeni) postaju Tehnicki Direktori. Tako je barem tamo gde se postuje i PLACA znanje i postignuca.
Svi koji odmah idu na "Management" a da i ne saznaju sta je ENGINEERING ... su promasili profesiju. Bolje da se bave politikom ....... jer nece biti nikad inzinjeri ...a definitvnio nikad nece biti DOBRI projektanti.
vrabac ::
I dobro šta je po zanimanju nam direktor namenske i kou školu je završio i šta je radio od projekata ? Ozbiljno pitam, ne znam ni ko je ? Isto pitanje za upravnika VTI, SDRP-a i nadalje....
Kada se osnivao ili kretao beše u nešto što će od nega napraviti ime firma Energogas, osnovala su ga tri lika:
direktor - mašinac - smer procesna tehnika
tehnički - rudarar - smer nafta i gaz
finasijski - pravnik smer bankrstvo ili finansije ili već jblg.; nama dobro poznati (meni personalno po zlu) Boban iliti Slobiška ......................
Za nekoliko godina su odvalili milijarde dinara, mlogo .......
Pošto sam poznavao jednog od dvojice pitao sam ga kako je Boban vodio finansije i da li im se mešao u posao.
- Nikad, nijednom, kada mi završimo sve kalkulacije tada je on odlučivao da li je rizično ili ne za zaradu i nekolio poslova je stornirao od kojih su neki kasnije ipak urađeni kada je cena bila manje rizična.
Citat:Rodić: Vojska Srbije će kupovati od domaćih proizvođača
Interes ministarstva odbrane je da što više vojne opreme i pratećih sadržaja koje koristi Vojska Srbije najpre kupuje od domaćih proizvođača, rekao je danas ministar odbrane Nebojša Rodić prilikom obilaska Trajal korporacije u Kruševcu.
Rodić je, u razgovoru s direktorom Trajala Milošem Nenezićem i gradonačelnikom Kruševca Bratislavom Gašićem, napomenuo da postoji velika specifičnost rada i privređivanja u namenskoj industriji.
- Ti privredni subjekti ne mogu da budu komitenti banaka sa stranim kapitalom. Mi smo u situaciji da sva ta privredna društva u Srbiji moraju da rade sa domaćim bankama. Domaće banke su iskazale interesovanje za saradnju, pre svega zbog dobrog obrtnog kapitala, ali se događalo, evo poslednji put sa Univerzal bankom, da je jedan deo namenske industrije došao u problem - kazao je on.
Prema njegovim rečima, ove godine je planiran promet u namenskoj industriji u iznosu od oko 300 miliona dolara. Takođe, istakao je da su cene u Trajalu uvek bile primerene, a da je ministarstvo odbrane kupac koji izmiruje svoje obaveze, ali i traži kvalitet.
Gradonačelnik Gašić rekao je novinarima da je cilj da Trajal korporacija vrati status snabdevača Vojske Srbije, napomenuvši da ta kompanija ima kvalitet i da je osvojila nove tehnologije.
- Trajal je taj status izgubio, jer je vlasnik korporacije donedavno bila bugarska firma Brikel, a po našem zakonu strani državljani nemaju pravo da budu snabdevači vojske - objasnio je on.
Gašić je danas sa ministrom Rodićem obišao i fabriku IMK "14. oktobar", koja želi da unapredi saradnju sa SDPR-om.
Kriticno za nas je da lider(ministar) ima jasnu startegisku viziju gde Namenska treba da ide i zasto tamo treba da ide.
Ciljevi su da lider mora da razume vaznost razumevanja finasiskih i startegiskih ciljeva i da prati sta se desava. Mora da razume zasto preuzeta strategiska inicijativa na svim nivoima mora biti kordinirana u cilju postizanja zadatih Namenskih ciljeva. Mora da budu svesan sta Namenska mora da uradi da bi dostigla operacioni uspeh i sta treba da uradi da bi izvrsila staretgiju vesto. Mora da nauci liderske vestine kojima pokrece izvrsenje startegije.Mora da razume zasto je staretgiski menadzment proces u toku desavanja. Isto tako mora da zna uloge i odgovornosti uravnih odbora i direktora u nadgledanju staretgiskog menadzerskog procesa.
starteski menadzment proces
a. razvijanje startegiske vizije
b. postavlja ciljeve
c. stvara strategiju
d. sprovodi i izvrsava strategiju
e. vrednuje performance i inicira korektivne postupke
Namenske starteski plan postavlja buduce pravce, performance mete i startegiju.
Staretegiska vizija opisuje " gde mi idemo" kurseve i pravce koje je menadzement zadao i Nemenske buduce proizvode, musterije, trziste i tehnoloske fokuse.
Isto tako u svakoj Nameskoj firmi mora da imamo istu startegisku viziju i biznis misiju. Staretgiska vizija nam kaze buduci obim posla a misija nam opisije trenutni posao i svrhu- ko smo mi, sta mi radimo i zasto smo tu gde smo..
Strategija kod klastera Namenske daje nam trajnost u strategiskom prilazu kod svih kompanija koje su u razlicitim biznisima a biznis startegije ima drugu ulogu. Primarna uloga biznis strategije je da ucvrsti kompaniske trzisne pozicije i razvije kompetetivne prednosti u jednoj kompaniji.
Primer vizije za Namensku
Da budemo globalna kompanija najvise priznata po ljudima,parterstvu i dostignucima.Nasa vizija znaci mi:
1.obezbedjiujemo proizvode vitalne za odrziv ekonomski progres i razvijanje drustava svuda po svetu
2.smo organizacija sa superiornim mogucnostima i poverenjem
3.smo partner vazes izbora
4.dajemo svecke standarde
5.sticemo odozavanje od investitora, musterija, drzave, nasih gradova i nasih zaposlenih ne zbog ciljeva koje postizemo vec kako ih mi postizemo
